Београд – Због природне смрти прошле године је са бироа рада сваког месеца у просеку одлазило по 65 људи који су тражили посао.

Са евиденције Националне службе за запошљавање у 2014. избрисане су 793 особе које су умрле. Сличан тренд је бележен и претходних година, када је са бироа због смрти брисано по око 500 мушкараца и 200 жена.

Подаци из Чачка могу да послуже као објашњење: Тамо је на евиденцији и 138 незапослених који посао траже дуже од десет година, а сад имају између 60 и 64 године.

Економиста Љубомир Маџар каже да данас и млади тешко долазе до посла, а камоли они старији.

„Привреда је толико слаба, да потребе за новим људима нема. Они који и запошљавају пре ће да приме неког млађег, чилијег“, рекао нам је Маџар.

Искуства показују да појединци посао на бироу чекају и по више од 15 година, а статистика да жене у добијању посла имају мање среће. Оне у просеку траже посао 52,2 месеца, а мушкарци 41,5 месеци.

Статистика показује и да ће стоматолог у Србији теже наћи запослење него економиста, правник или инжењер металургије. Доктор стоматологије на посао чека две године и два месеца. На бироу не пролазе боље ни доктори медицине и наставници, а за таква звања студира се четири до шест година. Ј. Д. из Београда је дипломирала 2009. За посао доктора медицине конкурисала је чак 15 пута у Специјалној болници за психијатријске болести у Ковину, по једном у КБЦ „Звездара“ и „Земун“. Преко конкурса се пријављивала за радно место у болници у Панчеву, Сремској Митровици, Голупцу.

Лаборант на грађевини

Драган Китановић (40) из Ниша на евиденцији НСЗ је од маја 1995, одмах након завршетка Техничке школе „Ратко Павловић“. Први посао добио је у ЕИ Ниш после скоро пет година, радио три године, па се поново вратио на биро.

„Ја сам лаборант, али сам конобарисао по нишким кафанама и био у радном односу од 2004. до 2007. и након тога опет на евиденцију“, каже Китановић.

Наводи да су га са бироа звали неколико пута, али кад год би отишао на разговор увек би га враћали, јер „већ неко ради“. Његова супруга је у радном односу, па се он окренуо грађевини, сезонски.

„Откако сам престао да конобаришем, нисам могао да нађем стални посао. У септембру 2014. запослио сам се на два месеца, па опет без посла. На бироу сам дуже 15 година“, каже Китановић. И. Анђелковић

На бироу 15 година

Краљевчанин Раде Николић (59) од 2.000 године је на евиденцији НСЗ, а никада није добио понуду за посао. Прошле године је дигао руке од свега и избрисан је са евиденције. Он је економски техничар, од 1979. је радио у Југобанци, док 2000. није остао без посла заједно са осталим запосленима.

„НСЗ само води евиденцији незапослених. Не знам никога у мом окружењу коме су они помогли“, каже Николић.

Присећа се тренутка када се први пут пријавио у НСЗ и када су му рекли да ће бити позван на разговор за посао. То се никад није догодило. Свих ових година хлеб је зарађивао тако што је држао часове енглеског, возио такси или поправљао веш-машине. Последњих година зарађује тако што прави сајтове. У том послу је самоук.

Сузана Лакић / Блиц

www.vaseljenska.com/ekonomija/umrlo-793-ljudi-cekajuci-posao-na-birou/

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ