Да ли ће Албанци у Црној Гори уз помоћ „пријатеља са Косова“ да наплате Милу Ђукановићу подршку за успјех референдума о црногорској независности.

Илустрација

Усвајање Закона о демаркацији границе између такозване Републике Косово и Црне Горе у приштинском парламенту осим што је узнемирило највећу албанску опозициону партију „Самоопредељење“, која је због тога најавила масовне протесте у Приштини, отворила је и нека стара питања. Дојучерашњи лидер овог покрета, а сада народни посланик у косовском парламенту Аљбин Курти, још раније је упозорио да се демаркацијом границе са Црном Гором узима девет хиљада хектара косовске територије и „поклањања Црногорцима“, чиме може да се наруши етничка цјелина Албанца у том дијелу који је са црногорске стране насељен Албанцима.

„Албанци у Црној Гори не уживају права која су заслужили с обзиром на њихов допринос црногорској државности“, рекао је Курти алудирајући на чињеницу да је референдум Црне Горе о одвајању од Србије из 2006. године успио захваљујући гласовима — Албанаца. Осим овога, Курти је најавио да ће се противити да црногорска мањина на Косову добије, како је рекао, „своју звездицу на косовској застави“, јер ни Албанци нису добили шта су тражили од Црне Горе — персоналну аутономију са елементима политичке и територијалне аутономије.

Лош економски положај Албанаца у Црној Гори, незапосленост, као и непрепознатљивост у друштвено-политичком животу ове етничке мањине, могао би да изазове незадовољство које би могло да ескалира протестима, али и да пробуди екстремистичке снаге као што је испостава ОВК у Црној Гори такозвани УМК — Албанска национална армија Црне Горе, која је била врло активна уочи црногорског референдума, али и 2008. године у вријеме једностраног проглашења независности Косова. Иста војна формација појавила се недавно и на неким сајтовима на Косову са порукама „да нису заборавили на браћу из Црне Горе“. Ову поруку поздравили су многи косовски опозициони лидери, али и албански из Црне Горе.

Да Албанци у Црној Гори нису баш најзадовољнији, јер им обећано није дато, потврђују и потписи албанских посланика у Црној Гори на петицију о „Природној Албанији“, која је из Тиране прије више од годину дана кренула ка Капитол хилу, Бриселу и Њемачкој. Петиција захтјева да се Албанцима из региона омогући да живе у једној етничкој цјелини.

Да се Албанци у Црној Гори спремају да пређу са „ријечи на дјела“, доказ је и потез који су почетком јуна ове године повукли албански посланици у Скупштини Црне Горе подносећи иницијативу за измјену Закона о територијалној организацији Црне Горе, којом би се потврдило да Малесија—Тузи буде нова, 24. општина у Црној Гори. А овоме треба додати да и Улцињ тражи већу самосталност у оквиру локалне самоуправе. У обје области живи већинско албанско становништво, а ове правне измјене које Албанци траже досежу до измјена црногорског Устава. Тако би се дјелимично Албанцима у Црној Гори и законски отворила врата за повезивање општина на регионалном нивоу. Црногорци знају да ако дају прст, мораће и шаку, па се због тога свом снагом одупиру испуњењу ових захтјева који би могли да буду увод у аутономију. У међувремену, уочи десетогодишњице самосталности Црне горе Универзитет у Тирани је спровео истраживање — анализу о положају албанске мањине у Црној Гори која је показала да 75 одсто Албанаца није задовољно својим положајем у Црној Гори. Истраживање под именом „Анализа предреферендумског очекивања Албанаца у Црној Гори у поређењу са садашњим стањем“, показала је да Албанци сматрају да је десет година био више него довољан период да се испуне захтјеви Албанаца, као и да извршна власт није показала вољу да их испуни.

Истраживање које је објавила издавачка кућа „Палграве“ из САД, а које је представљено на међународној конференцији о Албанцима у Оукландском универзитету, спроведено је на 352 испитаника са свих подручја у Црној Гори насељених Албанцима. У закључку ове анализе пише да „црногорска власт није успјела да онима који су учествовали у изградњи куће, дâ заслужено мјесто“.

„Иако је глас Албанаца био одлучујући на референдуму, данас је дошло до њихове дефакторизације. Прије референдума они су били страна у преговорима и њихови захтјеви били су предмет разговора на различитим нивоима. У парламенту је било до четири посланика албанских партија, данас су само двојица. У државној управи и даље је запослен маргиналан број Албанаца, стагнирају инвестиције у подручјима које насељавају, реституција имовине још није завршена, а општина Тузи је остала само још једно обећање, као и најаве израде урбанистичко-просторног плана општине Улцињ и доношење планова морског добра“, пише у закључку истраживања.

Иначе, у такозваној „бијелој књизи о албанском тероризму и организованом криминалу на Косову и Метохији“, коју је својевремено издала Влада Републике Србије, записано је и да у западној Македонији, односно Илириди, дејствује дивизија Скендербег, са штабовима у Дебру и Тетову, као и да дивизија Малесија покрива истоимено подручје у Црној Гори, са штабом у Улцињу, која има директну везу са штабом у Скадру, док је дивизија Ћамерија задужена за спровођење активности у јужној Албанији и сјеверној Грчкој.

извор: www.princip.me/uvod-u-siptarsku-autonomiju-u-crnoj-gori/05/08/2016/

1 глас