Иако Акциони тим за промену Устава Републике Србије практично још није ни почео са радом, већ је у јавност доспела динамика промена према којој ће нови највиши правни акт бити усвојен крајем 2017, а за тај процес држава ће из буџета издвојити 560.543 евра.

У последњем кварталу ове године најмање трећина народних посланика иницираће промену Устава, док је наредна година предвиђена за јавну расправу. Више од тога српску јавност више занима садржина уставних промена.

Иако у владајућем СНС-у одбацују оптужбе да се у измене улази пре свега да би се Косово избацило из Устава, најава да ће се са променом ићи и на референдум указује на ову опасност. Наиме, Народна скупштина је дужна да акт о промени Устава стави на референдум ако се промене односе на „преамбулу, начела, људска и мањинска права, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или на поступак за промену Устава“.

Као што је познато, Косово и Метохија се помиње у преамбули као саставни део територије Србије, а да би преамбула била промењена мора се ићи на референдум. Промена је усвојена ако за њу на референдуму гласа већина изашлих бирача.

Динамика спровођења уставних промена наведена је у трећем по реду Нацрту акционог плана Србије у процесу приступања ЕУ за преговарачко поглавље 23 које се односи на правосуђе и основна права.

Нацрт је већ „окачен“ на сајту Министарства правде Србије и из њега се, осим динамике, може видети да ће Србија извршити темељну анализу постојећих решења уз „подршку спољних експерата“ и имајући у виду препоруке Венецијанске комисије. Другим речима, странци ће се и те како питати шта Србија треба да мења у свом најважнијем правном акту.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/497262/Ustav-Srbije-prekrajaju-stranci

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ