Супруга Здравка Толимира сумња у званичну верзију узрока смрти. Тражила да се случај испита, али нико не одговара Нада Толимир

Мом Здравку је хашки лекар укинуо два врло битна лека за срце и он је четврти дан после тога преминуо. Зато сам сумњала у његову природну смрт и тражила да се случај испита. Из Трибунала о томе још никакав одговор нисмо добили, ни ја, нити мој адвокат.

Ово за „Новости“ каже Нада Толимир, супруга генерала преминулог 8. фебруара у притвору у Схевенингену. Она се чуди што је Трибунал званично саопштење да је Здравко Толимир преминуо због болести срца послао медијима, а њу заобишао.

– Здравку је срце било слабо, пејсмејкер му је радио, али су уз њега били потребни и лекови. Тај притворски лекар Фалке самоиницијативно му је 5. фебруара ујутру прекинуо давање два лека, која је мом супругу прописао лекар специјалиста кад је уградио пејсмејкер – објашњава госпођа Толимир. – Комплетан однос према Здравку и понашање тог лекара мени су били чудни. Он је био кључни човек који није дозволио да Здравко изађе на привремено лечење од куће.

Нада подсећа да је од августа 2015. Здравко сваки месец дана подносио захтев да се пусти у Београд на лечење.

– Тај Фалке је сваки пут правио проблем и инсистирао да у притвору има исти стандард здравствене заштите – указује Толимирова супруга. – Никако нисмо успевали да објаснимо да то није исто као да је у свом дому. Ипак остајао је неумољив и при свом ставу да је лечење које Здравко добија у Схевенингену у реду.

Нада Толимир каже да јој је због свега тога на крају остала сумња – шта је изазвало смрт њеног супруга.

– Више немам шта друго да кажем, Здравко се не може вратити. Тешко ми је кад се присећам свега и поново проживљавам све што се дешавало – завршава разговор Нада.

ДОЖИВОТНА РОБИЈА

Генерал Здравко Толимир је у Хашком трибуналу осуђен на доживотну робију због злочина у Сребреници и Жепи 1995. године. У рату је био најближи сарадник генерала Ратка Младића и његов помоћник за обавештајно-безбедоносне послове. Званично је ухапшен на Дрини код Љубовије у покушају да је пређе, а незванично у стану на Бежанијској коси, одакле је пребачен у БиХ и испоручен Хагу. Током суђена био је лошег здравственог стања, а преживео је и два мождана удара. Први у рату 1993, други у Хагу.

извор: www.novosti.rs/

0 гласовa