Београд — Стручњаци за пензиони систем упозоравају да је актуелан систем неодржив на дужи рок те да ће се из постојећег фонда исплаћивати све мање и мање пензије,

Због тога су уверени да је с једне стране неопходна потпуна унуитрашња реформа фонда, као и професионално управљање, али указују и на већ успешне моделе који постоје у многим земљама.

Консултант Мреже за пословну подршску Драгољуб Рајић, који је три године био члан УО Фонда ПИО, међу онима је који верују да су Фонду ПИО потребни професионално управљање, потпуна унутрашња реконструкција и дубинска реформа, као и темељна истрага о начину управљања имовином Фонда и разлаз са досадашњим начином управљања.

„Последице одлагање решавања овог проблема већ трпи преко 1,7 милиона пензионера чије се пензије смањују и чија ће реална вредност у наредним годинама још више падати“, казао је Рајић Тањугу.

Он упозорава да пензиони систем у Србији одавно није одржив и да почиње да се своди на оно што су поједини економски аналитицари и предвиђали, а то је фонд из кога ће се исплаћивати у будућности све мање и мање пензије.

Осим што је пооштрен услов за одлазак у пензију, наставило се политиком „гурања под тепих“ суштинске реформе пензионог система која подразумева не само да се поступа према ономе што је навео ММФ, већ да се створи одржив систем, категоричан је Рајић.

Рајић сматра да би у овом тренутку „политицка храброст била омогућити новим генерацијама тренутно запослених растерећење њихових зарада, што би помогло и привреди да повећа запосленост и дугороцно утицало на повећање прилива у пензионом фонду из реалних извора“.

„За такав корак би било потребно направити пресек од неког годишта и старијим генерацијама гарантовати права стечена по актуелном систему, а за млађе генерације, које сада раде или ће у будућности радити креирати нови систем ослоњен на минималну гарантовану државну пензију са истовремеменим ширењем свести код младих и средњих генерација да сви који су у прилици и имају нешто веће зараде на време штеде и одвајају за старост“, казао је Рајић.

Овакав систем постоји и у другим земљама које су истовремено подстакле низ других добровољних пензионих фондова (државних и приватних), штедњу у банкама и друге облике одвајања за старост, наводи Рајић.

„Сваке године у Србији буде за приближно 70. 000 пензионера мање и уколико би се направио овај пресек, полако, из године у годину, природно би се смањивао број оних који примају пензије по старом систему, а нови, млади пензионери, имали би минималну гарантовану пензију за основне животне потребе“, каже Рајић.

Он такође сматра да за сада у Србији нема довољно спремности за овакве промене.

Док консултанти за ту област и представници синдиката указују да би једно од решења могло да буде штедња за старост и добровољни пензиони фондови, као и такозвани „аустралијски и „швајцарски модел“, представници Фонда ПИО наводе да је Радна група задужена за реформу тек почела са радом и да ће се претежно у наредном периоду „ићи“ у правцу измена Закона о ПИО, као и решавање питања имовине којом фонд располаже.

„Све што се тиче неких промена које се односе на границу одласка у пензију, то смо имали последњом изменом закона и сада се у наредном периоду очекују резултати те реформе“,рекла је недавно Тањугу директорка Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Драгана Калиновић.

Будући да се представници Удружења послодаваца Србије у Управном одбору те институције залажу да се реши питање имовине фонда, Калиновић је казала да је пре месец дана на седници тог тела донета одлука о формирању организационе јединице- сектора који ће се бавити имовинско-правним пословима фонда.

„Просто је то било нужно, с обзиром на обим имовине, и један од приоритета нашег рада је и управљање имовином фонда у смислу смањење расхода фонда, у договору са државом и владом, поготову кад се ради о управљању рехабилитационим центрима“, казала је она.

Да се имовина чија је изградња обављена средствима Фонда ПИО мора вратити на управљање фонду, мисле представници синдиката, а Рајић сматра да је потребна и темељна истрага о нацину управљања имовином Фонда и разлаз са досадашњим начином управљања.

Рајић подсећа да је Радну групу за реструктурирање Фонда ПИО изабрао Управни одбор још пре измена Закона о ПИО у јулу прошле године.

Променом закона и састава УО, у коме након измена закона уместо 21 члана, сада има њих седам, престала је да постоји и Радна група за реструктурирање, казао је Рајић који пре измена закона био члан УО из редова Уније послодаваца.

„Будући да од тада више и нисам цлан Управног одбора немам сазнања шта је нови седмочлани одбор урадио по питању реструктурирања Фонда које је неопходно“, казао је он.

Како је навео, и током рада Радне групе за реструктуирање било је много потешкоћа и „кочења“ у раду.

Када су у питању модели по којима би могла да се спроведе реформа пензионог система, ИТ консултант за пензијско осигурање Зоран Зечевић, у недавном ауторском тексту у листу Данас такође је упозорио да Србија за разлику од земаља у окружењу касни са реформом пензијског система најмање десетак година.

Да би систем функционисао, оптимално би било да на једног пензионера „долазе“ цетири запослене особе, а у Србији је тај однос тренутно 1:1.

То значи да мање од милион запослених ван јавног сектора мора обезбедити новац за постојеће пензионере као и плате запослених у јавном сектору и њихове доприносе за пензијско осигурање.

„Како је то немогуће, држава се стално задужује. Овакав систем је неодржив, а у Србији се пензије још увек исплаћују само зато што држава узима кредите из иностранства“, каже Зечевић.

Он упозорава да новац који су годинама садашњи пензионери уплаћивали у ПИО фонд више не постоји.

Како ће држава да се задужује, каже Зечевић, морало би да постоји резервна варијанта за исплату пензија, која би подразумевала да се у слуцају банкрота, свима исплаћују приближно исте социјалне-такозване државне пензије, финансиране из буџета.

Зечевић каже да би идеално би било спровести реформу ПИО фонда по узору на, како каже, најбољи светски модел – аустралијски ‘супераннуатион’.

По том моделу сваки послодавац је обавезан да плаца пензијски допринос за све запослене.

У Аустралији је то тренутно 9,25 одсто бруто неопорезоване зараде, у Сингапуру 16 одсто, а у Хрватској пет одсто.

Будуће пензије по том моделу зависе, пре свега, од висине овог пензијског доприноса који се уплаћују током радног века.

Новац се не може подићи пре одласка у пензију, али зато свако појединачно одлучује где ће се у међувремену инвестирати, у акције послодаваца, успешних компанија у земљи или иностранству, или у државне обвезнице, од чега сви имају вишеструке користи, наводи Зечевић.

Уколико запослени умре пре одласка у пензију, онда се његовим наследницима исплаћује целокупна сума уштеђевине.

„Када појединац потроши новац из свог приватног фонда, онда прелази на државну пензију која је иста за све“, каже Зечевић и додаје да је такав модел осим земаља у окружењу прихватило и око 40 земаља у свету.

Жечевић указује да је оваква реформа потребна јер, како наводи, „ПИО фонд је већ одавно банкротирао и постао протоцан бојлер у коме пара једноставно више нема“.

Представник Синдиката пензионера Србије Независност Милош Грабунџија рекао је Тањугу да је виђење синдиката да се мора унапредити постојећи систем ПИО и то пре свега на приходовној страни, повећавањем финансијске дисциплине у наплати доприноса за ПИО, као и изналажењем нових, реалних извора финансирања права по основу ПИО.

Како каже, синдикати су влади доставили своје виђење како би требало реформисати систем ПИО и предложено је да то буде по тзв. „швајцарском систему” на основу кога би се усклађивање пензија обавило на основу усклађивања са зарадама, као и трошковима живота.

„Пензиони систем у Србији треба усавршити тако да може функционисати дугорочно и са циљем да буде заштићена и најстарија групација“, каже Грабунџија.

Танјуг

www.srbijadanas.net/vucicev-rezim-najavljuje-reforme-pio-fonda-i-dalje-smanjivanje-penzija/

1 глас