Београд – Влада Србије затражила је од београдског аеродрома отпуст дуга од преко 22 милиона долара који је направио авио-превозник „Аир Сербиа“, открива Мрежа за истраживање криминала и корупције – КРИК.

Уочи прославе Нове године, 30. децембра, Влада Србије одлучила је да помогне авио-компанији „Аир Сербиа“ – у којој скоро половину власништва има арапска фирма „Етихад“.

Та помоћ, међутим, наноси штету београдском аеродрому „Никола Тесла“ који је у државном власништву и неће моћи да наплати преко 2,3 милијарде динара (22 милиона долара) дуга који је „Аир Сербиа“ направила, открива КРИК.

Од када је „Етихаду“ продала 49% власништва у националној авио-компанији 2013. године, Влада се хвали да је закључила добар посао и да је „Аир Сербиа“ постала фирма која страном партнеру и држави доноси профит. Висина дуговања, као и потреба Владе да интервенише да се они отпишу на штету буџета, говоре обрнуто.

помозите-КРИКНовинари КРИК-а дошли су до Закључка Владе којим се аеродрому предлаже отпуст дуговања „Аир Сербиа“ насталих у периоду од 01. октобра 2014. до 18. септембра 2015. године.

На Закључку се налази потпис Новака Недића, генералног секретара Владе. Место где треба да стоји потпис премијера Александра Вучића је празно.

У прилогу Закључка налази се и нацрт споразума о отпусту дуга, чију копију такође КРИК поседује, а који треба да потпишу директор аеродрома Саша Влаисављевић и директор „Аир Сербиа“ Дане Кондић.

Закључак и нацрт споразума послати су аеродрому, авио-компанији, Министарству привреде и Министарству финансија.

Новинари КРИК-а покушали су да ступе у контакт са Влаисављевићем, Кондићем, премијером Александром Вучићем, као и са Синишом Малим, председником надзорног одбора „Аир Сербиа“. Нико није одговорио на позив.

Стручњаци упозаравају да овај потез наноси штету аеродрому, чији је држава власник са 83 одсто удела.

Економски новинар Миша Бркић сматра да отпустом дуга Влада покушава вештачки да прикаже да „Аир Сербиа“ послује добро.

„Да се премијер не меша и прерасподељује новац јавних предузећа, онда бисмо имали праву слику стања пословања ‘Аир Сербиа’ које није тако сјајно како власници хоће да представе“, каже Бркић за КРИК.

Он сматра да овај потез значи обарање цене аеродрома који држава, према најавама премијера, треба да прода ове године.

„Може да се закључи да неко намерно обара цену аеродрома и да би неко у тој купопродаји могао да се окористи“, каже Бркић.

Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентост Србија“ сматра да предузећа не треба да се финансирају кроз опрост дугова.

„Није спорно да држава може да помогне, да врши улагања у предузеће које је у њеном делимичном власништву. Ипак, сам начин како то раде је више споран него сама чињеница да се предузеће ’Аир Сербиа’ помаже“, каже Ненадић.

Zakljucak-vlade-o-otpustu-duga-Er-Srbiji

Ово није први пут да Влада опрашта дугове приватизованог авио-превозника на штету других државних предузећа.

Сличан закључак Влада је донела и крајем 2014. када је опроштено 1,5 милијарди динара (17,6 милиона долара) које је „Аир Сербиа“ дуговала аеродрому за првих девет месеци те године.

Претходно је држава преузела отплату дуговања која су настала пре приватизације авио-компаније у време док је пословала као „Јат Аирwаyс“.

Саша Влаисављевић, садашњи директор аеродрома, водио је државни „Јат Аирwаyс“ у време када је направљен део дуга. Од 2007. до 2009. Влаисављевић је био генерални директор „Јат“-а, а затим до 2011. био је на челу његовог управног одбора.

Новинари КРИК-а су пре неколико месеци открили да је Влаисављевић био власник компаније у Хрватској коју није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Након открића, Влаисављевић се исписао из власништва у хрватском пословном регситру, што је Агенција прихватила и није покренула поступак против њега.

Преговоре са арапском компанијом „Етихад“ и закључење уговора о продаји, које је премијер Вучић назвао једним од најбољих Владиних послова, предводио је Синиша Мали, тада Вучићев саветник за економију и финансије. Мали је касније постао градоначеник Београда и председник надзорног одбора „Аир Сербиа“.

КРИК је открио неколико случајева злоупотреба у које је Мали укључен – приватизацију „Беопетрола“, тајну куповину луксузних апартмана у Бугарској, незаконито присвајање 10 хектара земље, намештање оцу да приватизује компанију „Братсво“, али до данас надлежни органи нису одреаговали.

Уговор о „Аир Сербиа“

До данас нису објављени сви делови уговора који је Влада потписала са „Етихадом“ 01. августа 2013. БИРН је први објавио нацрт овог уговора, према којем се Србија обавезала да уложи вишеструко више у „Аир Сербиа“ од партнера из Емирата. Држава је, сем преузимања дуговања, пристала да уплати 100 милиона евра, док је страни партнер уложио 40 милиона у виду зајма, како је открио БИРН.

Драгана Пећо / Крик

извор:www.vaseljenska.com/ekonomija/vlada-oprasta-22-miliona-dolara-duga-air-serbia/

0 гласовa