БЕОГРАД – Када је прошле године министар финансија Душан Вујовић радио ребаланс буџета, односно прекрајао државну касу, две бројке на страни расхода готово да су биле идентичне. Мартовски парламентарни избори повећали су непланиране издатке за нешто више од две милијарде динара, што је готово идентично цеху који је буџету испостављен после мајских поплава.

Елементарна непогода која је Србију задесила коштала нас је много више од тога, јер је један део трошкова покривен и из донација (4,5 милијарди), а према проценама Светске банке укупна штета од поплава процењена је на чак 1,5 милијарди евра (4,7 одсто бруто домаћег производа). Ту се, осим директне материјалне штете рачуна и изгубљена производња.

И избори, са друге стране немају само директан трошак на државну касу, већ врло често индиректно коштају привреду Србије.

Управо то је пре неколико дана рекао и премијер Александар Вучић. Објаснио је да би по општој атмосфери радо изабрао опцију избора и да је лично томе склон, али је додао да за време избора готово да стаје економија.

„Сви партијски разлози су за, лични је да идемо на изборе, ово је једини разлог против. Видећемо до краја септембра”, рекао је премијер.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да је до сада била пракса да се дефицит увек повећа у изборној години.

– То што је прошле године мањак у буџету био 6,6 одсто једним делом је последица финансирања изборне кампање у 2014. У првој половини 2014. године потрошња је била много већа него у другој. Уколико би се сада расписали ванредни парламентарни избори, то не би био случај, јер Србија има аранжман са ММФ. То је нека врста гаранције и споразум који би спречио повећање предизборне потрошње. Међутим, оно што би сада био већи трошак је што се закони не би усвајали, одуговлачио би се завршетак процеса реструктурирања, приватизације, реформе јавне управе – каже Арсић.

Многи у контексту избора виде и најављено повећање плата и пензија. Иначе, повећање плата и пензија за само један одсто повећало би укупне расходе за око осам милијарди.

Својевремено су, после избора 2008. аутори „Кварталног монитора”, публикације коју издаје Економски факултет, уочили да постоји извесна врста закономерности када је о изборима, платама и пензијама реч. Аутор тог чланка, у коме се тврдило да се расходи за плате и пензије повећавају у предизборној години, био је Павле Петровић, тадашњи уредник ове публикације, а данашњи председник Фискалног савета.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, подсећа да је због набујале предизборне потрошње 2012. године ММФ отишао из Србије. Наша земља је тада имала аранжман из предострожности са Фондом, али је тадашњи министар финансија испод црте покушао да провуче још неке трошкове (углавном намењене за докапитализацију неких банака и државних гаранција за јавна предузећа).

– Велики трошак пред изборе обично настаје на локалу. Општинари који имају додир са локалним буџетима, обично средства искористе за неке инфраструктурне објекте. Проблем је што се то дешава само у изборним годинама и што су такви путеви обично лошег квалитета и врло неквалитетни – каже Савић.

Он додаје да смо и данас сведоци да неке странке не знају још како да врате дугове. То је мањи проблем, а много већи је што су те политичке партије потопиле и неке банке, истиче Савић.

Према речима Немање Ненадића, програмског директора Транспарентности Србија, када је реч о изборима, највећи директни трошкови односе се на рад изборне администрације, пре свега бирачких одбора.

– То је новац који они који су ангажовани на бирачким местима примају на изборни дан, а пре свега зависи од тога колико има чланова бирачких одбора, као и да ли им се плаћају путни трошкови – каже Ненадић.

Наш саговорник каже да би у неком тренутку следеће године свакако били расписани покрајински и локални избори. Ако би се приде организовали и републички парламентарни избори онда би се трошкови изборне кампање додатно повећали, истиче Ненадић.

Друго директно издвајање намењено је за финансирања изборне кампање, додаје. Иначе, буџетом за 2015. годину планирана су средства за редовно финансирање политичких партија у износу од 802,40 милиона динара. За кампању би, у складу са Законом о финансирању политичких активности, странке требало да добију нешто више од 500 милиона динара, показује Ненадићева рачуница.

Трећи директан трошак из буџета ишао би Агенцији за борбу против корупције за контролу изборне кампање.

– Проблем је што су индиректни трошкови много већи и што се обично у изборној кампањи повећају расходи за изградњу путева, болница школа. У Македонији и Црној Гори постоје законска ограничења у погледу промоције и ограничења расхода – каже Ненадић.

Извор: Политика (Аница Телесковић)

www.pravda.rs/2015/09/05/predizborna-racunica-za-izbore-koliko-i-za-poplave/

1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ