БРЧКО – Колико је правда у овој балканској недођији спора и недостижна, али и оптерећена бројним интересима, примери скоро свакодневно стижу из правосудних институција у БиХ. То показује и случај 13 српских бораца, које су након заробљавања 1993. године припадници Армије БиХ, упркос договору да се живи размене, мучили и измасакрирали.

 

То је у среду на парастосу на месном гробљу у Грбавици одржаном поводом 24. годишњице њиховог страдања рекао Живан Илић, председник брчанског БОРС који је изразио скептицизам у погледу кажњавања злочинаца.

– Имамо осећај да су се локални политичари договорили са Тужилаштвом и Судом да једни друге не дирају – огорчен је Илић.

Александра Танасић која је имала осам година када је њен отац Мирослав Пудић убијен, не губи наду да ће се одговорни за злочин наћи пред лицем правде.

– Ми се већ 24 године овде окупљамо, палимо свеће, а казне за злочинце нема. Очекујем да ће се, упркос свему, злочинци ускоро суочити са правдом – рекла је Александра.

Потпредседник Парламентарне скупштине БиХ Младен Босић јасно је поручио да није дошао као политичар, већ као комшија који је био сведок тих догађања.

НЕЉУДИ

„ОДАВДЕ заиста не желим да пошаљем поруку мржње нити да подгревам мржњу према другима, али је јасно да овоземаљска правда неће никада бити ни упола испуњена. Овакви догађаји нас подсећају шта су људи, а шта су нељуди“, поручио је Босић.

www.novosti.rs/

2 гласa