ИЗЈАВА немачке канцеларке Ангеле Меркел да „Европа више не може да се ослања на своја два традиционална савезника, САД и Велику Британију“, и потоње критике шефа Беле куће на рачун Берлина, продубљују пукотину између Берлина и Вашингтона. Поједини аналитичари већ говоре о крају ере створене после Другог светског рата, почетку „новог глобалног поретка“ и „новог старта за Европу“.
08-AP PhotoAndrew Medichini_620x0

Оцена Меркелове да је послератна западна алијанса жестоко пољуљана после изласка Британије из ЕУ и Трамповог избора за шефа Беле куће, употпуњена је јуче њеном изјавом да Немачка мора да се повезује и са другим кључним државама. Она, истина, каже да ће Немачка и цела ЕУ „природно стремити ка добрим односима са САД, Великом Британијом, па чак и Русијом“, али ће се највише ослањати – на себе. Додала је да посебан акценат треба ставити на топле односе између Берлина и новог француског председника Емануела Макрона.

Меркелова је, непосредно подстакнута Трамповим одбијањем на састанку Г7 обнављања обавеза које се тичу борбе против климатских промена, претходно изразила сумњу о поузданости САД као савезника. С друге стране, Велика Британија, која је поручивала да „иако излази из ЕУ, Европа може да рачуна с њом као блиским партнером“, подигла је доста обрва у Бриселу и Берлину после изјаве британске премијерке Терезе Меј да је спремна да одустане од преговора са ЕУ о „брегзиту“, ако договор не буде добар.

– Трансатлантске везе су важне, али тренутна ситуација даје нам више разлога да своју судбину узмемо у своје руке. Европа мора да постане играч, активан у међународним аферама – истакла је Ангела Меркел.

Трамп није оклевао са одговором:

– Имамо огроман трговински дефицит са Немачком, плус они плаћају много мање него што би требало за НАТО. То је веома лоше за САД и то ће се променити – написао је Трамп на „Твитеру“.

Немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер покушао је да ублажи тензије опаском о сарадњи у области безбедности:

– Трансатлантска сарадња, поготово у области безбедности, од највећег је значаја за нашу земљу. Убеђен сам да проблем сарадње у области безбедности неће бити међу најтежим питањима у преговорима о „брегзиту“ – рекао је Де Мезијер.

Но, шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел поново је заоштрио ситуацију оценом да су акције Трампа „ослабиле“ Запад:

– Свако ко убрзава климатске промене слабећи заштиту околине, ко продаје више оружја у зонама конфликта и ко не жели политичко решење верских конфликата угрожава мир у Европи – нагласио је Габријел и додао да је краткорочна политика америчке владе противна интересима ЕУ, да би закључио: „Запад је постао мањи, у најмању руку постао је слабији“.

И социјалдемократски ривал Ангеле Меркел на предстојећим парламентарним изборима Мартин Шулц оптужио је Трампа да уништава западне вредности и подрива међународну сарадњу:

– Неко мора да се супротстави таквом човеку, чија је идеологија поновно наоружавање – рекао је Шулц.

И италијански премијер Паоло Ђентилони поручио је да дели став немачке канцеларке да „Европљани морају узети своју судбину у своје руке“. Ђентилони је потврдио важност веза са САД, али је нагласио да две стране имају „суштински различите циљеве од којих не могу одустати, као што је клима“.

Ствара се осовина Париз-Москва-Берлин

ПАРИЗ – У првој посети једног страног државника Версају, Владимира Путина, нови француски шеф државе Емануел Макрон је показао како жели да влада. Директно и прагматично високом госту из Москве је без увијања рекао шта мисли. Ни Путин му није остао дужан. Стекао се утисак да су обојица одлучила да изнесу све карте на сто, да би се лакше договорили. Европи је у овим тешким тренуцима можда баш то и потребно. Одабир Путина за првог госта, и Версаја као места за пријем показао је да Макрон жели да се наметне као велики лидер, не само у Француској, већ и Европи. Са 39 година одлучио је да Европу поведе у реформе. При томе рачуна на осовину Париз-Москва-Берлин, и поред разлика у односима с Русима. У томе олакшавајућу околност имају одлични односи Париза и Берлина, али и Путинови релативно добри контакти с Меркеловом. Можда је у Версају опет почела да се рађа „нова Европа“.

Г. Ч.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:667905-Велика-пукотина-између-Берлина-и-Вaшингтона

0 гласовa