Београд – „Меморандум са Међународним монетарним фондом не подразумева никакво отпуштање, односно његов циљ није отпуштање радника. Није циљ лекара да нанесе бол пацијенту већ да се нађе решење.” Овим речима је министар финансија Душан Вујовић пре два дана одговорио на питања новинара – да ли је са ММФ-ом договорено и отпуштање вишка запослених у јавном сектору.

У Меморандуму економске политике, документу који је уз Писмо о намерама, наша влада послала на адресу Фонда у Пенсилванија авенији у Вашингтону експлицитно се наводи: „Ми ћемо смањити запосленост у јавном сектору за пет одсто”. То ће се једним делом постићи природним одливом, али и циљаним отпуштањем средином 2015. године, објашњава се.

Писмо о намерама потписали су премијер Александар Вучић, гувернер Јоргованка Табаковић и министар финансија Душан Вујовић. Тај документ је јавно доступан свима на интернет страници ММФ-а.

У Фискалној стратегији коју је влада недавно усвојила, а која заправо представља трогодишњи план мера економске политике наводи се да је планирано смањење броја запослених по пет одсто годишње до 2017. Преведено у бројке, то значи да ће сваке године без посла остајати око 25.000 људи, јер је укупан број запослених у јавном сектору нешто већи од 500.000.

„Рачуна се да би највећи део овог смањења био остварен природним одливом запослених, то јест одласком у пензију уз ограничено попуњавање слободних места”, пише у Фискалној стратегији.

„Политика” је и у буџету за 2015. нашла средства намењена за отпуштања вишкова запослених. У буџету Министарства рада планирано је да се за „подршку решавања радно-правног статуса вишка запослених”, како дословце пише у овом документу, потроши 20 милијарди динара. Од тога, 16 милијарди је предвиђено за такозвани „транзициони фонд”. Преостале четири милијарде динара намењене су за трансфере Националној служби за запошљавање за „финансирање програма мера активне политике запошљавања и за исплату посебне новчане надокнаде”. На још једном месту у буџету, међу расходима Министарства здравља, предвиђена су средства за отпремнине. За вишак запослених у здравственим установама планирано је 2,3 милијарде динара.

Дакле, апсолутно нема сумње да је влада са ММФ-ом, између осталог договорила, и смањење броја запослених. Уосталом, реформе то и подразумевају.

Још од новембра прошле године, када су званично отворени преговори о аранжману са Фондом, „Политика” је извештавала да ће број запослених бити смањен за по пет одсто годишње. Државни званичници све време упорно су избегавали да отворено о томе говоре. Без обзира на то што је, из политичког угла гледано, разумљиво њихово ћутање, реч је о питању од највећег јавног значаја, због кога се губе политички поени, па су новинари редовно на готово сваком јавном обраћању креаторима економске политике упорно постављали једно те исто питање – колико људи ће добити отказ.

На директна питања, новинари већ месецима добијају уопштене одговоре од државних званичника. Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, на пример, инсистира на коришћењу термина „рационализација”. Истини за вољу треба рећи и то да је она једина прошле јесени за „Блиц” споменула бројку од 25.000 људи, али је више никада и нигде јавно није поновила.

Тако је недавно министар финансија Душан Вујовић изјавио да ће се до јула изаћи са планом рационализације броја радних места у јавном сектору.

„Колико ће бити отпуштања и стварног вишка запослених зависиће од места на којем се они налазе и од тога колико ће се њих одлучити да раније оде у пензију“,  рекао је Вујовић за РТС.

Он је рекао да Министарство државне управе и локалне самоуправе ради на новој систематизацији платних разреда, на основу које ће се знати колико људи ради на појединим местима, колико су плаћени и где су вишкови. „Није циљ смањење запослених него ефикасна држава и да грађани имају већу мотивацију да раде у приватном сектору”, објашњавао је Вујовић.

Економиста Миодраг Зец каже да је готово сваки програм који су током ове кризе земље закључивале са ММФ-ом подразумевао отпуштања.

Да ли ММФ и Вучићев режим штите српску привреду или стране инвеститоре

„Откази су стандардни део тог пакета. Да држава има намеру да отпушта види се и из дописа које шаље школама, универзитетима, болницама где се наводи да број запослених смање за пет одсто. Али пошто такве одлуке имају највећу политичку цену, власт гледа да што више одложи саопштавање те истине“,  каже Зец и објашњава да реформе управо то и подразумевају.

Ово није први пут да овдашњи државни званичници погрешно информишу јавност када је реч о преговорима са Фондом. Тако се 2010, за време владе Мирка Цветковића догодило да је тадашњи шеф мисије Алберт Јегер морао да демантује оно што су говорници из владе за конференцијским столом новинарима рекли пре њега. Јавности је, наиме, као део договора, представљено нешто што уопште није договорено (да ће раст пензија од априла 2011. године бити усклађен са растом зарада у јавном сектору).

Акцизе на струју и газирана пића од 2016.

У Меморандуму са ММФ-ом влада се обавезала да ће увести акцизе на газирана пића у 2016. години. У делу мера које се односе на сређивање стања у јавним предузећима креатори фискалне политике наводе да ће увести и акцизу на струју. Субвенције РТС-у биће смањене у 2015, а укинуте у 2016. години.

Михајловић: Вишкови у готово свим ресорима

Предстојећом реформом јавне администрације биће смањени вишкови запослених у скоро свим министарствима, као и у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, изјавила је потпредседница владе и министар тог ресора Зорана Михајловић.

Вероватно нема ресора у влади који нема вишкове запослених, рекла је Михајловићева новинарима у Привредној комори Србије и додала да влада са министарком за државну управу Кори Удовички ради на реформи јавне администрације.

Као проблем истакла је број и структуру запослених у јавној администрацији. „На пример, у ваздушном саобраћају у мом министарству имам људе који су рецимо завршили пољопривредни смер, као и новинара. То нису људи који могу да припремају законе и да се баве тим послом”, рекла је Михајловићева, одговарајући на питање каква је ситуација у њеном министарству, будући да ММФ од Србије тражи и смањење запослених у јавној управи.

И министарство на чијем је челу свакако ће смањити одређени број људи који немају потребно образовање и стручност за посао којим се тренутно баве, рекла је Михајловићева.

Аница Телесковић / Политика / Танјуг

www.vaseljenska.com/ekonomija/vujovic-sa-mmf-om-ipak-dogovorio-otpustanja/

3 гласa