Прва ваздушна борба у Србији догодила се 27. августа 1914, када је ненаоружани авион Миодрага Томића напао аустроугарски наоружани авион. Томић се спасао наглим понирањем. Први авион који је срушен у историји светске ратне авијације оборио је пре равно 100 година изнад Крагујевца српски војник, звао се Радоје Љутовац.

Он се уписао у историју као први у свету који из топа оборио авион. Редов Радоје – Рака Љутовац из села Пољна код Трстеника био је у јединици Војске Краљевине Србије која бранила је Крагујевац са Метиног брда 30. септембра 1915. Три непријатељска авиона избацила су 46 бомби, а Радојев топ није био противавионски, већ је био модификовани турски, заплењен још 1912. године.

Србија је као помоћ из Француске добила 12 авиона фарман МФ-93, који су 1915. базирани на Бањици. У борбеним летовима изнад Баната бачене су прве домаће авио-бомбе и гвоздене стрелице, конструкција артиљеријског пуковника Миодрага Васића.

Почетком 1919. новоуспостављена Ваздухопловна команда у Петроварадину располаже са четири мешовите ескадриле и два одељења на аеродромима у Новом Саду, Сарајеву, Скопљу и Загребу, односно Љубљани и Мостару. Хидроавиони заплењени од Аустроугарске базирани су у Кумбору.

Током двадесетих година авијација Краљевине Југославије располагала је с 217 борбених и 80 школских авиона. Темеље домаће ваздухопловне индустрије постављају Рогожарски, Змај, Телеоптик, Државни завод за производњу авиона металне конструкције у Краљеву и фабрика авио-мотора у Раковици.

Први домаћи авион (ШБ-1, Мали Бранденбург) из Икаруса предат је војсци 28. марта 1924. До напада на Југославију 6. априла 1941. домаћа ваздухопловна индустрија је испоручила 890 авиона израђених по страним лиценцама и 550 авиона домаће конструкције, као и 1.150 авионских мотора најсавременијих типова (бреге 19, потез 25, бленхајм, До-17К, фјури и харикен, велики број школских и тренажних авиона).

Упркос несразмери у броју и квалитету летелица, ваздухопловство се не само одупрло нападу на Југославију 1941, већ је извело и неколико борбених акција у Аустрији, Мађарској и Бугарској. Током девет дана пре капитулације ваздухопловство је извело више од 1.400 борбених летова. Погинуло је 138 чланова летачких посада.

Ваздухопловство нове Југославије постоји од маја 1942, када су Фрањо Клуз и Руди Чајавец пребегли у партизане. Реално, оно настаје средином 1944, када су формирани 352. и 351. ловачка ескадрила РАФ-а, састављене од југословенских летача. Крајем исте године формиране су 11. ловачка и 42. јуришна ваздухопловна дивизија на совјетским авионима Јак-1 и ИЛ-2 Штурмовик.

После раскида са СССР 1948. домаћа авио-индустрија пројектује и производи ловачки авион С-49А и С-49Ц. Као помоћ Запада стижу бомбардери москито, ловци тандерболт и транспортни Ц-47 дакота. На батајнички аеродром слећу први амерички млазни авиони Т-33 и тандерџет. Прво пробијање звучног зида у Југославији изведено је 1956. ловцем Ф-86Е сејбр.

Обарање невидљивог

У рату 1999. године ударна песница НАТО земаља била је авијација. Војска Југославије никако није могла бити прави ратни ривал бројно надмоћнијој и технолошки супериорној војној сили, у којој је деловало 19 земаља. Ипак, наши војни пилоти били су први који су кренули у одбрану земље. Неки од њих су погинули, док је део војне технике уништен на земљи бомбама или крстарећим ракетама НАТО-а. Иако инфериорни готово у сваком погледу, војни пилоти Србије показали су велику храброст, баш као и њихови саборци из противваздушне одбране.

У историји ће остати забележено да је југословенска ПВО 27. марта 1999. године изнад села Буђановци оборила амерички Ф-117, први авион стелт технологије икада оборен. Западно од Београда је 2. маја оборен и Ф-16, а пилот потпуковник Дејвид Голдфајн је успешно евакуисан. Оборено је и више крстарећих ракета, беспилотних летелица, неколико америчких авиона је оштећено, али су у српској јавности успеси против НАТО-а углавном преувеличавани.

Занимљиво је и да су два југословенска супергалеба Г-4 26. априла полетела с аеродрома Голубовци крај Подгорице, прешли у ваздушни простор Албаније и на аеродрому Ринас код Тиране уништили или тешко оштетили 16 хеликоптера типа апач.

Почетком шездесетих у ваздухопловство из СССР стижу ловци-пресретачи МиГ 21Ф-13. Ваздухопловно-технички институт пројектује школско-борбени млазни авион галеб, јастреб и крагуј. Током седамдесетих у наоружање се уводе домаћи орао и галеб Г-4, француски хеликоптер газела и, непосредно пред распад СФРЈ, суперсонични ловац МиГ-29.

СФРЈ је набавила укупно 15 двомоторних турбоелисних висококрилних лаких транспортних авиона Ан-26, а новоформирана држава СРЈ је 1992. преузела свих 15 авиона. Током 90-их два авиона су продата Конгу, 1999. су на земљи уништена три авиона, један је након удеса расходован 2000. године. У року од неколико година још два авиона су продата, а један расходован. Остало је шест авиона да служе у транспортној јединици.

У НАТО бомбардовању 1999. године РВ и ПВО били су мета укупно 512 напада на 171 локацији. Заузврат, обориле су амерички „невидљиви“ Ф-117А и Ф-16Ц и погодиле 38 других авиона. Погинуо је 41 припадник РВ и ПВО.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/480638/Vojno-vazduhoplovstvo-Srbije-3-Srpski-top-prvi-oborio-avion

0 гласовa