Јадна је држава у којој владајућа странка организује изложбу на којој су приказани негативни медијски садржаји објављени о актуелној власти и када, чак, њени активисти детаљно преброје 6.732 таква садржаја у последње две године, а све са наивним уверењем да тиме доказују да у тој држави нема цензуре. Црно се пише народу чији Вођа и његов тим до последњег слова, опсесивно, воде евиденцију о томе ко је о њима негативно говорио…

Ко о чему, Вучић о цензури…

У београдској галерији Прогрес владајућа СНС отворила је изложбу под називом „Нецензурисане лажи“. Није баш најјасније зашто су на отварању били и „независни аналитичар“ Дејан Вук Станковић (иначе човек који “не скида” са ТВ екрана, свуда просипајући хвалоспеве Вучићу), као ни функционер СПС-а Александар Антић, када нема ни назнака да ће Влада ускоро да буде формирана, па ће тако социјалисти можда бити и опозиција организаторима изложбе.

Присуство „техничког“ министра полиције Небојше Стефановића, нажалост, има много више логике, јер пластично објашњава природу власти Александра Вучића и „Клуба обожавалаца његовог лика и дела“ , тј. СНС-а. Систем је већ више пута опробан: онај ко се усуди да се побуни, прво пролази кроз „медијског топлог зеца“, а ако ни то не помогне (као у случају грађанске иницијативе „Не да(вимо) Београд“), онда наступа Стефановић са претњама привођењима и кривичним пријавама.

Шефица Службе СНС за информисање Владанка Маловић однос медија према Вучићу после 2012. године назвала је, не трепнувши, „организованом, детаљно планираном, бруталном кампањом против власти“. Међутим, чланови владајуће странке су по ко зна који пут показали елементарно незнање о стварима о којима причају.

Лупа, лупа… па остане жива

Наиме, они под „негативним садржајем“ сматрају и изјаве Заштитника грађана Саше Јанковића – „Цензура је неуставна“ или „Дужност полиције је да сазна ко су налогодавци“ (мисли се наравно на рушење у Савамали). Није јасно на који начин се изречено може ставити у контекст негативног односа према власти. Наиме, цензура јесте неуставна и полиција јесте дужна да да одговор на питање како то да није реаговала на позиве грађана у помоћ приликом рушења у Херцеговачкој улици.

Такође Вучић и његов тим увређени су и због критика изречених на интернету, односно преко друштвених мрежа, првенствено Фејсбука и Твитера. Тиме мандатар Вучић показује да узоре не види у Европској унији, којој на речима хита, додуше пужевим кораком, већ пре у Ердогановој Турској или Северној Кореји, земљама којима није страно ограничавање доступности интернета.

СНС, наравно, прећуткује каква је ситуација у медијима са високим тиражима, националном фреквенцијом и финансиране буџетским новцем (посредно или непосредно). У њима је Вучић и даље неприкосновени и вољени владар, глобални лидер, послодавац, човек коме увек може да се верује…

С обзиром да практично има све полуге власти у својим рукама, стварно је апсурдно од Александра Вучића да поново изиграва жртву, а не тлачитеља слободе говора. Мада, вероватно је основни циљ овог својеврсног „Вучићевог зида срама“ увијена претња: ја сам ту и бројим сваки наслов и сваку објаву. Следећи пут размисли шта ћеш писати јер знаш да, осим изложбе у центру града, имам и других начина да претим и те претње остварим.

извор:www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/587465/Vucicev-zid-srama

Прочитај без интернета:
1 глас