„УЈЕДИЊЕЊЕ НЕМАЧКЕ ЈЕ ПОТПУНО ПРОМЕНИЛО АМЕРИЧКУ ПОЛИТИКУ ПРЕМА БЕОГРАДУ“

Вили Вимер

  • Стратешки интерес Сједињених Држава после уједињења Немачке био је – потиснути Русију са Балкана, од Јадрана па све до руских граница. Другим речима, очистити читаву територију од било каквог утицаја Русије. САД не само да су прекинуле да дају финансијску помоћ Београду, већ су га прогласиле својим противником, јер нису желеле ни да виде било какву социјално-тржишну привреду у Европи
  • Хелмут Кол нема никакве везе са распадом Југославије, напротив, он је улагао максимални напор да се балкански конфликт што пре мирно реши. Због тога је, 1998. године доживео тотални пораз на изборима за Бундестаг, везано управо за те догађаје, о којима говоримо. Он је морао бити уклоњен, помоћу тадашњег председника посланичке групе CDU/CSU у Бундестагу Волфганга Шојблеа и генералног секретара CDU Фолкера Ријеа, а све да би рат против Југославије био могућ, јер да је остао Кол, рата не би било

ВИЛИ Вимер (Willy Wimmer) jе пуне 33 године био посланик у Бундестагу. У периоду између 1985. и 1992. године био је стручни сарадник посланичке групе CDU/CSU за питања одбрамбене политике, а затим и парламентарни државни секретар у немачком министарству одбране. Од 1994. до 2000. године био је на функцији потпредседника Парламентарне скупштине у Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Вили Вимер је дао интервју Првом каналу руске државне телевизије, Руски експрес издваја одговор на питање о кризи у бившој Југославији.

• Милошевић је у Хашком трибуналу рекао да су за распад Југославије основни кривци Немачка и Ватикан. И заиста, Берлин је тада незаконито посегао на њен суверенитет и распарчао земљу. Сматрате ли да је данашња парада суверенитета у Европи само унутрашња ствар Шпаније и Италије или ћемо ускоро да сазнамо да је иза ових процеса стајао неко други, ван граница ових држава?

Овде несумњиво можемо да направимо паралелу са бившом Југославијом. Тамо се свим процесима управљало споља, то су с једне стране чиниле Сједињене Државе. а са једне стране Велика Британија. Британци су показали велики интерес да преговарају, а преговори су трајали годинама. Они нису желели да на Балкану доведу преговоре до мирног и транспарентног процеса, пошто су у мировним преговорима видели претњу за распад Уједињеног Краљевства, тј. кад говорим о Балкану, онда морам да напоменем да је у то време важну улогу играла Шкотска, важну улогу је играо Велс, али, и Ирска је играла одређену улогу. Данас се ове околности не узимају у обзир.

Друго, тада се јасно видео стратешки интерес Сједињених Држава – потиснути Русију са Балкана, од Јадрана па све до руских граница. Другим речима, требало је очистити читаву територију од било каквог утицаја Русије. Тај процес је започео, без обзира што ће некима то невероватно звучати, афером познатом као Ирангејт, током владавине Роналда Регана.

Овде је могуће јавно изнети све историјске чињенице. Бивши ирански председник Рафсанџани јасно је изјавио шта се тада дешавало, током дугих преговора које смо имали у Техерану сасвим другим поводом.

Уједињење Немачке 1990. године потпуно је изменило целокупну америчку политику према Београду. Током хладног рата Вашингтон је финансирао Београд сумама вредним више милијарди да би био против Москве. Међутим, Москва је изненада престала да интересује САД, тако да оне нису само прекинуле да дају финансијску помоћ Београду, већ су га прогласиле својим противником, јер нису желеле да виде било какву социјално-тржишну привреду у Европи, као ни модел социјалистичке привреде у Европи.

Што се тиче Немачке политике, лично сам тих година, по налогу немачког канцелара Хелмута Кола, водио тет-а-тет преговоре са југословенским председником Слободаном Милошевићем. Да је Кол остао канцелар, ствар не би никада дошла до рата против Југославије уз учешће Немачке. Учествовао сам у тајним преговорима између југословенског министра иностраних послова и високо рангираног представника федералног канцелара.

Ма шта други говорили, могу слободно да изјавим да Хелмут Кол нема никакве везе са распадом Југославије, напротив, он је улагао максимални напор да се балкански конфликт што пре мирно реши. Због тога је, 1998. године доживео тотални пораз на изборима за Бундестаг, везано управо за те догађаје, о којима говоримо.

Он је морао бити уклоњен, помоћу тадашњег председника посланичке групе CDU/CSU у Бундестагу Волфганга Шојблеа и генералног секретара CDU Фолкера Ријеа, а све да би рат против Југославије био могућ, јер да је остао Кол, рата не би било.

А што се Ватикана тиче, наравно да нисам у стању све да сагледам. Међутим, на моју молбу и аргументацију председник Слободан Милошевић је преко своје жене позвао у Београд миротворачку заједницу из Ватикана која је имала наглашено миротворне намере. Она се звала Заједница Светог Еђидија. Ова Заједница се бави мирољубивим решавањем сукоба. Она је на мој лични захтев дошла у Београд код председника Милошевића, а његова жена се бавила детаљима тог сусрета. То је оно што сам доживео и што лично знам.

    fakti.org/serbian-point/sta-to-pisu/vimer-jugoslavija-je-unistena-izvana-a-svime-su-upravljale-sad-i-velika-britanija
2 гласa