На хиљаде преварених грађана Македоније и Србије доказали су личним примерима да је куповина стана у новоградњи ризичан потез

 ThinkstockБЕОГРАД – На хиљаде преварених грађана Македоније и Србије доказали су личним примерима да је куповина стана у новоградњи ризичан потез.

Жртве тврде да је више од 6.000 преварених породица у ове две земље остало без домова.

Званичне статистике о преварама нема, а истраживање новинара из Македонији и новинара Танјуга из Србије, које су подржале фондације “Роберт Бош” и “Томсон Ројтерс”, показало је да је укупна вредност превара, односно изгубљеног новца грађана, већа од 180 милиона евра.

“Видите, погледајте горе последњи спрат! То је стан који сам купио за своју ћерку пре 14 година, а у који никада нисам крочио ногом”, рекао је сузних очију пензионисани електро инжењер Кирил Атанасовски, упирући прстом у ваздух, у полу изграђену стамбену зграду у македонској престоници Скопље.

Зграда је названа Антигона, по чувеној грчкој трагедији коју је написао Софокле, а сада овај 77-годишњак проживљава и личну трагедију.

Продао је све што има, како би ћерки обезбедио кров над главом.

У јануару 2003. године, платио је 28.000 евра грађевинској компанији за двособан стан. У уговору је назначено да ће се његова ћерка уселити у тај стан за 24 месеца.

Ни слутио није да купује стан у згради која ће постати центар највеће некретнинашке преваре у Македонији и која ће га оставити без пара и без стана.

Власник “Фикома”, компаније која је градила Антигону и његова супруга, касније су осуђени јер су преварили стотине људи, продавали су им станове које су претходно већ продали неколико пута. Обоје су добили затворску казну због преваре и утаје пореза.

Чак и данас, неки од тих станова “на папиру” имају по пет-шест власника. Сви имају кључеве, али нико никада није стигао до тога да у том стану живи, вечера, гледа ТВ.

Правна битка за власништво над становима се још развлачи по судовима, уз врло мало помака, а читав блок зврји празан.

Истраживање је показало да су сличне преваре, пре 10-15 године, биле веома распрострањене у обе земље.

Удружења која су оснивали преварени купци процењу да има више од 6. 000 жртава у купопродаји некретнина, преварених за више од 180 милиона евра, а званичну статистику не води нико. Нико и не зна где и када су преваре по овом шаблону заправо почеле, али чини се да су методе готово савршено копиране са случаја на случај.

Било је овако: Купци су плаћали станове који још нису потпуно изграђени. Ако је зграда имала, примера ради, 50 станова, грађевинска команија која их гради није била задовољна с тим да има 50 купаца, већ су исти стан продавали неколико пута.

Неки од превараната су отпутовали у Јужну Америку или на неко друго место, како би избегли хапшење, суђење и казне, али у сваком случају, тврде адвокати, новац је нестајао без икакве шансе да се оштећенима врати.

Жртве, од којих су многе изгубиле животну уштеђевину, још не могу да верују да су у том послу остављени празних руку и џепова.

Ненад Пејин из Новог Сада, једном од већих градова Србије никада није срео Атанасковског, али да јесте, имали би тему за разговор. Обојица су жртве преваре које су провеле више од деценије тражећи правду по судовима. Обојица се и даље надају срећном крају.

Пејин није од оних људи који ће се повући пред неправдом и ћутати. Прецизан је, уредан и систематичан, што су особине које је као дугогодишње војно лице развио до савршенства. А будући да је у пензији, има и доста времена да се бави овим проблемом.

Он је свој случај проучио толико темељно, да би, само слушајући га, могло да се помисли да је искусан адвокат. Са фасцинантном упорношћу, и даље се бори за својих 18.000 евра, за колико је преварен када је 2003. године тим новцем куповао стан.

И Пејин је за ову инвестицију продао велики породичан стан, како би купио две мање некретнине – једну за себе и супругу, а другу за сина. На његову несрећу, касније је сазнао да је стан од 28 квадрата већ продат неколико пута и сви у ланцу тврде да су власници.

“Живот ми се променио преко ноћи. Уместо стана, купио сам проблем. Борим се већ 13 година и не планирам да одустаним, иако сам прошле године имао инфаркт”, каже Пејин.

Он је и председник Удружења преварених купаца у Новом Саду, које тренутно има око 90 чланова, а како тврде, само у Новом Саду је било око 3. 000 сличних превара, а у целој Србији има око 5. 000 преварених.

“Неки од наших чланова су чак узимали кредите да купе стан. Они и даље плаћају банци рате, иако никад нису ушли у стан који отплаћују”, огорчено прича Пејин.

Већина дуплих и вишеструких продаја станова у Србји и Македонији дешавала се пре 10-15 година, објашњава Ненад Ђорђевић из “Кластера некретнина”, а мамац је био прениска цена.

“Цене су изгледале превише добро да би то била истина – и није ни била. Инвеститори су спуштали цену 20-30 одсто, и то је разлог зашто су купци пристајали да дају новац без уласка у посед. Да би уштедели”, објашњава он.

Преваре су обуздане када су спроведене велике реформе у овом сектору, и мање више у исто време у обе земље – док још није било електронске базе података (електронска евиденција уговора – Либра уведена 2010. у Србији), или специфичних закона који захтевају да се прође кроз процедуре које ће онемогућити овакву врсту превара.

Епидемија дуплих продаја станова остала је ствар прошлости, али стручњаци и даље саветују опрез.

Како се десило да преварени остану без обештећења, објашњава Лорија Ваневска из Скопља, која је била адвокат жртвама Фикома, а и самој себи – јер је и она купац стана у Антигони.

“Власник компаније, Никола Николић, био је само марионета која је скривала преваранте на много вишем нивоу”, тврди она, оптужујући истовремено и поједине банке да су суделовале у преварама. Он и његова супруга, каже Ваневска, никада нису признали где је завршио новац преварених, а није нађен ни на једном рачуну који је било могуће пратити.

Николић је пре две године пронађен мртав у ћелији, а званично је забележено да је реч о самоубиству. Са њим, умрла је и нада оних које је преварио да ће икада видети свој новац.

“Ситуација би била потпуно другачија да је Николић проговорио на суду и открио ко је још умешан”, каже Ваневска која указује и на кривицу судова.

“Суд је преузео улогу адвоката банке, иако је правда требало да буде на страни грађана. Две од три зграде које је Фиком градио, завршиле су код банака, а затим су продате трећим компанијама, које су поново пустиле станове у продају”, објаснила је.

Ненад Пејин из Новог Сада дели неповерење у судски систем. Он каже да је преузео много посла који је требало да обави држава, као што је прикупљање доказа и саветовање других. Фрустриран је и сумњичав кад је реч о суђењима која трају бескрајно дуго.

“Милиони евра од превара мора да су негде завршили, можда чак и у рукама људи од закона, како би отезали суђења”, каже он и додаје да је нашао много фалсификовања у документима.

“Да се ово дешавало у Америци или у некој другој развијеној земљи, жртвама би били исплаћени милиони долара на име штете”, приметио је.

Нотар из Србије, Миодраг Ђукановић, објашњава да су жртве махом из сиромашнијих породица, које је привукла прениска цена.

Преваранти су, наводи, користили различите трикове за наивне купце, а један од њих је био и оптичка илузија.

“Како би продали исти стан два пута, преваранти би у плановима истакли податак “Стан 3А”, а онда би на вратима стана па и у подацима губили то “А”, и остајао би само стан број 3, иако тај број заправо не постоји у књигама”, објашњава Ђукановић.

Данас су купци безбеднији, додаје, иако се повремене преваре и даље дешавају, то су спорадични и појединачни случајеви, а не масовна појава.

„Данас су нотари у обавези да провере комплетну документацију која прати некретнину, проверавају је у електронској бази података као и у катастру, а одговарају својом имовином за погрешну информацију”, наводи он.

Никола Велковски, председник македонског Удружења грађевинара каже да је систем омануо јер купци нису имали инструменте да се заштите.

“У то време, купци нису могли да открију да ли је стан продат неколико пута. Држава је морала да реагује много брже и да блокира компаније, њихову имовину и рачуне у банци, што се очигледно није дешавало”, каже он и примећује да су преваре утицале негативно на продају станова, јер су грађани изгубили поверење у систем.

Мирослав Бијелић (52) професор српског језика и књижевности из Новог Сада, такође жртва некретнинашке преваре, један је од шачице људи који су успели да добију преваранта на суду, мада му је за пресуду у његову корист требало пуних девет година.

Он је успео да поврати мало вере да вреди водити правну битку у Србији. Једино у чему није успео – јесте да добије свој новац назад.

“Надам се да пресуда неће остати само мртво слово на папиру”, каже он, уз опаску да му је ово суђење годинама исцрпљивало енергију и новац, због чега се никад није ни оженио.

Његова победа, међутим, указала је на већи проблем, а то је да, чак иако је победио на папиру и пред законом, и даље није добио ни динар компензације за изгубљену некретнину.

Ђукановић није оптимиста кад је реч о таквим преварама и повраћају новца.

“Власник стана може бити само један, а то је дакле само једина преварена особа у ланцу вишеструких продаја која може да добије неку компензацију. Сви остали имају право да добију обештећење, међутим, у већини случајева то лепо звучи у теорији, али у пракси није могуће”, каже он.

Ђукановић наводи да све те преваре по сличном шаблону вероватно нису случајне, већ добро испланиране.

“Преваранти обично немају имовину на своје име, па суд и нема шта да конфискује. Чак и кад их прогласи кривима. Инвеститори су у старту знали да ће преварити купце и припремили су терен. На жалост, грађани углавном и ако могу да их победе на суду, шансе да ће већина њих добити свој новац назад су веома мале”, рекао је овај нотар.

И дан данас Скопљанин Кирил Атанасовски, после 14 година откад је купио стан, реагује као да је први пут постао свестан свега изгубљеног – новца и времена, а његова ћерка је и даље подстанар.

“Старимо заједно са зградом. Неки од купаца су умрли чекајући да судску одлуку, неки су озбиљно болесни, а неколицина њих и даље верује да ће добити станове које су платили”, каже он и додаје да је окренуо леђа стану у Антигони, те наставља да живи с финансијском штетом коју ни дан данас породица није успела да надокнади.

 

3 гласa