Београд – Нови детаљи о трагедији хеликоптера Војске Србије који се пре шест дана срушио код Сурчина. Истрага о несрећи од среде је у рукама Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Надали смо се да су живи. На аеродрому смо се окупили чим је Контрола лета јавила да је хеликоптер нестао са радара. Било нас је двадесетак. Стигли су и министар одбране Братислав Гашић и генерал Предраг Бандић. Договор је био да одмах кренемо у претрагу терена. Ноћ је била кишовита и мрачна са ниским облацима. Летелицу смо тражили пешице, претражујући метар по метар расквашених њива.

Драматичну ноћ између петка и суботе, у којој се срушио хеликоптер Војске Србије Ми-17 у коме је страдало седам особа, овако за „Новости“ описује један од кључних учесника потраге за срушеном летелицом. Највећи проблем, како каже, била је тамна ноћ, али и чињеница да се поуздано није знало место пада хеликоптера.

„План је био да се позову тимови Специјалне бригаде“, прича саговорник „Новости“. „То би, међутим, акцију одложило за неколико часова. Да не бисмо губили време, спонтано смо се поделили у тимове и кренули у чешљање терена. Због расквашеног тла и дубоког блата кретање возилима није долазило у обзир, па смо њивама кренули пешке. Видљивост је била толико слаба да су се једва разазнавали обриси објеката“.

Шта се тачно догодило на последњем лету хеликоптера Ми-17 на спасилачком задатку показаће истрага која је од среде у рукама Вишег јавног тужилаштва у Београду. Министарство одбране је потврдило да је Комисија за испитивање несреће, која је формирана по наређењу начелника Генералштаба, завршила свој посао и предала свој извештај. У саопштењу Министарства, међутим, није објављен ниједан закључак комисије, а није наведено чак ни име официра који је био на њеном челу и потписао извештај.

„Задатак комисије био је да утврди околности удеса и евентуалну одговорност војне организације. По захтеву заменика вишег јавног тужиоца у Београду, Генералштаб Војске Србије ће му предати извештај комисије. У њеном саставу била су шесторица припадника Војске, експерти у областима релевантним за утврђивање околности – од употребе снага, преко одржавања ваздухоплова, до оспособљености посаде“, каже се у саопштењу Министарства одбране.

Како је наведено, војни прописи предвиђају да када истражни поступак воде државни истражни органи, у њиховој надлежности је и право информисања јавности о околностима, узроцима и одговорности за ванредан догађај.

Саговорник „Новости“ који је био на месту несреће објашњава да је локација на којој се летелица последњи пут оцртала на радару била позната, али је проблем правила чињеница да је хеликоптер нестао са екрана око минут и по после последњег јављања пилота. Конфузију су појачавале и последње речи пилота: „Не могу да слетим. Имам проблем, морам у пењање“. Оне су тумачене са надом да се хеликоптер са малом бебом извукао и слетео на неку другу локацију. Откриће олупине летелице, међутим, показало је да су очекивања била узалудна.

Трагедија у Сурчину до среде је реконструисана уз помоћ регистратора лета (уређаја који бележи све маневре и промене правца кретања) и траке на којој је забележен разговор пилота са контролним торњем. Недостатак горива као узрок пада летелице војни истражитељи дефинитивно су одбацили. У средишту њиховог рада био је могући отказ на неком од виталних делова хеликоптера, али и поступци посаде летелице.

Према сазнањима „Новости“, утврђено је да је хеликоптер са батајничке писте полетео потпуно исправан. Комисија је утврдила и да је Аеродром „Никола Тесла“ био једини циљ хеликоптера од полетања у Рашки, односно да није било промене крајњег одредишта. У време полетања метео-ситуација над београдским аеродромом била је потпуно прихватљива за слетање. Следећи сат, међутим, донео је потпуно другачије услове.

Променљиво време

Време на небу изнад Србије у кобној ноћи између петка и суботе било је променљиво, што се узима као један од могућих разлога за пад летелице. Густе облаке са кишом, у року од неколико минута смењивала је ниска облачност, али и снопови магле. Критични моменат на последњем лету хеликоптера од Рашке до Београда наступио је изнад Младеновца, где је дошло до наглог погоршања временских прилика.

Кључ у снимцима

Хеликоптери Војске Србије, као и летелице других војски, немају уређај који снима и чува интерне разговоре чланова посаде. Ова врста снимања се у војној авијацији, за разлику од цивилне, не примењује. Пракса показује да је ова врста уређаја, иначе, најчешће кључ одгонетања околности ваздухопловних несрећа.

Р. Драговић / Новости

www.vaseljenska.com/vesti-dana/uredjaji-kriju-tajnu-pada-helikoptera/

0 гласовa