Смедерево – Стечај је и званично закуцао на врата „Желвоза”, некадашњег српског гиганта у ремонту железничких возила и то у години када је ова фабрика требало да обележи век постојања. Уместо јубилеја и славља, раднике чекају радне књижице и отпремнине.

Ову информацију „Политика” је добила од синдиката Слога и АСНС у „Желвозу”.

„У фабрику је стигло решење владе о отпремнинама за све раднике, а то је практично стечај. Очекивали смо овакав епилог јер у последњих годину дана заступник капитала и директор није баш ништа учинио да се фабрика прода и да некако преживимо реструктурирање. Да је тако, потврђује и чињеница да се нисмо нашли на списку фирми које је држава одлучила да сачува, односно да сачека купце макар до октобра или на годину дана“, каже Владан Коцић, лидер синдиката Слога у фабрици.

Његов синдикални колега из АСНС, Горан Станић, тврди да је „Желвоз” од почетка године изгубио осам тендера ремонт вагона које је раније увек добијао. Верује, каже, да је до краја недеље за око 350 радника „ одзвонило” у фабрици, за шта осим државе окривљује и заступника капитала и директора.

„Све што се дешава је у супротности са премијеровим обећањима које је дао у предизборној кампањи, када је из државне кесе исплатио око пет милиона евра за отпремнине за 500 запослених. Тада је рекао да фирма за коју је дато толико новца мора да настави да ради. Ми ту шансу нисмо добили, а паре су бачене у бунар“, сматра Станић.

Милорад Стојковић, заступник капитала и директор „Желвоза” ни овај пут није одговорио на наш позив за коментар. Тако су многа питања остала без званичног одговора: коме и колико дугује фабрика, колика је њена вредност и да ли је тачно да се наново ради процена капитала, шта је било са четири фирме које су изразиле интересовање да купе „Желвоз”, шта се дешава са италијанском „Ћимолајом” која је потенцијални купац и уједно закупац највеће хале, а још не ради у њој…?

Незванично, дуг „Желвоза” је око 1,6 милијарди динара. Само за плате бившим и садашњим радницима дугује се око 4,5 милиона евра. Није им уплаћен ни повезан стаж. Имовина фабрике пре годину дана процењена је на око 16 милиона евра. Синдикати наводе да ако се до стечаја фабрика не прода по тој цени, следи нова процена. Страхују, кажу, да ће тако једна од најстаријих смедеревских фабрика бити продата у бесцење, а купац ће бити растерећен радника који стечајем одлазе из фабрике.

„Приче да ће нови газда при запошљавању дати предност бившим радницима су бајке, а све ово је највероватније за некога намештено, претпостављам за Италијане“, сматра Коцић.

Истина, италијанска „Ћимолаја” још увек је заинтересована за куповину „Желвоза”, на чему се базира њихов инвестициони план, али од Агенције за приватизацију та фирма није добила никакав одговор, кажу за „Политику” у „Aliquo group”, посредничкој фирми.

Упитани за „желвозову” халу коју је „Ћимолаја” закупила 8. децембра прошле године, тврде да је та компанија ушла у халу где изводи радове на санацији, те да се почетак једног дела производње очекује током јула. О цени закупа, кажу, нису овлашћени да говоре.

Инвестициони план „Ћимолај” је подељен у више фаза кроз период улагања од пет година, на крају кога је предвиђено запошљавање максимално 400 до 450 људи, а до краја ове године од 50 до 100 радника, наводе у „Aliquo group”.

Тренутно у „Желвозу” ради свега тридесетак радника, кажу синдикалци, и то углавном из кадровске службе која пише решења о престанку радног односа за запослене. Производња, тврде они, већ неко време не постоји. Пре пропале приватизације ова фабрика имала је око 1.100 радника, од којих је на крају остало око 350.

Након раскида купопродајног уговора са румунским конзорцијумом „Ремар Грампет” 2011. године донета је одлука о реструктурирању, именован је заступник капитала до окончања поступка. Желвоз је у већинском власништву државе, а стечај ће званично бити покренут од 1. јула, сазнаје „Политика”.

Нови протести

Бивши радници „Желвоза”, који су претходних дана у неколико наврата протестовали због неисплаћених плата и доприноса, за данас су најавили блокаду Прве липске рампе, важне друмско-железничке петље која спаја овај крај са Војводином. Њима фирма дугује тридесетак плата и три године радног стажа. Исплата им је обећана у 24 рате још када су прошле године узели отпремнине да би напустили фабрику. Њима следује 200 евра по години стажа, али сваком раднику фирма дугује и по више стотина хиљада динара за плате.

Оливера Милошевић / Политика

www.vaseljenska.com/ekonomija/umesto-jubileja-stecaj/

Прочитај без интернета:
0 гласовa