КАРЈАКИН: АМЕРИКАНЦИ НА СВОЈЕ ОБИЧНЕ БОМБЕ СТАВЉАЈУ АЕРОДИНАМИЧКО КОРМИЛО

  • Главни посао одрађују бомбардери Су-24 и јуришни авиони Су-25, који су прошли тест времена, бацајући обичне фугасне бомбе и бомбе за пробијање бетона које су се производиле још у совјетско време
  • Специјализовани рачунарски подсистем (СВП-24) анализира податке о положају авиона и мете, атмосферски притисак, брзину и правац ветра и десетине других параметара и даје оптималну тачку избацивања бомбе. Технологија функционише толико добро да с шест километара висине бомба има одступање од мете највише четири метра
  • Тај подсистем има и друго име – „Хефест“ – који му је омогућио да се изводе и доведу до савршенства гађање бомбама из слободног маневра, без уласка у домет непријатељских средстава ПВО за заштиту објеката. Прецизност погађања мета се практично изједначила с показатељима за дириговане бомбе
  • Крстарећа ракета Tomahawk – потрошни материјал високопрецизног рата – током операције „Пустињска олуја“ коштала је неколико стотина хиљада долара. А данас – пола милиона. Један дириговани артиљеријски пројектил од 155 милиметара Excalibur кошта америчку војску 50 хиљада долара (и то у случају производње у великим серијама)

        ВОЈНИ стручњаци NATO запањени су прецизношћу с којом руски авиони погађају циљеве у Сирији – објавио је аустријски часопис Contra Magazin.

        Активне и пензионисане официре чуди што руска авијација за нападе на терористе у Сирији користи старе авионе и муницију. Главни посао раде бомбардери који су прошли тест времена Су-24 и јуришни авиони Су-25, бацајући обичне фугасне бомбе и бомбе за пробијање бетона које су се производиле још у совјетско време.

        Наравно, у Сирији лете Су-34 и користе се дириговане авио-бомбе, али то више личи на испитивања у реалним условима и рекламу за потенцијалне купце руског оружја. Међутим, то што стари авиони бацају старе бомбе право у мете – то ужасава западне војне експерте, пише исти часопис.

        Могућности руске авијације могу се објаснити коришћењем технологије SITREP у бомбардерима и јуришним авионима.

        Специјализовани рачунарски подсистем (СВП-24) анализира податке о положају авиона и мете, атмосферски притисак, брзину и правац ветра и десетине других параметара и даје оптималну тачку избацивања бомбе. Технологија функционише толико добро да с шест километара висине бомба има одступање од мете највише четири метра.

        Шест хиљада метара су радна висина руских Ваздушно-космичких снага у Сирији која је недоступна за преносне ракетне системе ПВО које имају на располагању терористи Исламске државе и других многобројних екстремистичких групација.

        – Док у NATO – нарочито у САД – улажу огромна средства у високопрецизно оружје и системе за тоталну контролу, Русија користи своје техничке могућности за свођење трошкова на минимум – сматра Contra Magazin.

        Високопрецизно оружје појавило се управо да би се смањили војни расходи, истиче часопис. Главни трошкови отпадају управо на муницију – Немачка је током Другог светског рата трошила на њу 60 одсто војног буџета, СССР безмало пола.

        Током Вијетнамског рата САД су бациле 7,7 милиона бомби, потрошивши на њих и летове авиона 110 милијарди долара, али резултат нису постигле.

        Према прорачунима, високопрецизно оружје захваљујући погађању мете из првог покушаја (лансирања, бацања бомбе) обезбеђује троструку уштеду само у муницији. Ако се томе додају трошкови за гориво, одржавање, плате војника, накнаде у случају погибије или рањавања итд. – то је огромна корист.

        Међутим, како истиче Contra Magazin, после достизања врхунца популарности, високопрецизно оружје је почело нагло да поскупљује.

        Крстарећа ракета Tomahawk – потрошни материјал високопрецизног рата – током операције „Пустињска олуја“ коштала је неколико стотина хиљада долара. А данас – пола милиона. Један дириговани артиљеријски пројектил од 155 милиметара Excalibur кошта америчку војску 50 хиљада долара (и то у случају производње у великим серијама).

        Већина објеката који се уништавају на тако скуп начин – кошта неколико пута мање.

        А Русија је применила омиљени асиметрични метод – уз помоћ најновије технологије учинила је високопрецизним старе бомбе, којих је добила много у наслеђе од Советског Савеза.

        Да ли РФ заиста води високопрецизни рат уз минималне трошкове?

        Водећи научни сарадник одсека за одбрамбену политику Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), магистар војних наука Владимир Карјакин истиче да часопис Contra Magazin, када пише о војним дејствима NATO, помиње само високопрецизно оружје.

        – Међутим, током операција у Југославији, Либији и Ираку поред крстарећих ракетаTomahawk алијанса је активно користила и слободнопадајуће бомбе, трошећи залихе старе муниције. Концепција је следећа – на бомбе се стављају аеродинамичко кормило и систем за управљање који обезбеђују прецизност гађања.

        Дописни члан Руске академије ракетних и артиљеријских наука, доктор војних наука Константин Сивков примећује: руска авијација заиста користи високопрецизно оружје у Сирији веома ограничено.

        – Главно средство за гађање су недириговане ракете различитог калибра и слободнопадајуће бомбе. Ствар је у томе што СВП-24 „повезује“ мету и положај бомбардера, са корекцијом коју изискује сам лет бомбе. Све то израчунава компјутерски систем у авиону узимајући у обзир хидрометеоролошке услове и балистику коришћене бомбе. При том, ефикасност гађања бомбом помоћу СВП-24 мало зависи од временских услова и видљивости у околини мете, пошто њу одређују систем ГЛОНАСС и системи у авиону. Тако и обична муниција добија ефикасност упоредиву са високопрецизним оружјем. У просеку је за погађање једног објекта потребно мало више од једног лета авиона – 1,16. То је веома добар резултат.

        Што се тиче прецизности борбене примене слободнопадајућих бомби уз коришћење СВП-24, она се може оценити показатељем од 20-25 метара. У борбеним условима постоје фактори који се одражавају на прецизност гађања бомбом – грешке у одређивању координата мете, сложеност одређивања хидрометеоролошке ситуације, нагло маневрисање у рејону мете. Приметићу, наглашава Сивков, да се наш систем заиста суштински разликује од америчке концепције претварања обичних бомби у високопрецизно оружје – JDAM. У САД на слободнопадајуће бомбе стављају комплете који обезбеђују њихово навођење на циљ помоћу података GPS. ТО јест претварају обичне бомбе у дириговане. Цена такве муниције значајно расте (комплет кошта око 26 хиљада долара). Грубо говорећи, Американци стављају комплете на бомбе који се уништавају приликом експлозије, док ми њима опремамо авионе.

        Шта рећи, ми смо били принуђени да кренемо на ту страну због уштеде, узимајући у обзир наш војни буџет. Амерички систем је једноставнији, али је много скупљи. Јасно је да натовци одавно знају за СВП-24 и његове могућности, просто сада се о дејствима наше авијације више говори у свету.

        СВП-24 чине инструменти за нишањење, навигацију и управљање, што шири могућности посаде када су у питању тражење мете, нишањење и гађање, а осим тога повећава заштиту авиона, каже бивши командант 4. ваздушне армије Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-потпуковник Валериј Горбенко.

        – Ваздушно-космичке снаге РФ користе у Сирији углавном фугасне слободнопадајуће бомбе – ФАБ-250 и ФАБ-500, као и специјалне бомбе за пробијање бетона БЕТАБ-500 – за гађање посебно заштићених подземних просторија – командних места, великих складишта оружја итд.

        Међутим, Су-34 и Су-25 користе и високопрецизне ракете класе „ваздух-земља“ са малим пречником деловања – Х-25 и Х-29. Такође, наша авијација користи дириговане авио-бомбе: КАБ-500Л и КАБ-500Кр са главом за ласерско или телевизијско навођење и уништавање нарочито заштићених објеката удаљених од цивилних објеката. А такође и нове КАБ-250 с навођењем преко ГЛОНАСС, којима могу да се погађају мете које се налазе близу стамбених објеката. Све зависи од задатака.

        Русија се озбиљно посветила Сирији – почевши од обавештајног рада па све до космичког извиђања. Специјалне групе распоређују откривене објекте по реду гађања, односно – по важности.

Детаљније о СВП-24

        Специјални рачунарски подсистем СВП-24 уведен је у употребу 2008. године ради борбене примене свог постојећег и будућег наоружања, укључујући дириговано. СВП-24 може да се инсталира у авионима Л-39, МиГ-27, Су-24М, Ту-22М3, у хеликоптерима Ка-50 и Ка-52.

        Како тврде стручњаци, све до СВП-24 модернизација система за нишањење ишла је линијом прецизнијег позиционирања мете. Међутим, конструктори СВП-24 (још га називају и СВП-24 „Хефест“) из компаније „Гефест и Т“ кренули су другим путем – од позиционирања носилаца пројектила и физичко-техничких параметара околине и авиона. То јест авион се наводи на одређену тачку и баца бомбу фактички под дириговањем компјутера.

        На тај начин гађање старим недиригованим фугасним бомбама (ФАБ) постаје високопрецизно.

        Интересантно је да је модернизација авиона према програму СВП-24 имала трновит пут.

        Познато је да је компанија „Гефест и Т“ почела да сарађује с Министарством одбране Русије 1996. године, али је програм 2002. године обустављен. Војно министарство је почело да се приклања модернизацији авиона према програму који је предложио концерн „Сухој“, и донело је одлуку да не плати компанији извршене радове. Међутим, после четири године суђења компанији „Гефест и Т“ је ипак исплаћено 50 милиона рубаља.

        Године 2006. закључен је нови уговор о опремању авиона Су-24 подсистемом СВП-24 и његовом прилагођавању другим авионима. До 2010. модернизовано је 10 Су-24, као и један Ту-22М3, међутим Министарство одбране решило је поново да обустави програм, што, како тврде стручњаци, није било чудно у време министра Сердјукова.

        Заменик министра одбране Владимир Поповкин одустао је од финансирања модернизације ловаца-бомбардера Су-24М и њиховог опремања специјализованим рачунарским подсистемом СВП-24, упркос одлуци главнокомандујућег Ратног ваздухопловства о неопходности спровођења такве модернизације, писали су тада медији.

        Међутим, програм опремања авиона подсистемима СВП-24 је ипак поново враћен. Године 2013. модернизовани су сви авиони оперативно-тактичке авијације Централног војног округа.

        Према процени стручњака 2. команде Ратног ваздухопловства и ПВО, за годину дана интензивног коришћења СВП-24 „Хефест“ је потврдио, а по неким параметрима и превазишао пројектоване параметре. Пилоти су оцењивали рад СВП-24 на полигонима у различитим климатским зонама, у сложеним климатским условима уз ограничену видљивост.

        „Хефест“ је омогућио да се изведе и доведе до савршенства гађање бомбама из слободног маневра, без уласка у домет непријатељских средстава ПВО за заштиту објеката.

        Прецизност погађања мета се практично изједначила с показатељима диригованих бомби.

извор:fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/contra-magazin-vojni-vrh-nato-zapanjen-preciznoscu-ruskih-aviona-u-siriji

4 гласa