Гордана Булатовић

Минус буџета у прва три месеца 2015. био је за преко 60 одсто мањи од износа који је договорен са ММФ, показују подаци Министарства финансија.

Према документу у који је „Блиц“ имао увид, дефицит државне касе изосио је 21,44 милијарде динара, што и стручњаци склони критикама на рачун економске политике премијера Александра Вучића оцењују као добар резултат, али и упозоравају да се од покренутих мера штедње нипошто не сме одустати.

- Подаци о приходима и расходима буџета показују добар тренд, али не и спактакуларно побољшање. Међутим, динамика и структура побољшања је таква да Влада не би требало у току ове године да одустане од планираних мера фискалне консолидације ни на страни расхода ни на страни прихода. Највеће уштеде остварене су на платама у јавном сектору и пензијама. Тај трошак је мањи за 22 милијарде динара у односу на исти период прошле године. На осталим позицијама нису остварене знатније уштеде, односно давања за куповину робе и услуга, субвенције и социјалну заштиту приближно су на истом нивоу као и претходне године, док су расходи за камате нешто повећани – објашњава за “Блиц” професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.

Арсић подсећа и да су ове године, неуобичајено, дивиденде јавних предузећа уплаћиване у прва три месеца, односно и пре објављивања званичних података о финансијским резултатима из претходне године.

- Оне су подигле приходе буџета за најмање петнаестак милијарди у току прва три месеца – каже Арсић, али упозорава да је врло опасно то што су расходи државе за капиталне инвестиције на изузетно ниском нивоу.

Добрим резултатима допринели су, сматра Арсић, приходи од пореза и акциза који су повећани за неколико милијарди динара. Проблем је то што је боља наплата више последица ад хок мера него резултат системских активности.

И Горан Радосављевић, некадашњи државни секретар у Министарству финансија, каже да резултати буџета за прва три месеца јесу добри, али да то не значи да већ сада видимо резултат свих мера штедње.

- Опасно је то што нам износ плаћених камата у овој години расте чак 15 одсто у односу на исти период 2014. Висока су и издвајања за отплату кредита јавних предузећа, за које је држава гарантовала буџетом. То значи да и даље јавна предузећа не плаћају своје обавезе – закључује Радосављевић.

Минус мањи како год окренеш

Арсић каже да би, ако би се искључили ванредни приходи од дивиденди, а капиталне инвестиције подигле на прошлогодишњи ниво, дефицит у првом кварталу био преко 40 милијарди динара. „Поред тога, договор о дефициту од 55 милијарди динара за први квартал последица је намере ММФ-а да охрабри власти. Реално, пројектовани дефицит би требало да буде 46-48 милијарди, што је неколико милијарди више од дефицита који би се остварио да није било дивиденди и уштеда на инвестицијама“, објашњава Арсић.

www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/548091/Vucic-skockao–budzet

Прочитај без интернета:
0 гласовa