Потписани протоколи о сарадњи резултат су прве заједничке сједнице Савјета министара БиХ и Владе Србије. У првом плану је економија.

Међу потписаним протоколима је и онај о плаћању накнада за потопљено земљиште у току ријеке Дрине, као и протокол о очувању моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду. Због њих данас реагују из Владе Српске. Поручују да Савјет министара БиХ покушава довести у заблуду Владу Србије, јер је оно што је потписано у споразумима у надлежности ентитета.

Минстарство индустрије, енергетике и рударства нашао се у чуду због потписаних протокола Владе Србије и Савјета министара. Владе Српске и Србије већ су регулисале накнаду за потопљено земљиште у току ријеке Дрине, а за ћуприју на Дрини брине Српска. Све потписано је у надлежности Владе у Бањалуци. Ниво БиХ може једино да брине о пројекту “Електропреноса БиХ” о изградњи далековода Љубовија-Братунац.

„Савјет министара БиХ оваквим поступањем покушава довести у заблуду Владу Србије намећући им теме и питања о којима могу одлучивати само ентитети са аспекта своје уставне надлежности. Истичемо да Република Српска никада није била кочничар ни једном пројекту који за циљ има привредни развој и раст, али ће увијек инсистирати на заштити својих уставних надлежности“, стоји у саопштењу Министарства индустрије, енергетике и рударства РС.

Јавности није промакло ни да је замјенику предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и лидеру СДС-а Младену Босићу, случајно или намјерно, сусрет Владе Србије и Савјета министара БиХ био разговор двије владе.

„Ово што се дешава око састанка двије владе никако није на штету Републике Српске“, каже Босић.

Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да на нивоу БиХ не постоји влада, већ Савјет министара са минорним надлежностима у односу на ентитетске владе.

„Устав не препознаје Владу БиХ, врло експлицитно каже да је то Савјет министара, а то је нешто значајно другачије о редовних влада. Недлежности које су у рукама ентитета говоре да ентитет има Владу“, истиче Цвијановић.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Никола Шпирић сматра да је посјета Александра Вучића, Сарајеву најава сарадње, али да све треба посматрати у оквиру наше стварности. Како изгледа та стварност, још једном је показао Бакир Изетбеговић, који није пропустио прилику да пред гостом из Србије понови своју представу о ратној бх. прошлости.

„Кажу, суд и тужилаштво стално суде Србе, јако мало Бошњаке. Нека од нас не очекују вјештачке балансе. За сат геноцида у Сребреници страдало је више Бошњака него Срба за четири године рата“, изјавио је Изетбеговић.

Подаци Републичког центра за истаживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица – бх. правосуђу упућено је више од 1.066 извјештаја против више од седам хиљада лица због ратних злочина над преко 22 хиљаде српских жртава.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица истиче да ниједан најсложенији предмет ратних злочина није процесуиран као што су Добровољачка и Тузланска колона.

„Постоји намјера да биологија учини своје да починоци и свједоци нестану. То је политика Тужилаштва БиХ које контролише Бакир Изетбеговић“, истиче Којић.

Какав је рад бх. правосуђа, српски премијер Александар Вучић је могао да види из прве руке. Ни четири мјесеца од покушаја његовог убиства у Поточарима, нападачи не само да нису кажњени, већ нису ни пронађени.

Прочитај без интернета:
0 гласовa