У Београду је у првих шест месеци ове године ММР вакцину примило свега 26,46 одсто малишана од 12 до 15 месеци, а епидемиолог Зоран Радовановић каже да је „ситуација забрињавајућа и да се мора реаговати“

 AP Photo/Eric Risberg, File

У Београду је у првих шест месеци ове године ММР вакцину примило свега 26,46 одсто малишана од 12 до 15 месеци, а епидемиолог Зоран Радовановић каже да је „ситуација забрињавајућа и да се мора реаговати“.

Према подацима Градског завода за јавно здравље од 20.768 малишана, који су планирани за вакцинацију ове године, заштиту од малих богиња, рубеола и заушки (ММР) је примило 5.496 малишана.

Уколико буде настављено таквом динамиком то значи да ће до краја године бити вакцинисамо око 50 одсто малишана, што је пад у односу на прошлу годину за око 15 одсто.

Да би се сачувао колективни имунитет, подсећају епидемиолози, потребно је да вакцину прими 95 одсто малишана. Појединачно мале богиње могу да се јаве, али ако је добар обухват вакцинацијом болест не може да се шири.

Радовановић упозорава да је ситуација у којој се Београд, али и Србија налази, што се тиче вакцинације ММР вакцином као „грађење ломаче“, што је више невакцинисане деце ризик од епидемије је већи.

„То је као грађење ломаче, треба само да падне варница и да се пожар разбукти, односно да се епидемија рашири. То не мора да се деси ни ове јесени, ни на пролеће, може за две, три године али са малим обухватом вакцинисане деце расте вероватноћа да дође до епидемије“, рекао је Радовановић за Тањуг.

Он је подсетио да није у питању само једна болест, већ три – мале богиње, рубеоле, заушке, те да је неосновано сејан страх међу родитељима о наводној повезаности ММР вакцине и аутизма.

Већина родитеља, додаје, данас чека да дете „мало ојача, да проговори“ па тек онда дају ММР вакцину, а и педијатри их у томе углавном подржавају.

Наш саговорник каже да није случајно што је предвиђено да се вакцина даје између 12. и 15. месеца, јер је тада имуни одговор најбољи, а већина педијатара мале богиње не доживљавају као реалну опасност, јер их у пракси нису виделуи – нису имали оболелу децу.

„Склонији су да релаксирано приступе прописима и да одложе вакцинацију или чак дешава се да подрже родитеље који су у недоумици“, каже Радовановић.

Случај Румуније говори сасвим супротно. У епидемији малих богиња оболело је 4.880 људи, а умрло 23 деце.

Радовановић појашњава да у неразвијеним земљама од малих богиња умре сваки 16 заражени, а у развијеним земљама један на неколико хиљада.

„Међутим, није у питању само умирање. Свако хиљадито дете добије запаљење мозга и то врло често остави трајне последице. Свако двадесето добије запаљење плућа заврши у болници, што је траума и за дете и за родитеља“, нагласио је он.

Према подацима Института за јавно здравље Батут обухват вакцинацијом посебно је опао за ММР вакцину, те је прошле године ту вакцину у Србији примило 81 одсто малишана, док је у Београду свега 65, 2 одсто.

1 глас