ПРЕСУДНИ ИЗБОРИ У НАЈВЕЋОЈ ЗЕМЉИ ЦЕНТРАЛНЕ АЗИЈЕ – ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОБЕДА ШАВКАТА МИРЗИЈАЈЕВА

   Шавкат Мирзијајев

  • Безмало 21,5 милиона Узбекистанаца 4. децембра ће истовремено бирати шефа државе и наследника свог првог председника Узбекистана и лидера нације – Ислама Каримова        
  • Ривали Мирзијајеву су Хатамжон Кетмонов (Народно-демократска партија Узбекистана), Наримон Умаров (Социјалдемократска партија „Адолат“) и Сарвар Отамурадов, (Национално-демократска партија „Национални препород“)
  • Као и избори у 2007. и 2015 . години, и ови ће проћи без тзв. exit polls, који су забрањени изборним законодавством земље. Али, у прес-центру ЦИК радиће електронски систем који ће аутоматски пратити излазност бирача
  • Изборе ће контролисати и пратити преко 80 хиљада домаћих и око 600 међународних посматрача – из различитих организација, укључујући ЗНД, ОЕБС, ШОС, Организацију исламске сарадње и Светске асоцијације изборних тела (A-WEB)
Пише: Зоран МИТРОВИЋ

ГРАЂАНИ Узбекистана у недељу 04. децембра бирају новог председника.

Главни претендент на победу је премијер Шавкат Мирзијајев, који је на функцији вршиоца дужности шефа државе од септембра ове године када је преминуо Ислам Каримов – први председник и национални лидер Узбекистана у претходних четврт века.

Нови председник Узбекистана добиће од народа петогодишњи мандат за вођење ове најмногољудније земље централне Азије.

Да подсетимо: Каримов се налазио на власти од 1989. године, а преминуо је у својој 79 години живота 2. септембра, дан после јубилеја, 25-тогодишњице независности ове бивше совјетске републике. Сагласно уставу Узбекистана, вршилац дужности шефа државе до превремених избора требало је да буде председник горњег дома „Олиј Мажлиса“ (Сената), Нигматула Јулдашев, који је на заједничкој седници обе палате парламента замолио да буде изузет од гласања и предложио да се на дужност вршиоца дужности председника постави Мирзијајев. Кандидатура је била једногласно прихваћена истог дана.

Мирзијајев, кога је на изборе кандидовала Либерално-демократска партија Узбекистана (УзЛиДеП), објавио је да намерава да продужи курс Каримова. Предложио је и да се сачува ванблоковски статус земље, па искључује могућност да се на њеној територији базирају стране војне трупе, као и учешће узбекистанских снага у иностраним војним операцијама.

Као и Каримов, он је заступник унапређења односа са земљама ЗНД, у првом реду са Русијом.

На састанку са председником РФ, Владимиром Путином у Самарканду, Мирзијајев је нагласио да су за Узбекистан односи са Русијом „били, јесу и биће стратешко партнерство на нивоу савезништва“.

У исто време, одмах после смрти Каримова, премијер се бавио „ресетовањем“ односа са суседима и земљама у региону и кренуо да решава нагомилане горуће проблеме – питање границе са Киргизијом, а такође и спор са Таџикистаном у области хидро-енергетике, што је велики камен спотицања у односима две државе који је довео до тога да између главних градова две земље преко 10 година није било ваздушног саобраћаја.

Тек пре две недеље је обновљен авио-саобраћај између две централно-азијске престонице – Ташкента и Душанбеа.

Ради решавања социјално-економских проблема земље, Мирзијајев је већ потписао више од десетину указа и дао више налога одговарајућим ресорима државне администрације, који уносе измене у одлуке првог председника Узбекистана, прилагођавајући, осавремењујући или укидајући те одлуке.

Мирзијајев је подржао доношење закона о борби против корупције, предложио да се либерализује монетарна сфера и уреди девизно тржиште, објавио је амнестију за предузетнике и на тај начин привукао на своју страну многобројне локалне бизнисмене, који су веома често показивали незадовољство неумереним „притиском“ са стране пореских власти, истражних органа, тужилаштва, органа задужених за очување реда, па и безбедносних служби.

Поред Шавката Мирзијајева, у изборима учествују и Хатамжон Кетмонов (Народно-демократска партија Узбекистана – НДПУ), Наримон Умаров (Социјал-демократска партија „Адолат“ – „Правичност“) и Сарвар Отамурадов, (Национално-демократска партија – „Милиј тикланиш“ – „Национални препород“).

Путин и Мирзијајев

Прва двојица противкандидата, учествовала су и у претходним председничким изборима у Узбекистану у марту 2015. године и сваки је имао мање од 3% гласова.

У овој изборној кампањи иступају са практично истим паролама и дотичу се истих тема.

Кетмонов је, као и раније, усредсређен на реализацију програма запослености, бави се тарифама за комуналне услуге и залаже се за појачану улогу државе у сфери социјалне политике.

Умаров намерава да сачува контролу државе на тржишту, да развија „зелене технологије“, а такође планира да унапреди законодавство и праксу у области здравства, везано за дозволе за трансплатацију органа и вантелесну оплодњу.

Дебитант у председничкој кампањи, потпредседник доњег (законодавног) дома парламента, Отамуратов, обраћа пажњу бирача на потребу заштите историје Узбекистана од фалсификовања, залаже се за забрану производње, продаје и употребе генетски модификоване хране, а такође – за потпуну и искључиву употребу узбекског алфабета, заснованог на латиничном писму.

Сва тројица противкандидата Мирзијајева су за очување и развој савезничких и стратешких односа са Русијом, очување ванблоковског статуса Узбекистана и уздржано се односе према уласку републике у нове организације, између осталог и у Евроазијски економски савез.

Према подацима ЦИК Узбекистана, право учешћа на изборима имаће 21,435 милиона грађана са правом гласа, на 9381 бирачком месту. За победу на изборима кандидату је потребно да у првом кругу обезбеди преко 50% гласова, при излазности већој од 33% од укупног броја уписаних бирача.

После уношења измена у изборни закон, по први пут на изборима за шефа државе важиће тзв. „предизборна тишина“, која предвиђа забрану пропаганде и агитације. Почела је у поноћ у петак на суботу.

Бирачка места отварају се у недељу у 06.00 часова по локалном времену (02.00 сата по средњеевропском времену).

Прелиминарне резултате избора, ЦИК обећава да ће објавити 5. децембра.

Као и избори у 2007. и 2015 . години, и ови ће проћи без тзв. exit polls, који су забрањени изборним законодавством земље. У прес-центру ЦИК радиће електронски систем који ће аутоматски пратити излазност бирача.

За грађане који нису у могућности да се на дан избора нађу у месту сталног боравка, омогућено је превремено гласање од 24. новембра до 02. децембра.

ЦИК Узбекистана организовала је 44 бирачка места у иностранству, на територији дипломатско-конзуларних представништава републике у 36 земаља света.

Изборе ће контролисати и пратити преко 80 хиљада домаћих и око 600 међународних посматрача – из различитих организација, укључујући ЗНД, ОЕБС, ШОС, Организацију исламске сарадње и Светске асоцијације изборних тела (A-WEB).

Са избора ће извештавати 1300 акредитованих новинара из 20 земаља.

У Заједници независних држава предизборну кампању оцењују као коректну и конкурентну. Изборна кампања се одвија у коректној конкурентној борби, наводи се у последњем извештају мисије ЗНД-а који је објављен у прошли понедељак.

„По мишљењу представника мисије, предизборна кампања је у целини протекла у мирној атмосфери у духу отворене конкуренције и на високом организационом нивоу“, каже се у истом извештају.

Мисија је такође констатовала да су кандидовање и регистрација претендената обављени отворено и јавно, на принципима алтернативности и у складу са законом.

Сви кандидати су се сусретали са својим бирачима широм земље, ти митинзи су били јако добро посећени, саопштава у свом прелиминарном извештају мисија посматрача Канцеларије за демократске институције и права човека ОЕБС-а.

Посматрачи су такође позитивно оценили „комплексну и интензивну кампању у правцу информисања бирача“ коју спроводи ЦИК, као и активности свих друштвених субјеката и организација у позивању грађана земље да изађу на гласање.

Поред позитивне оцене, поменута Канцеларија ОЕБС-а има и одређене замерке и примећује одсуство оштријих политичких дебата током изборне кампање: „Међу кандидатима не постоји упечатљиво супротстављање погледа везано за њихове програме, као што ни њихови програми не предлажу бирачима шири дијапазон алтернативних позиција и погледа“, – указује се у извештају.

Према подацима мисије, сви кандидати се уздржавају од критике рада владе и у односу према властима, објашњавајући то тиме што су фокусирани на различите сегменте електората.

Канцеларија за демократске институције и права човека ОЕБС-а је већ средином октобра донела одлуку да по први пут пошаље многобројну мисију посматрача која ће се бавити мониторингом председничких избора у Узбекистану – 20 сталних и 250 повремених посматрача за проширени рад комисија. Та одлука је повезана са израженом спремношћу Узбекистана да спроведе изборни процес у складу са општеприхваћеним међународним стандардима.

Огромна већина анкетираних грађана Узбекистана – 97,5 одсто – изаћи ће 04. децембра на изборе, како показују истраживања Центра за испитивање јавног мњења „Ижтимои фикр“ (Јавно мњење).

Према анкети Независног института за мониторинг формирања грађанског друштва, 81,5% анкетираних су се већ определили за кога од кандидата ће гласати.

fakti.org/globotpor/uzbekistan-dobija-predsednika-koji-zeli-saveznicke-odnose-sa-rusijom

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ