На списку пројеката које Александар Вучић успешно уништава, високо место заузима и „Тесла штедна банка“ у Загребу. Влада нема никакав план за решење проблема у којима се нашла прва послератна српска економска институција у Хрватској. Због неспособности и јавашлука банка годишње губи на вредности око милион евра и тоне у пропаст. Вучић критикује бившу власт што је вршила докапитализацију „Тесла“, а то и сам ради. Такође, приговара и на покушајима да се банка прода, а и сам жели да се на такав начин извуче из афере. Коначно, то је доказао својим држањем кад је расписан и конкурс за продају „Тесла“ банке који је био отворен до 14. августа, а објављивање коначне одлуке најављено за 25. август. Ти датуми су прошли, а Влада Србије је то прећутала. Тако је направљена велика штета буџету Србије, као и српским повратницима у Хрватској.

Банка „Тесла“ основана је 2011. године с намером да се повољним кредитима и логистичком подршком омогући одржив повратак српских избеглица у Хрватску. Иницијативу је покренуло Српско народно веће, а „Тесла“ је настала докапитализацијом једне хрватске штедионице. Влада покрајине Војводине је, преко републичког Фонда за развој уложила 1,5 милион евра, а Влада Србије 1,7 милиона евра. Акционари банке касније су постале и неке хрватске фирме и појединци. Почетни капитал од око 4,5 милиона евра није био довољан за успешан рад, тако да је „Тесла“ од старта пословала с великим губицима.

После прве докапитализације, која је била палијативно решење, Република Србија је имала 29,12, а АП Војводина 25,96 одсто удела у капиталу банке.

Одговорност за лоше пословање, поред руководства, требало је да сносе и чланови Надзорног одбора. Поред Милорада Пуповца, председника СНВ, у НО налазили су се Зоран Павловић, који је поднео оставку, и Биљана Јовановић, која је била ухапшена током истраге српског Тужилаштва за организовани криминал под сумњом да је, као председница извршног и кредитног одбора Развојне банке Војводине, учествовала у незаконитом одобравању 28 кредита и 16 банкарских гаранција предузећима Душана Боровице.

Пошто кредити нису враћени, покрајинском буџету је нанета штета од око 27 милиона евра.

На удару критике нашао се Бојан Пајтић, који је оптуживан да је фиктивним кредитима исисавао новац из оснивачког капитала „Тесла“ банке и да је улагањем у тај посао оштетио Развојни фонд Војводине. Српска напредна странка је захтевала утврђивање одговорности Пајтића за трошење буџетског новца на докапитализацију банке. Колико је та врста критике бесмислена показује већ чињеница да АП Војводина, по свом Статуту, нема овлашћења да инвестира у правна лица у иностранству. Такође, докапитализацију „Тесле“ подржала је Вучићева Влада, о чему сведоче дописи тадашњег министра финансија Лазара Крстића Хрватској народној банци о „континуираном интересу Републике Србије, као већинског власника, за даљњи развој Тесла банке на хрватском тржишту, као и стабилизацију њене финансијске ситуације“.

Колико је „способан“, Вучић је показао серијом невероватних потеза. Прво је Влада Србије 15. јуна 2014. дала сагласност да се „Тесла“ банци одобри кредит Фонда за развој од 500.000 евра. С том докапитализацијом, Србија је улог дигла на 2,2 милиона евра. Само шест недеља касније, 29. јула објављен је јавни позив за прикупљање понуда за продају акција „Тесла“ банке. Да би хаос био потпун, у разговору с Пуповцем, председником Надзорног одбора, Вучић је најавио гашење банке.

Пуповац је српском премијеру приговорио на разлици у односу према Србима у Хрватској и Србима на Косову. Влада Србије, уместо да инвестира неопходних 10 или 15 милиона евра, жели да угаси или прода једину српску економску институцију у Хрватској, све под изговором да банка прави губитке од милион евра годишње. Истовремено, Србија се на дневном нивоу задужује за чак 8,5 милиона евра на српске институције на Косову и Метохији дневно се троши око 650.000 евра, а на арапске мигранте нешто више од 600.000 евра месечно! Да се не помиње штета коју буџету Србије праве државна предузећа, попут „Србијагаса“, преко којег се финансирају владајуће партије. Поред тога, буџетом Србије предвиђена су средства за докапитализацију „Српске банке“, „Дунав осигурања“ и „Поштанске штедионице“.

У односу на све те буџетске издатке, инвестиција у „Тесла“ банку, која би значајно помогла Србима у Хрватској, представља кап у мору. Међутим, бившег заговорника Велике Србије, Александра Вучића, не занимају ни економски, ни политички интереси Срба које је дуго и успешно гурао у рат против Хрвата. Као и тада, тако и данас у маркетиншке сврхе злоупотребљава Србе с оне стране Дунава.

Позитивну идеју, у основи и економски оправдану, користи за обрачун с политичким противницима. Оптужбама на рачун бившег режима, као и актуелног председника покрајинске владе, покушава да прикрије властиту одговорност за насталу штету.

Вучић критикује бившу власт што је вршила докапитализацију „Тесла“, а то и сам ради. Такође, приговара и на покушајима да се банка прода, а и сам жели да се на такав начин извуче из афере.

Продаја банке није успела 2014. године. Норвешки „Б2 Холдинг АС“ дао је понуду од по 8,73 евра по акцији. У преговорима с понуђачем представник „Тесла“ банке успео је да подигне цену акције на 13,2 евра, чиме би републички Фонд за развој и АП Војводина добиле око милион евра. Преговори су пропали, Србија није продала своје акције и тако бар мало умањила штету.

Ни овогодишњи покушај не улива оптимизам. Конкурс за продају „Тесла“ банке био је отворен до 14. августа, а објављивање коначне одлуке је најављено за 25. август. Време је прошло, али нема коначног става српске Владе.

– Банка остварује губитке, али то не значи да је пропала. Већински власници одлучили су да продају акције. Ако се то у догледно време не деси, можемо очекивати да ће банка бити ликвидирана. Идеја о оснивању банке је била одлична, али ни српске ни хрватске институције нису пронашле интерес да банку докапитализују, тако да је одлучено да се потражи некакав стратешки партнер. Инвеститору је много лакше да купи постојећу банку која није у великим дубиозама, што је случај с „Тесла“ банком, него да тражи лиценцу за оснивање нове банке. Међутим, кад добије новог власника, ова банка ће вероватно имати другачију функцију – рекао је Звонко Агичић, председник Управе „Тесла“ банке.

Према незваничним информацијама, интересовање за куповину је показао један руски фонд. Међутим, отворено је питање да ли ће Хрватска народна банка, која доноси коначну одлуку, одобрити улазак на њихово тржиште инвеститора из Русије, којој је Хрватска, као чланица Европске уније, увела економске санкције. Уколико тај посао не буде закључен, извесно је гашење „Тесла“ банке.

Како год било, већ је направљена огромна штета буџету Србије, као и српским повратницима у Хрватској. Добру и значајну идеју упропастили су представници актуелне и бивше власти.

Бившег заговорника Велике Србије, Александра Вучића, не занимају ни економски, ни политички интереси Срба које је дуго и успешно гурао у рат против Хрвата. Као и тада, тако и данас у маркетиншке сврхе злоупотребљава Србе с оне стране Дунава.

Србија се на дневном нивоу задужује за чак 8,5 милиона евра. На српске институције на Косову и Метохији дневно троши око 650.000 евра, и скоро исто толико на арапске мигранте, нешто преко 600.000 евра месечно!

Предраг Поповић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/levom-daje-desnom-oduzima/

Прочитај без интернета:
1 глас