Бивше совјетске републике, чланице Европске уније, жестоко се противе сарадњи Београда са Москвом

 

Srbija, EU, Evropska unija, Litvanija, Letonija, Estonija

                                                                                Фото-илустрација pixabay.com

 

Из Брисела се Београду, у готово сваком извештају о напретку у евроинтеграцијама, упућују поруке да се очекује усаглашавање спољне политике. То се пре свега односи на усаглашавање става према Русији, односно увођење санкција. Ипак, вођење заједничке политике нам сеоставља време, све док не будемо завршили приступне преговоре, јер поглавље 31, о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици, могли бисмо да затворимо међу последњима. Ипак, балтичке земље и Пољска инсистирају да се с решавањем тог питања отпочне што пре.

У извештају о напретку Србије ка ЕУ, Европска комисија је крајем прошле године „нотирала“ сарадњу СНС са Јединственом Русијом, странком Владимира Путина. Такође, у рапорту о нашој земљи, који су у јуну усвојили посланици Европског парламента, наведено је да је потребно „постепено усклађивање спољне и безбедносне политике са ЕУ, укључујући и ону према Русији“. Парламентарци ЕУ изразили су жаљење због одржавања заједничких војних вежби између Србије и Русије.

 

                                                                                                                                                            Фото: вс.рс

На овај документ се наслонио се литвански шеф дипломатије Антанас Линкевичијус. Он је изнео став да политика проширивања ЕУ мора да се преиспита на начин да се земаљама које „деле вредности и политику ЕУ попут Украјине“ отвори могућност чланства у ЕУ, а не да то имају и земље које „војно вежбају с Русијом“.

Ова примедба се посебно односи на Београд. Иако Линкевичијус није изричито поменуо Србију, јасно је да се Литванија тешко мири са чињеницом да Србија, као кандидат за чланство у ЕУ можда једина, има добре односе са Русијом.

 

                                                                                                                                                     Фото: Тањуг/АП

 

Балтичке земље, иначе, гаје посебан анимозитет према Русији због заједничке историје у СССР. Тренутни председавајући ЕУ, Естонија, чак је настојала да током свог шестомесечног мандата, до краја године, ово поглавље уведе у преговарачку процедуру, али још нису завршене све административне припреме, па су, зато, тешка срца све пребацили на блок поглавља која се односе искључиво на привредне теме.

По питању тврде линије према Москви, уз балтичке земље, нарочито је гласна и Пољска. Колико Естонија, Литванија и Летонија немају дипломатску и политичку јачину да изгурају ову тему, толико се то не може рећи за Пољску, чији је утицај унутар ЕУ далеко значајнији. Не само због географске величине, већ и због нарочитих веза Варшаве с Вашингтоном, који такође будно мотри на везе између Београда и Москве.

 

                                                                                                                                                    Фото: Тањуг. АП

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је раније да је опште познато у дипломатским круговима да су балтичке земље и Пољаци међу главним заговорницима спровођења санкција против Русије:

– Због тога верујем да у том смислу наши добри односи са Москвом могу бити „трн у оку“ овим државама. Али нико од званичника поменутих земаља није ми децидирано рекао да ће нас блокирати на путу ка ЕУ због наших добрих релација са Руском Федерацијом.

 

                                                                                                                           Фото: Тањуг/Сава Радовановић

 

Поред Дачића и председник Србије Александар Вучић су више пута јасно рекли да Београд неће уводити санкције Москви.

www.telegraf.rs/vesti/politika/2892346-udar-sa-baltika-na-srbiju-da-li-stavljaju-pred-nas-nemoguc-uslov-za-ulazak-u-eu

0 гласовa