Танјуг,

Лидер СРС Војислав Шешељ рекао је да суд мора да донесе одлуку о рехабилитацији Драже Михаиловића, ако има правде у овој земљи.

ssesselj_1205

„Не би било у овој земљи ни трагова правде, ни права, ни морала, ако би суд другачије одлучио, осим да донесе одлуку о рехабилитацији генерала Михаиловића“, рекао је Шешељ новинарима испред Палате правде, у којој је у току излагање завршних речи предлагача рехабилитације.

Према његовим речима, рехабилитација је нешто што се апсолутно мора десити.

„То је у народу постигнуто пре више деценија, то је учинила наука одавно, као и народна скупштина законом о изједначцавању припадника равногорског покрета и припадника партизанског покрета“, додао је Шешељ.

***

Шешељ и Александар Карађорђевић на завршној речи у поступку рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића

Вук Цвијић | 12. 05. 2015. Блиц

У Вишем суду у Београду почело јо изношење завршних речи предлагача рехабилитације команданта ЈВО у Другом светском рату Драгољуба Драже Михаиловића. Завршну реч до сада је дао професор Оливер Антић, заступник удружења ЈВО, који је иначе и саветник председника Србије.

У судници су присутни престолонаследник Александар Карађорђевић, лидер СРС Војислав Шешељ и руководство ове странке, као и поједини дисиденти из времена комунистичког режима.

Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ рекао је данас да суд мора да донесе одлуку о рехабилитацији Драже Михаиловића, ако има правде у овој земљи.

„Не би било у овој земљи ни трагова правде, ни права, ни морала, ако би суд другачије одлучио, осим да донесе одлуку о рехабилитацији генерала Михаиловића“, рекао је Шешељ новинарима испред Палате правде, у којој је у току излагање завршних речи предлагача рехабилитације.

Према његовим речима, рехабилитација је нешто што се апсолутно мора десити.

„То је у народу постигнуто пре више деценија, то је учинила наука одавно, као и народна скупштина законом о изједначцавању припадника равногорског покрета и припадника партизанског покрета“, додао је Шешељ.

Међу предлагачима, поред професора Антића је и његов политички противник и колега са правног факултета Коста Чавошки.

Професор Антић је указао на бројне противправне ситуације из поступка који је 1946. године комунистичка власт водила против Михаиловића. Он се позивао на бројна документа из архиве ОЗНЕ и докумената које су Србије доставиле САД и Британија.

Он је указао да су закони краљевине Југославије поништени те након ликвидације Михаиловића, те да је њему требало да се суди по тим законима, што није учињено.

Указао је да је пресуда написана и то у три различите варијанте тек након његове ликвидације и да су све три варијанте написане пресуде биле правно маањкаве јер нису биле оверене печатима нити потписане.

Позвао се на преписку Ђиласа, Ранковића и Броза из које се недвосмилено види да су они доносили одлуке у поступку против Михаиловића, чиме је илустравао да се радило о политичком суђењу.

Нагласио је да Михаиловић није имао ни право жалбе и да је убијен за мање од 48 сати после изречене усмене пресуде. Позивајући се на британска документа указао је да је Михаиловић био зверски мучен 72 сата након хапшења.

Истовремено је подсетио да је поступак против Михаиловића водио Јосип Броз који је 1935. потписао споразум са усташким поглавницима а затим 1941. анекс тог споразума.

– Броз, који је био каплар аустроугарске војске у вражијој дивизији, која је починила злочине у Мачви успео је да убије српског генерала – рекао је Антић.

На прошлом рочишту представљени су писани докази међу којима су стенографске белешке са суђења, дописи влада Велике Британије и САД, као и извештаји Државне комисије за откривање тајних гробница.

Заступник подносилаца захтева за рехабилитацију Михаиловића, адвокат Зоран Живановић рекао је тада да очекује да ће бити донет акт о рехабилитацији.

„Очекујем да ће бити усвојен захтев за рехабилитацију на основу изведених свих писаних доказа, сведока и вештака који су говорили у прилог томе“, истакао је он.

Захтев за рехабилитацију Михаиловића су 2006. године поднели његов унук Војислав Михаиловић, професори Правног факултета Универзитета у Београду Смиља Аврамов и Коста Чавошки, Српски либерални савет и Удружење Југословенске војске у отаџбини.

Захтевом је затражено поништење пресуде од 15. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт због колаборације с нацистичким окупаторима и којом су му одузета сва грађанска права. Поступак за рехабилитацију почео је 16. септембра 2010. године, али је у два наврата дошло до застоја у процесу.

Први пут се чекало утврђивање дана стрељања Михаиловића, а други пут јер је Савез антифашиста Србије поднео кривичне пријаве против два сведока због лажног сведочења.

Решењем Првог основног суда у Београду је као датум Михаиловићеве смрти утврђен 17. јул 1946. године.

7 гласовa