Специјална хакерска јединица ЦИА делује у Франкфурту – у просторијама тамошњег Генералног конзулата САД.

Getty Images

Према најновијим открићима платформе Викиликс, Централна обавештајна агенција (ЦИА) је усред Немачке стационирала специјалну хакерску јединицу која припрема кибернетичке нападе на циљеве у Европи, Африци и на Блиском истоку. Викиликс је читаву документацију о њеном раду почео да објављује под називом „Купола 7: откривене хакерске алатке ЦИА“ и то као – према сопственим наводима – најобимнију документацију те врсте у историји. Платформа наводи да поменута јединица има име „Група за развој инжењеринга“ (ЕДГ) и део је одељења ЦИА које, са око 5.000 запослених, ради као Центар за кибернетичку шпијунажу и налази се у Ленглију у савезној држави САД Вирџинији. Документа о којима је реч потичу из приручника за хакере који има 16.000 страна и налази се на серверима ЦИА који нису повезани са интернетом, али јесу са посебно добро обезбеђеном интранет-мрежом званом ДЕВЛАН. Текстови потичу из неколико последњих година – најновији из 2016. године.

Преузимање контроле над „паметним“ аутомобилима

У неким документима се описује како су хакери развили специјалан програм који одређену серију „паметних телевизора“ фирме Самсунг претвара у прислушне уређаје. Програм „Плачни анђео“ ТВ-апарате Самсунгове серије Ф-8000 модификује тако да могу да снимају све разговоре у просторији и шаљу снимке на сервер ЦИА. Телевизор за то време изгледа као да је искључен. Главни циљ стручњака ЕДГ је да обезбеде тајној служби приступ шифрама, подацима, интернет-камерама и микрофонима, али и подацима о локацији циљних особа, те о њиховом начину живота. У њихову делатност спада и уништавање информација на рачунарима.

ЦИА је развила велики број програма који омогућавају очитавање свих могућих података са мобилних телефона, као и праћење комуникације преко апликација као што су Вотсап или Вајбер, без обзира на то да ли је та комуникација шифрована или није. Документација до које је дошао Викиликс показује и да ЦИА од октобра 2014. истражује могућности упада у контролне системе модерних аутомобила и камиона. Тачна сврха преузимања контроле над возилима није наведена, али, како пише Викиликс, „ЦИА би могла да употреби возила као оружје за убиства која је готово немогуће расветлити.“ Из докумената не може да се закључи који су конкретни циљеви таквих акција, али се из њих види да је група ЕДГ тестирала своје програме у некој врсти симулатора у којем су циљеви рачунари у Великој Британији, Кини, Ирану, Саудијској Арабији и САД.

Коришћење „туђег рукописа“

Из докумената може да се закључи понешто и о начину рада програмера стационираних у Франкфурту. Њима се, на пример, препоручује да за Немачку лете Луфтханзиним авионима, јер се у њима служе бесплатна алкохолна пића. Ту пише и који франкфуртски хотели су проверени као сигурни за ноћење, да се новац подиже само на банкоматима банке Дојче банк и да се приликом напуштања хотела добро провери да ли су у коферу сви понети електронски апарати. Као повољна околност се наводи и да хакери, када једном стигну од Франкфурта, могу да путују у 25 европских земаља – укључујући Француску, Италију и Швајцарску – а да им при томе нико не контролише пасош, све захваљујући Шенгенском споразуму.

Викиликсова документација говори и о групи „Сенка“, посебној јединици ЦИА чији је задатак да негује „картотеку“ са техникама кибернетичких напада које су извеле групе из других земаља. Сваки кибер-напад је изведен на одређени начин који би могао да буде препознат и да укаже да је у некој другој прилици на делу вероватно била иста група. „Сенка“ не само што том картотеком може да прошири сопствени репертоар, већ може и да сопствене нападе „обуче“ у „туђе рухо“ како би изгледало да их је извео неко други, „на пример, Руска Федерација“ – како пише Викиликс.

Покренути дебату…

Овај портал посебно указује на могућности да кибернетичко оружје доспе у погрешне руке и наводи да је ЦИА „недавно изгубила контролу над великим делом свог хакерског арсенала“, без других детаља о томе, али објашњава да је том приликом дошао у посед више од 8.700 докумената „из кругова бивших владиних хакера, као и такозваних контрактора, запослених у приватним фирмама које су се ставиле у службу владиног безбедносног апарата. „Извор докумената“, како пише Викиликс, „жели да покрене дебату о операцијама ЦИА – и пре свега о питању да ли су те операција „покривене“ важећим законима, као и да укаже да о коришћењу кибер-оружја треба дискутовати отворено и демократски.

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=03&dd=08&nav_category=78&nav_id=1237914

1 глас