Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије ће заједно са Удружењем синдиката пензионера Србије  06.10.2016. године, у Народној скупштини Србије покренути Народну иницијативу за доношење Закона о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и Закона о изменама Закона о ПИО ради брисања члана 80б. којим је обустављено редовно усклађивање  свих пензија у Србији.

Доношењем и применом Закона о привременом уређивању начина исплате пензија наноси се штета и врши дискриминација преко 740 000 пензионера, који су радећи на сложенијим и одговорнијим пословима, уплатом доприноса у ПИО обезбедили пензије веће од 25 000 динара. Доношењем и применом оваквог закона срушен је и пензиони систем Србије и извесност пензија будућих пензионера. Паралелно са доношењем Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, 2014. године  усвојене су и измене Закона о ПИО  ( „СЛ гласник РС“, br. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014),  којима је, између осталог, чланом 80б. обустављено редовно усклађивање пензија свим пензионерима у складу са чланом 80. Закона, односно са кретањем потрошачких цена на територији Србије и растом БДП. На такав начин су оштећени сви пензионери јер је прекинута редовна ревалоризација вредности пензија иако је у међувремену дошло до знатног повећања потрошачких цена и посебно комуналних услуга, струје и пореза на имовину. Зог тога је реална вредност пензија умањена а највећи број пензионера доведен на ивицу егзистенције. Полазећи од неусклађености закона са Уставом Србије и међународним актима које је потписала држава, у складу са Законом о референдуму и народној иницијативи, („Сл. гласник РС“, бр. 48/94 и 11/98),. покренули смо народну иницијативу за доношење наведених закона. На основу одредби Устава Србије да је пензија имовинско право, Законом о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, би се поништиле и последице његове примене тј.  средства која су од сваког пензионера узета би била враћена уз законску камату.

Циљ покретања народне иницијативе је успостављање уставности и законитости у Србији. Кроз народну иницијативу ћемо информисати оштећене грађане и јавност Србије да је смањивање и обустављање усклађивања пензија, извршено на неуставан и дискриминаторски начин, пре кориштења других начина обезбеђења средстава у ПИО фонду и буџету Србије. Законом о привременом уређивању начина исплате пензија није предвиђено враћање задржаног дела пензије а временски рок примене Закона није одређен. Обустава редовног усклађивања пензија такођер није временски Законом одређена.

На основу Закона о референдуму и народној иницијативи („Сл. гласник РС“, бр. 48/94 и 11/98), потребно је да Народној скупштини Србије, ради покретања законодавне процедуре, доставимо најмање 30 000 потписа, који ће се прикупљати у времену од само седам дана.

У оквиру народне иницијативе организујемо протест свих пензионера 1.новембра у 11,00 часова на тргу Николе Пашића.

О времену и месту прикупљања потписа за народну иницијативу грађани ће бити обавештени правовремено.

Обавештавамо грађане да ће нека удружења под патронатом странака на власти плагирати нашу иницијативу уз објашњење да се може подржати само једна. Не постоје законска ограничења у  подршци законодавних иницијатива.

Позивамо све грађане са бирачким право у Србији, удружења пензионера и сва друга удружења грађана, синдикате и политичке странке да подрже народну иницијативу потписивањем и организовањем прикупљања потписа  у договору са нама.

Прилог:

1. Предлог Закона о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија,

2. Предлог Закона о изменама и допунама Закона о ПИО.

С поштовањем,

Јован Тамбурић, председник

serb

НАРОДНА ИНИЦИЈАТИВА

ПРЕДЛОГ Закона о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија

Члан 1.

Даном ступања на снагу овог закона поништава се  Закон о привременом уређивању начина исплате пензија („Сл. Гласник РС“ број 116/14).

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе и подзаконски општи и појединачни акти донети на основу закона који престаје да важи.

Члан 2.

Даном ступања на снагу овог закона  на начин утврђивања и исплате пензија примењују се одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању, осим ако овим законом није другачије одређено.

Пензије које исплаћује Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање исплаћују се у износу који је утврђен решењем, на основу Закона о ПИО и других закона без утицаја   Закона о привременом уређивању начина исплате пензија.

Члан 3.

Корисницима пензија исплатиће се разлика између износа пензије утврђеног решењем пре ступања на снагу Закона о привременом уређивању начина исплата пензија и умањеног износа пензије до дана поништења Закона о привременом уређивању начина исплата пензија, са законском каматом.

Разлика пензије из става 1. овог  члана са законском каматом, исплаћује се уз редовну исплату пензија, у оноликом броју рата колико су месеци биле умањиване.

Члан 4.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање ће, за сваког корисника пензије којем је исплаћивана умањивана пензија, у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, донети решење којим се утврђује износ и начин исплате разлике пензије са законском  каматом, из члана 3. овог Закона.

Решењем из става 1. овог члана посебно се утврђује укупан износ разлике пензије, број, износ и датум доспећа појединачних рата за исплату разлике пензије са законском каматом.

Члан 5.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

  1. УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Уставни основ за доношење Закона о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Сл. Гласник РС“ број 116/14) садржан је у члану 97. Устава Републике Србије, према коме Република Србија, поред осталог, уређује и обезбеђује:

– остваривање и заштиту слобода и права грађана; уставност и законитост,
– својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине;
– систем социјалног осигурања, других облика социјалне сигурности и друге економске и социјалне односе од општег интереса;

  1. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Закон о привременом уређивању начина исплате пензија је у примени је од 28. октобра 2014. године. Одредбе Закона су противуставне  јер се њима смањују и одузимају имовинска права пензионера-грађана Србије.  Пензија,односно висина пензије, је имовинско право, које је садржано у корпусу људских права гарантованих Уставом, па се и на пензије односе све одредбе Устава којима се штите људска права а према следећем:

1). Чланом 20. Устава прописано је да се достигнути ниво људских права не може смањивати, те да та права могу бити ограничена законом само ако то допушта Устав, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи и без задирања у суштину зајамченог права. Ова одредба Устава је драстично прекршена. Мада је у називу Закона и његовом члану 1. наведено да се њиме „уређује начин исплате пензија“, чиме је маскирана суштина, Законом се битно смањује висина односно износ по Закону о ПИО утврђене пензије. При томе, чланом 1. Закона одређен је почетак али не и крај исплате тако умањених пензија, па би по слову Закона то смањење могло трајати у недоглед, пошто Закон не садржи ни одредбу која би, макар посредно, дефинисала трајање исплате умањених пензија. Одредбама члана 2.и 3. Закона пензије су умањене у мери која значи битно смањење стеченог права на пензију, што уз неограничен рок трајања умањења, као и одредбу члана 4. да се исплате умањених пензија сматрају коначним, значи задирање у суштину права на пензију заснованог на Закону о ПИО.

2) Чланом 21. Устава забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, при чему се, поред осталих основа евентуалне дискриминације, посебно апострофира забрана дискриминације по основу имовног стања и старости. Супротно цитираној одредби, Законом у целини дискриминисани су пензионери у односу на остале категорије становништва, па и у односу на запослене у јавном сектору, јер су поједине пензије смањене и преко 20%, док су плате у јавном сектору једнако смањене за 10%, па је износ смањења тих пензија и 100% већи од смањења плата, а бројне друге категорије становништва немају никаквих обавеза у сврху стабилизовања државних финансија. У оквиру пензионерског корпуса, дискриминисани су они са већим квалификацијама, стажом и уплатама у пензиони Фонд, јер се њихове пензије умањују у већем проценту и апсолутном износу, а њихов егзистенцијални положај релативно више погоршава у односу на остале пензионере.

3) Члан 58. Устава јамчи се мирно  уживање имовинских права стечених на основу закона и у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.Супротно томе, Законом се од пензионера бесповратно одузима део пензије стечене по закону. По Уставу, могло би се законом ограничити располагање делом пензије, али само уз правичну накнаду. То значи да би се могла за одређено време исплаћивати мања пензија од по закону стечене, али само као позајмица, која би, по престанку потребе која ју је изазвала, била враћена уз одговарајућу камату.

4.) Чланом 70. Устава прописана је обавеза Републике Србије да се стара о економској сигурности пензионера. У образложењу Предлога Закона Влада наводи да су разлози за доношење овога Закона садржани… у потреби да се обезбеди финансијска одрживост пензионог система.. имајући у виду околност да су средства обезбеђена у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање недовољна…“. Овакво образложење је цинично, јер је садашње стање средстава у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање управо последица тога што Република Србија кроз дужи период уназад није извршавала своје обавезе из члана 70.ст. 2. Устава и Закона о пензијском и инвалидском осигурању, а то углавном не чини ни сада.  Влада Републике Србије је толерисала и толерише неуплаћивање доприноса за ПИО, рад на црно, превремено пензионисање, манипулације са инвалидским пензијама, ненаменско трошење средстава Фонда за ПИО, узурпацију непокретне имовине Фонда и слично. Кривицом извршне власти Републике Србије, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је девастиран, а зато се, ни криви ни дужни, кажњавају пензионери трајним и драстичним смањењем пензије. Стога, Закон је не само несагласан већ директно супротан одредби става 2. члана 70. Устава.

Одредбе закона су у супротности са одредбама члана 1. II Протокола уз Конвенцију o људским правима и основним слободама о заштити имовине, који гласи:

„Свако физичко и правно лице има право на неометано уживање имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Предходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.“

Сагласно цитираној одредби, а и пракси Европског суда за људска права, одузимање или ограничење права на уживање имовине допуштено је само ако су кумулативно испуњена три услова: 1) мора бити легaлно – под условима прописано законом, 2), легитимно – у јавном или општем интересу и 3.) пропорционално – сразмерно циљу који се њиме жели постићи односно, да лице на које се ограничење примењује не може бити подвргнуто произвољном третману и тражити да сноси превелики терет у остваривању легитимног циља. У овом случају није испуњен ни један од напред наведених услова.

Овим законом се делу пензионера пензије „привремено“ смањују, чиме се задире дубоко у њихова стечена и имовинска права.   При том сам закон у свом наслову садржи одредницу привремено, а да временска примена закона није орочена, тако да су решења предвиђена тим законом практично трајна, чиме последице примене оваквог закона постају још теже. Наведени закон је дискриминаторски јер умањује пензију само једном делу пензионера и то тако да и међу њима наново врши дискриминацију висином умањења зависно од висине пензије. Закон је и нехуман, јер,  најосетљивији део грађана ставља у врло неповољан економски положај. Пензионери су стари и људи  нарушеног здравља са повећаним трошковима лечења и обавезама према незапосленим члановима породице па им је неуставно и неморално умањење пензија,  економски неподношљиво.

Из наведених разлога предлажемо усвајање Закона о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплата пензија, којим се  отклањају последице које су настале његовом применом.

III. ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА

Чланом 1. Предлога закона утврђује се поништење Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и свих подзаконских општих и појединачних аката донетих на основу овог закона. Овим се предвиђа да и евентуална решења којима су на основу њега утврђени износи пензија престају да важе.

Чланом 2. Предлога закона предвиђа се да ће се исплата пензија корисницима пензија у моменту ступања на снагу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија исплаћивати према износу који је био утврђен решењем пре ступања на снагу тог закона. Поред тога предвиђа се примена Закона о пензијском и инвалидском осигурању, осим у погледу питања која су другачије уређена овим предлогом закона.

Чланом 3. Предлога закона утврђује се право на неисплаћену разлику пензије са законском каматом. Свим пензионерима ће бити исплаћена разлика између износа пензије који је утврђен важећим решењем и износа умањене пензије, који је утврђен на основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија. Ова разлика се утврђује у укупном износу за цео период примене Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, а исплаћује се после 90 дана од доношења овог закона и то у оноликом броју рата колико је месеци пензија умањивана.

Чланом 4. Предлога закона предвиђена је обавеза Републичког фонда ПИО да донесе решење за сваког корисника из члана 3. којим ће утврдити износ разлике пензије, динамику исплате, износ рате са припадајућом каматом и датум доспећа сваке од рата.  Временски рок за доношење одговарајућих решења од 60 дана је разуман.
 Чланом 5. Предлога закона прописано је да закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије“. Чланом 196. Устава Републике Србије предвиђено је да закони и други општи акти могу ступати на снагу раније ако за то постоје нарочито оправдани разлози. Отклањање штетних последица противправног стања насталог применом Закона о привременом уређивању начина исплата пензија је нарочито оправдани разлог.

  1. АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ПРОПИСА

Предложеним законом ће се отклонити противуставно стање које је настало доношењем и применом Закона о привременом уређивању начина исплата пензија, штетне последице које су наступиле повредом имовинских и стечених права пензионера и спречиће се наступање будућих штетних последица по државу и грађана. Будуће штетне последице се огледају не само у томе што је направљен опасан преседан који може постати пракса, а то је угрожавање стечених права и тиме стварање правне несигурности и неизвесности, већ и у томе што је срушен систем ПИО и што ће држава у перспективи бити у обавези да надокнади огромну штету коју је применом Закона о привременом уређивању начина исплате пензија нанела својим грађанима. Поверење које су запослени имали у Фонд ПИО је срушено тако да они чешће код приватних послодаваца инсистирају да се доприноси плаћају на минималну зараду а да им се остатак плате исплати на руке что поспешује и сиву економију.

  1. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА

За спровођење овог закона потребно је обезбедити додатна финансијска средства у буџету Републике Србије и то око 21 милион евра, за сваки месец, у којем се пензионерима враћа одузети део пензије са припадајућом каматом.

Финансијска средства за спровођење закона треба да се обезбеде законитим, ефективним и ефикасним радом државне управе, Пореске управе, ПИО фонда, Финансијске инспекције, Инспектората за рад, Царине Србије, ЕПС, Србија гас и других   државних институција и јавних предузећа ( пензионери су своје пензије зарадили нека запослени у јавном сектору, зараде своје плате), на следећи начин.

1.Бољом наплатом пореза који се у овом тренутку наплаћује око 50%, процена стручњака је да држава не наплаћује преко 4 млд. евра пореза, само 10% ове суме је довољно за спровођење закона

  1. Превођење радника са рада на црно у легалне рад. Процена експерата је, да у Србије на црно ради преко 700 000 радника и да ПИО фонд и фонд здравственог осигурања по том основу годишње губе преко 2 млд. евра,
  2. Сузбијањем криминала на Царини, трговине акцизном робом и брашном на црно, буџет државе треба да буде пунији најмање за око 2 млд. евра годишње,
  3. Смањивањем крађе и техничких губитака струје у ЕПС са 30% на 15% ( у Европи је до 8%), ЕПС би продајом струје у региону зарадио преко 1 млд. евра. Ефекти законитог и рационалног пословања у осталим јавним предузећима би такође могли бити преко 1 млд. евра.
  4. Отпуштањем вишка запослених у јавном сектору или њиховим превођењем у реални сектор. Процена је да постоји вишак око 75 000 запослених. Ефекат по буџет државе би у другој години могао износити преко 500 милиона евра.

ИЗЈАВA О УСКЛАЂЕНОСТИ ПРОПИСА СА ПРОПИСИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  1. Oрган државне управе, односно други овлашћени предлагач прописа:

Иницијативни одбор, формиран од Удружења синдиката пензионера Србије и Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије:

  • Михајло Радовић, Ул. Кумодрашка 107, Београд, ЛК бр. 007811497,
  • Јован Тамбурић, Ул. Милоша Црњанског 12, Сурчин, ЛК бр. 004937323 и
  • Бранислава Ђуровић, Ул. Устаничка 244г, Београд, Л.К.004808747.
  1. Назив прописа (са преводом на енглески језик) ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ПОНИШТЕЊУ ЗАКОНА О ПРИВРЕМЕНОМ УРЕЂИВАЊУ НАЧИНА ИСПЛАТЕ ПЕНЗИЈА. (Proposition of Law on cancellation of the Law on temporary regulation of pension payment)

3. Усклађеност прописа са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије са друге стране („Службени гласник РС”, број 83/08) (у даљем тексту: Споразум), односно са одредбама Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране („Службени гласник РС”, број 83/08) (у даљем тексту: Прелазни споразум) а) Одредба Споразума и Прелазног споразума која се односе на нормативну саржину прописа. – Не постоје одредбе Споразума и Прелазног споразума које се односе на нормативни садржај прописа. б) Прелазни рок за усклађивање законодавства према одредбама Споразума и Прелазног споразума. – Нема гав) Оцена испуњености обавезе које произлазе из наведене одредбе Споразума и Прелазног споразума. – Нема обавезе.г) Разлози за делимично испуњавање, односно неиспуњавање обавеза које произлазе из наведене одредбе Споразума и Прелазног споразума. –Испуњава се обавеза успостављања уставности.д) Веза са Националним програмом за интеграцију Републике Србије у Европску унију. Успостављање уставности.

4. Усклађеност прописа са прописима Европске уније
а) Навођење примарних извора права ЕУ и усклађеност са њима – нема примарних извора права ЕУ са којима се пропис усклађује
б) Навођење секундарних извора права ЕУ и усклађеност са њима 6 – нема секундарних извора права ЕУ са којима се пропис усклађује
в) Навођење осталих извора права ЕУ и усклађеност са њима – нема осталих извора права ЕУ са којима се пропис усклађује.
г) Разлози за делимичну усклађеност, односно неусклађеност. Не постоје.
д) Рок у којем је предвиђено постизање потпуне усклађености прописа са прописима Европске уније. – Не постоји.

5. Уколико не постоје одговарајући прописи Европске уније са којима је потребно обезбедити усклађеност треба констатовати ту чињеницу. У овом случају није потребно попуњавати Табелу усклађености прописа. Не постоје.

6. Да ли су претходно наведени извори права ЕУ преведени на српски језик? Не.

7. Да ли је пропис преведен на неки службени језик ЕУ? Не.

8. Учешће консултаната у изради прописа и њихово мишљење о усклађености.  Не.

VII. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Доношењем и применом Закона о привременом уређивању начина исплате пензија супротно Уставу Републике Србије нарушен је уставни поредак Републике Србије у срушен систем ПИО у Србији који што пре треба да се успоставе. Наношење штете најосетљивијој друштвеној групи ( пензионерима) озбиљно утиче на квалитет њиховог живота и њихово задовољство заштитом коју држава треба да им обезбеди. Иста што пре да престане и да се у разумном року оштећенима надокнади.

Потпис предлагача прописа:

  • Михајло Радовић,
  • Јован Тамбурић,
  • Бранислава Ђуровић

Датум:  06. октобар  2016. године

facebookreporter.org/2016/10/06/%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B2%D0%BE/

Прочитај без интернета:
0 гласовa