Храбрих пилота Србија је осведочено имала и крајем 20. века, када су у НАТО бомбардовању српски пилоти у много чему успели да парирају неупоредиво јачој армади.

Један од њих био је и Слободан Буца Перић, пилот који је ратовао и против Американаца, али и против – српских генерала.

– У небо су нас винули у неисправним авионима неспособни политичари и генерали да бранимо отаџбину и српски народ од НАТО бомби – овако је за „Вести“ сведочио пуковник ловачке авијације Слободан Перић.

И легендарни Буца није тражио изговор да се те 1999. године не одазове задатку. Напротив, није било пилота који је одбио наредбу да брани небо изнад тадашње Савезне Републике Југославије. Упркос сазнању у каквим авионима лете.

– Авиони су се трошили, нису стизали нови делови, а санкције су учиниле своје: од 14 једноседа, борбених авиона, пре самог рата 1999, ми смо летели на свега два (!), јер су сви други били неисправни. Служили су нам за черупање делова. Ко је одговоран? Па, наравно, они који издају наредбе, политичари и војни врх који им се увлачио. Када је дошло до бомбардовања, нико није одбио да узлети, иако смо знали колике су нам шансе да се више не вратимо живи – причао нам је пре седам година пилот Перић.

Да то нису приче огорченог авијатичара који је у бомбардовању изгубио пријатеље и колеге, говоре и подаци о томе како су првог дана НАТО агресије прошли први борбени авиони који су се тада винули на небо.

Са Батајничког аеродрома тог 24. марта први су полетели Небојша Николић и Љубиша Бата Кулачин. Одмах после полетања, у Небојшином авиону отказују сви курсни системи.

Оборен је код Титела, али се срећом на време катапултирао. Истог дана са аеродрома у Нишу полетео је и Иља Аризанов. Оборен је изнад Дреничког краја и после два дана филмског пробијања кроз најтврђе легло ОВК у Дреничком крају, некако је успео да се домогне Приштине. Команда га је већ била отписала.

И Предрагу Милутиновићу Грофу, који је у свом мигу полетео са аеродрома Поникве, радар је такође отказао. Оборен је изнад Јастребца, али се и он на време катапултирао. Два дана касније, 26. марта 1999, он и мајор Зоран Радосављевић крећу у пресретање непријатељских авиона, али срећа им није била сапутник. Испоставиће се да су радари у оба авиона, и оном Буцином и оном Зорановом, неисправни!

На небу чувао Милошевића

Како су „трошили“ пилоте ратне војне авијације говори и случај из предизборне кампање за председничке изборе 2000. када пуковника Перића надлежни ангажују да обезбеђује митинг Слободана Милошевића у Пожаревцу.
– Тада сам провео у ваздуху, у мигу 29, више од два сата чувајући небо да случајно Американци не би напали и убили Милошевића. После седам дана у Беранима, проводим четири и по сата у ваздуху, све са ракетама и истим задатком. За та два дана имао сам више налета него за целу претходну годину – причао је Перић.

– Једна ме је ракета омашила, а друга погодила у десни мотор. Рефлексно кренем да бежим, али палица не ради, јер је хидросистем исцурео од експлозије. Авион почиње да пада. Знам да ако ме погоди још једна ракета, убиће ме на месту, тако да ми је преостало само да се катапултирам са неких 7.000 метара. Док падам, видим Лозницу, видим моје село, Дрину, манастир. Нисам знао шта је са Зораном…

Нажалост, његов пријатељ и колега се није вратио са задатка, а Буца Перић себи до краја живота није могао да опрости што није одржао обећање мајки Ради да ће чувати њеног сина Зорана. Ни легендарног Слободана Буце Перића, који је генералима и министрима умео да скреше у брк све што га тишти, више нема међу нама. Судбина је хтела да му главе нису дошле америчке ракете, већ српски друмови. Погинуо је у саобраћајној несрећи 29. маја 2010, не дочекавши ни 50. рођендан.

Експресно пензионисање

Пуковник Перић експресно се пензионисао у време док је Министарством одбране руководио Борис Тадић. Било је то најбрже пензионисање у српској војсци, причале су после његове колеге.
– На митингу организованом у част тадашњег министра пита мене Тадић, који ме иначе до тада није видео, шта мислим даље. Ја му одговарам да је најбоље да сам у пензији. Нема више авијације, а да седим да ме прашинари зезају како имам велику плату, а ништа не радим, то не бих могао да поднесем – објаснио је Перић.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/480706/Vojno-vazduhoplovstvo-Srbije-4-Kamikaze-u-zakrpljenim-migovima

2 гласa