Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк рекао је да је 22. април 1945. године, када се посљедња група логораша пробила из Јасеновца, један од најбитнијих датума у српској историји када Срби треба да се окупе на том мјесту, које је симбол свеколиког страдања у Другом свјетском рату.
Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован  (Фото: eparhija-slavonska.com) -

Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован (Фото: eparhija-slavonska.com)

Он је за Срну истакао да 22. април има посебно мјесто и у календару Српске православне цркве, јер се тада, баш као и 28. јуна на Видовдан и 24. марта на дан почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, служи заповједни парастос.

Према његовим ријечима, 22. април је суштински прерастао првенствено у црквени литургијски празник, као и 13. септембар када цијела Православна црква обиљежава Мученике јасеновачке.

„То је било видљиво прошле године када је цариградски патријарх, са већим бројем архијереја из разних помјесних цркава, из Пољске, Румуније, Русије и наравно са нашим патријархом Иринејом и бројним српским архијерејима дошао у Јасеновац“, подсјетио је владика Јован.

Он је поновио да Срби треба да се поводом годишњице пробоја из логора Јасеновац окупе на мјесту страдања.

„Ми ћемо у недељу, 23. априла, у Доњој Градини служити Свету архијерејску литургију. Ту ће бити и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, загребачко-љубљански Порфирије и надам се још неколицини епископа“, рекао је владика Јован.

Он је навео да је најважније да ће тог дана бити представљена зграда усташке болнице, која је уз Кожару, једина преостала из тог периода, а коју је недавно Епархија пакрачко-славонска откупила за Манастир Јасеновац.

Владика Јован је истакао да је јако важно да онај ко дође у Доњу Градину види и Јасеновац и Манастир и спомен-плочу.

„Нема разлога да не долазе. Ту су мостови. Све је слободно и сви треба да виде све. Апсолутно треба долазити. Оно је најгоре, ако ће нам само 22. април бити дан када се сећамо тога“, рекао је владика Јован.

Он истиче да је важно учити о Јасеновцу, али и о страдању у Другом свјетском рату уопште.

„Јасеновац је само симбол страдања. Он је само делић тог страдања. Њиме се не исцрпљују бројни други логори као што су Јадовно, Ђаково, Крушчица код Травника, Логорград, затим стратишта – Гаравице, Шушњар и друга места… Крагујевац, Краљево, Лозница, Крупањ. Доли и Велика у Црној Гори. Све су то места стравичног страдања. Јасеновац је само њихов заједнички симбол“, рекао је Ћулибрк.

Он је додао да је јако важно све ове чињенице уврстити у школске програме и поручио да дио тог програма мора бити посјета тим мјестима страдања и васкрснућа.

Дан пробоја логораша из Јасеновца у Другом свјетском рату утврђен је у Србији као Дан сјећања на жртве геноцида, жртве Холокауста и жртве антифашизма.

Као датум обиљежавања узет је 22. април – дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.

Логор Јасеновац био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста и пола. Жртве су били и антифашисти. Тачан број страдалих никада није утврђен.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=250411

1 глас