Управа за инспекцијске послове Кантона Сарајево уништила је архивске документе који се односе на ратне злочине над сарајевским Србима тврдећи да је рок за њихово чување истекао, иако је законом прецизирано да се документи о ратним злочинима морају чувати трајно!

До овог шокантног открића дошао је бањалучки „Глас Српске“, позивајући се на оригиналну документацију, односно преписку између службенице поменуте управе и Института за нестала лица из 2012. године. Наиме, након што је један од тадашњих чланова колегијума Института тражио информације о ексхумацијама на подручју сарајевске општине Нови Град, добио је одговор да податке не може да добије јер је рок чувања архивске грађе – истекао.

- Рок чувања архивске грађе од пет година је истекао, па не можемо удовољити захтеву за достављање података. Појединачне захтеве породица за ексхумацију посмртних остатака не можемо доставити због архивирања истих. Рок чувања за те предмете је истекао и архива као таква више не постоји – навела је тада инспектор Сенада Хаџијусуфовић.

Невероватна чињеница да је некакав инспекторат уништио документацију о злочинима над сарајевским Србима шокирала је представнике жртава из Српске, али и додатно потврдила да се у процесу заташкавања тих злодела не бирају средства.

Милутин Мишић, председавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ, сматра да Тужилаштво БиХ треба да отвори истрагу како би се утврдило да ли је Управа за инспекцијске послове Кантона Сарајево уништила или сакрила архивске документе који се односе на ратне злочине над сарајевским Србима. Он је потврдио да Институт дуже време безуспешно покушава да од Управе за инспекцијске послове Кантона Сарајево, МУП-а, војних судова и судова добије архив који би открио судбине и околности страдања великог броја Срба у Сарајеву.

- Нама је, нажалост, веома много архива недоступно јер постоји опструкција у њеном давању како би се заштитио неко од учесника у тим дешавањима – изјавио је Мишић.

Саговорник „Вести“ добро упућен у истраге о злочинима над Србима није изненађен информацијама о уништавању архиве. Он открива да је безброј сличних махинација.

- Нажалост, судбина погинулих и несталих који до данас нису нађени тешко ће икада бити разјашњена. Разлога је више, од опструкција надлежних служби до ћутања оних који су умешани у целу причу. Индиција и незваничних информација је много, али званичне информације и документацију је изузетно тешко добити. Један од разлога јесте и што на бошњачкој страни, у тој области, и даље делују људи који су током рата директно били умешани у све могуће сумњиве работе, од размене заробљеника за новац, до скривања тела убијених, заташкавања злочина и усмеравања истрага у другом правцу. На бошњачкој страни имате праве махере за такве злоупотребе – каже наш саговорник.

Бошњачки зид ћутања

Тела више од 1.500 убијених и несталих Срба током протеклог рата и даље се тражи, а протеклих неколико година на том плану није забележен никакав напредак. До информација о локацијама где би се могла налазити тела представници Српске не могу да дођу јер са бошњачке стране постоји зид ћутања.

Инспекторка на одмору

Бањалучки медији су у Управи за инспекцијске послове Кантона Сарајево покушали да добију више информација о целом случају, али то није било могуће. Инспекторка Хаџијусуфовић, која би требало да има образложење, налази се на годишњем одмору.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/519322/Unistavaju-dokaze-o-ubistvima-Srba

Прочитај без интернета:
0 гласовa