У НЕМАЧКУ је у првој половини ове године стигло скоро дупло више миграната са Балкана, него из Сирије! Према европским статистикама, кажу у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила, од јануара до јуна је са ових простора чак 65.000 људи затражило азил, док их је из Сирије било 35.000.

Због овог мигрантског таласа, посебно са Косова, немачки посланици размишљају да Косово и Албанију прогласе за сигурне земље, где ће се о захтевима за азил одлучивати убрзано, али и предлажу поновно увођење виза за Косово и Србију.

Житељи Косова поднели су највише, 28.700 захтева. Нешто мање (22.000) поднели су држављани Албаније, а око 10.000 становници централне Србије. У Центру кажу да је реч о становницима са југа Србије и из Санџака, али има и Војвођана. Уз раније захтеве, у процедури је укупно 94.000 захтева из нашег региона, за које су немачке власти најавиле да ће их одбити и мигранте вратити кући, уз забрану уласка у земљу.

Иако звуче алармантно, ове бројке, бар кад су у питању држављани Србије, мање су него лане. Тада је 27.000 наших грађана тражило од званичног Берлина заштиту. Али, ако се настави тренд од 2.000 захтева месечно, до краја године достићи ћемо 20.000. У питању су економски мигранти, који под паролом политичке угрожености, иду „трбухом за крухом“.

- Многи од њих су од почетка били свесни да ће бити враћени у Србију, али су у Немачкој, за три-четири месеца, колико тамо остану чекајући решење захтева, могли нешто да зараде. По повратку, кад потроше зарађено, неки покушавају да оду поново. Повратак ових људи не би требало да буде додатни удар на нашу земљу и они се неће вратити одједном.

Део ће доћи добровољно, у сопственом аранжману и превозу, а део авионом без пратње. Једини о чијем повратку ћемо имати прецизну статистику биће они који су се опирали враћању, па су кући дошли авионом, у пратњи полиције.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је да Србији нико није званично рекао да ће Немачка вратити 94.000 тражилаца азила:

- Поштоваћемо своје обавезе, али у споразуму о реадмисији постоје права и обавезе и земље која протерује и оне која прима. Прво да видимо ко су ти људи, да ли су то наши грађани и на који начин их можете повезати са Србијом.

Вулин је поновио да од Србије нико није тражио, нити је она коме нудила да сагради прихватни центар за смештај 400.000 имиграната са Блиског истока.

Берлин ове године очекује рекордан број захтева за азил – процене су око 450.000, што је двоструко више него лане. Истовремено, постављен је црни рекорд: у првих седам месеци број напада на азилантске домове премашио је 200, што је више него целе прошле године. Тренутно се међу коалиционим партнерима у кабинету канцеларке Меркел води жучна расправа треба ли круг сигурних држава проширити на Косово, Албанију и Црну Гору.

Манфред Вебер, лидер Европске народне партије, изнео је идеју поновог увођења виза за грађане са Косова и из Србије. У првих шест месеци захтев за азил послало је 29.000 грађана Косова, док их је, у истом периоду прошле године било 2.000. У оквиру владајуће СПД расте сагласност да се Косово и Албанија прогласе земљама сигурног порекла.

БРИСЕЛ: НЕ ГРАДИМО ЦЕНТАР

ЕВРОПСКА комисија је разговарала са властима у Србији о токовима миграције, а из Брисела поручују да подршка ЕУ не укључује никакве планове за изградњу масовних центара за мигранте ни у Србији, ни у некој другој земљи. – Наш циљ је да пружимо подршку Србији и осталим земљама у региону. То подразумева обезбеђивање финансијских средстава која у кратком року могу да се ставе на располагање за испуњавање најургентнијих хуманитарних потреба, као и средњорочну и дугорочну подршку за унапређење инфраструктуре (нпр. прихватни капацитети).

www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:562030-Више-азиланата-хрли-са-Балкана-него-из-Сирије

Прочитај без интернета:
0 гласовa