У Србији тек половина деце похађа предшколске установе, чија је већина из богатијих породица.

Поларизација друштва на богате и сиромашне у нашој земљи почиње већ у предшколском узрасту, будући да само девет одсто девојчица и дечака узраста од 3 и 4 године из најсиромашнијих породица иде у вртић, подаци су УНИЦЕФ-а. Насупрот томе, чак 82 одсто њихових вршњака чији су родитељи добростојећи уписано је у неку од предшколских установа. Ниска примања, висока незапосленост и невелики број предшколских установа довели су до ситуације да вртић постане луксуз за половину од укупног броја предшколаца.

Свега 44 одсто девојчица и дечака узраста између 3 и 4 године иде у вртић.

Што су деца старија, расте њихов број у вртићу, па тако 56 одсто њих (између 4 и 5 година) чувају васпитачице.

Главни разлог за невелики број деце у вртићима, указује УНИЦЕФ-ово истраживање, јесте постојање особе која се о детету брине код куће (66 одсто). Најчешће су то баба, деда или незапослени родитељ. Чак 38 одсто деце не похађа вртић јер му није доступан.

Боравак детета у вртићу постао је луксуз чак и за становнике престонице јер 34 одсто њих не може да плати ову услугу. Грађани Војводине имају други проблем, 21 одсто не уписује дете у вртић јер су попуњени. Иначе, Војводина је позната по ниским ценама за боравак детета у вртићу, а у Новом Саду родитељи ову услугу плаћају око 2000 динара. Тако да високе цене вртића не могу бити препрека да већина родитеља упише дете у вртић. Нажалост, већина родитеља посматра ове установе као службе за чување деце, а занемарују њихову образовну улогу. Томе кумује и чињеница да су вртићке групе углавном претрпане што значајно утиче на квалитет рада васпитача.

Према подацима Завода за вредновање унапређења васпитања и образовања у Србији је пре две године постојало 170 предшколских установа у оквиру којих је радило 39 „јаслица” (које похађају деца млађа од три године) и 952 вртића. У овим предшколским установама уписано је укупно 186.992 деце, од којих је 3381 дете Ромске националности. Подаци УНЦЕФ-а указују да само шесто одсто деце из ромских насеља похађа вртић. Међу њима је највећи проценат (28 одсто) оних чије мајке имају средње образовање или факултетску диплому.

Све ове бројке далеко су испод европског просека, а Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године прописује да број деце у предшколским установама порасте на чак 75 одсто.

Због свих ових разлога следеће године почиње реализација пројекта Светске банке, УНИЦЕФ-а и Фондације Новак Ђоковић чији је циљ повећање броја деце у вртићима, а у чију је сврху Светска банка издвојила је 50 милиона долара који ће бити утрошени за изградњу нових објеката, повећавање и реновирање постојећих, као и укључивање сиромашне деце, оне из ромских породица као и оних са сметњама у развоју у предшколске установе.

Сопхие Надеау, која је испред Светске банке задужена за овај пројекат, наглашава да неће бити само повећан број вртића и површина постојећих објеката већ је циљ побољшање квалитета целокупног система предшколског образовања што подразумева подршку реформи наставног плана и програма, обуку васпитача, вредновање постојећег система предшколског образовања. Све активности спроводиће се у сарадњи са Владом Србије и Министарством просвете.

У Светској банци наглашавају да ће овај пројекат највероватније трајати пет година, неке активности су националне, док ће друге бити организоване у локалним срединама.

извор:gdeinvestirati.com/2016/08/30/vrtic-u-srbiji-postao-luksuz/

0 гласовa