ЈЕДАН ОД ЊЕГОВИХ НАСЛОВА ЈЕ: „РЕПУБЛИКАНЦИ РЕШИЛИ ДА АМЕРИКУ ПРЕДАЈУ ПУТИНУ У РУКЕ“

Владимир Путин

  • Дејвид КЛАЈОН: „Вашингтон има своју историју мешања у изборе других земаља, тако да су потези Москве у суштини само симетричан одговор на понашање Беле куће. Чак се може рећи праведан одговор. Пре 2016. ниједна земља се није усуђивала да покуша нешто такво. Само зато што пре Трампа никоме у САД није било пријатно да се прилагођава другој држави, а он је сада уништио ту норму“
  • Џонатан ФРИДЛЕНД: „Ово је била Путинова најуспешнија година: јесенас су његови пријатељи, или људи окренути ка њему, заузели кључне функције у неколико држава: не само у Сједињеним Државама, већ и у Молдавији, Бугарској, Естонији. И то није све. Путин је већ ове године припремио барем још један колосалан успех у будућности – на пролећним изборима у Француској победиће неко од поклоника актуелног руског председника. Да ли ће то бити Марин Ле Пен или Франсоа Фијон – разлика је у ситницама. Кључно је то да су обоје окренути ка Кремљу“

БРИТАНСКИ дневни лист The Guardian има прави напад „путиноманије“. Или опседнутости Путином, како вам је драже.

Текстови о руском лидеру не само да се објављују свакодневно, већ и по неколико дневно. Чак ни у Путиновој рођеној земљи му се не поклања толико пажње.

„Републиканци су решили да предају Америку Путину у руке“ – пише вашингтонски дописник листа Дејвид Клајон у чланку који је једно време „висио“ на главној страни портала, а затим га је истиснуо други. Са још бомбастичнијим тврдњама. Али, о истом човеку – „газди Кремља“.

„Да ли би требало да се чудимо што је Владимир Путин имао жељу да се меша у америчку политику? – пита се аутор. – Наравно да не! Утичући на америчке председничке изборе он се приближавао постизању својих спољнополитичких циљева. Он мора да издејствује укидање санкција, да подметне ногу NATO и обезбеди режиму Башара Асада да преживи. Треба рећи да Вашингтон има своју историју мешања у изборе других земаља, тако да су потези Москве у суштини само симетричан одговор на понашање Беле куће. Чак се може рећи праведан одговор. Пре 2016. ниједна земља се није усуђивала да покуша нешто такво. Само зато што пре Трампа никоме у САД није било пријатно да се прилагођава другој држави, а он је сада уништио ту норму“.

        „Американци не би требало да се чуде и да буду разочарани због тога, већ због нечег другог – што је постало очигледно колико су политичке организације у земљи, а пре свега Републиканска странка, осетљиве на притисак споља и колико су му подложне, колико су рањиве када је у питању руско мешање – брине се исти новинар. – Све донедавно је Републиканску странку одликовао, да кажем, „јастребовски“ однос према Москви. И одједном је она подржала кандидата који је отворено позвао дугогодишње стране противнике да хакују компјутере штаба његове супарнице. Трамп је уништио недодирљивост Америке, показавши сопственим примером како се то ради. Републиканци су створили Путину тако повољну ситуацију, какву он никада не би могао сам себи да створи“.

„Абрахам Линколн је 1838. године, током говора у Илионоју, изразио уверење да никада ниједан трансатлантски војни гигант неће прећи океан и згромити Америку – блиста Клајон на крају текста својим познавањем историје САД. – Линколн је био кратак, храбар и конкретан“.

„Ако нас на крају наше историје чека уништење, онда би ми сами требало да будемо аутори и егзекутори тог уништења. Ми смо земља слободних људи. Или ћемо живети заувек, или ћемо пресудити сами себи“ – говорио је он. Сада видимо да постоји трансатлантски гигант који је способан да зада ударац. Али, аутор и егзекутор уништења Америке се још увек налази у њој самој. И кроз неколико недеља ће се уселити у Белу кућу“.

„Путин би требало да буде личност године, а не Трамп“, тврди у чланку који је заменио претходни на главној страни други новинар Гардијана Џонатан Фридленд.

„Магазин Time је прогласио личношћу године Доналда Трампа. Свакако, тај бизнисмен који је ушао у политику оставио је незабораван утисак на свет својом победом на изборима у Америци. Па ипак, за личност године не би требало да буде проглашен он. Постоји личност чија се злослутна сенка надвила над целом овом несрећном годином. Постоји човек чији су се сви снови остварили ове године. У њих спада и Брегзит, и избор председничког кандидата у САД који му одговара и победа Асадовог режима у Алепу. Тај човек је Владимир Путин“.

„Западни лидери и медији могу колико желе да извештавају о зверствима у Сирији – Путина и његовог вазала Асада то неће зауставити. Он једноставно никог не слуша, корачајући ка постизању постављених циљева – пише Фридленд, не примећујући да, покушавајући да оптужи руског лидера да је нечовечан, и сам почиње да се диви његовој усредсређености и непоколебљивости у постизању циља.

– Управо је ово била Путинова најуспешнија година: јесенас су његови пријатељи, или људи окренути ка њему, заузели кључне функције у неколико држава: не само у Сједињеним Државама, већ и у Молдавији, Бугарској, Естонији. И то није све. Путин је већ ове године припремио барем још један колосалан успех у будућности – на пролећним изборима у Француској победиће неко од поклоника актуелног руског председника. Да ли ће то бити Марин Ле Пен или Франсоа Фијон – разлика је у ситницама. Кључно је то да су обоје окренути ка Кремљу.

Можда Путин није увек лично постизао своје успехе, понекад је то било уз нечију помоћ, понекад захваљујући неуспесима противника, али их је постизао. И ако је 2016. година била ужасна, а управо таква је и била, личност ове године требало би да буде Владимир Путин“.

fakti.org/globotpor/vodeci-britanski-dnevni-list-guardian-u-poslednje-vreme-prosto-opsednut-putinom

4 гласa