Репортер „Новости“ с нашим живљем у граду на Вуки и Дунаву, о њиховим сновима, стрепњама… Млади размишљају о томе како што пре да се одселе. „Државне“ послове увек добијају Хрвати

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: ЗАГРЕБ

ДВАДЕСЕТ и пет година после ратних догађања, Вуковар је још рањени град. Иако је већина зграда обновљена и живот се вратио на обале Дунава, данас је мање становника него што је пре деведесетих година било запослених. Недостатак посла мучи и Србе и Хрвате, поготово младе, који лети раде сезонске послове на Јадрану, а зими размишљају о пресељењу у Ирску. У граду су још увек „српски“ и „хрватски“ кафићи, као и школе, и све то указује да живот није до краја нормализован, иако је међунационалних ексцеса много мање него пре. Ћирилица је „на чекању“, а када се за „државни“ посао бира између Хрвата и Србина, готово по правилу га добије Хрват.

- Питате ме да ли Срби у Вуковару живе у гету. Не, то се не може рећи, јер нисмо нека затворена заједница, али проблема је толико да за Србе живот није ништа бољи него што је био пре десетак и више година. Заправо је горе – каже, за „Новости“, Вуковарац Драган Црногорац, потпредседник СДСС-а и нови посланик Хрватског сабора.

Прошле седмице цео хрватски државни врх, па и нови премијер Андреј Пленковић, био је два дана у Вуковару, али са Србима нико није разговарао. Донесена је одлука да се граду додели више од 10 милиона евра, али пројекти које предлаже српска заједница нису ни споменути.

– Ми смо премијера Пленковића позвали у жељи да разговарамо с њим, верујући да ће га занимати како живе Срби у Вуковару. Одговор нисмо добили, нити смо премијера видели – наглашава Црногорац.

Ни Дејан Дракулић, председник Већа српске националне мањине у Вуковару, не види перспективу за Србе.

Дан сећања у Вуковару обележили Хрвати, Срби у страху за безбедност нису излазили на улице

– Добро је што више нема ексцеса, али никако није добро што се и даље гледа на националност при запошљавању. Тиме су Срби у још лошијем положају у граду у којем ионако нема посла – каже нам Дракулић, указујући на то да Срби, пре свега млади, не могу да остваре права која су им и загарантована уставним законом, па многи одлазе.

Да млади размишљају о томе како што пре да оду из Вуковара и околних места, уверили смо се у разговору с неколико њих у једном од српских угоститељских објеката. На улазу стоји велика табла на којој пише „порција прасетине кошта пет евра, мање него било где у Хрватској“.

– Свима нам је циљ да што пре одемо у Ирску, јер се тамо најлакше запошљавају млади људи. Моји другови су већ тамо, а ускоро ћу и ја на пут – говори нам Мирко Рајичић, двадесетогодишњак са завршеном школом за ауто-механичара.

И његов друг који каже да се зове Миленко тврди да перспективе за младе Србе у Вуковару нема.

– Када пишете молбу за посао, довољно је да напишете име и презиме и шансе су вам много мање него младим Хрватима. То боли, и зато је једино решење одлазак – прича Миленко, додајући да има и оних који размишљају о промени имена и презимена да би лакше добили посао.

Српски дом

Свега тога свестан је и Славко Бубало, новинар који живи у Борову насељу.

– Млади одлазе из целе Хрватске, поготово из Славоније, али овде је то још израженије. Нема више ни великог и јаког „Борова“, „Вутекса“, комбината од којих су живели овдашњи људи. Све је пропало – сетно каже Бубало.

Шетња Вуковаром могла би, међутим, да донесе и исривљену слику, јер има и нових продавница, робних кућа, трговачких центара… Свега, осим новца, а обећањима политичара који овде сврате једанпут годишње више нико не верује. У Колони сећања на ратне догађаје пре два дана носило се и дванаест црних транспарената који су указивали на дванаест месеци небриге за Вуковар.

Православна црква у Вуковару

– Много је речи протеклих дана изречено о Вуковару и жртвама рата, али ни реч о признавању цивилних жртава рата из редова Срба. То још увек није урађено, о томе се напросто ћути – каже Црногорац.

А ћути се већ месецима и о ћирилици у Вуковару. Одлуку о томе шта и како даље у спровођењу уставног закона донеће судије Уставног суда, а годину дана није се одмакло ни у доношењу законских измена којима би била регулисана употреба ћирилице у Вуковару.

Вуковар је, закључују наши саговорници, из године у годину све празнији, па се многи боје да на крају у њему неће нико да остане.

Драган Црногорац/ Дејан Дракулић

ПРИТИСЦИ НА СТАНИМИРОВИЋА

Разговарали смо и са Војиславом Станимировићем, председником СДСС, који је последњих месеци био на удару екстремних десничара који су измишљали најстрашније увреде на његов рачун.

– Имам савет од адвоката да у овом часу не дајем изјаве јер је покренуто неколико тужби – кратко нам је рекао Станимировић.

Иако су званичне институције по ко зна који пут демантовале оптужбе против др Станимировића, „рафали“ оптужби на њега не престају ни у медијима, ни од стране неких политичких странака.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:635854-Za-Srbe-u-Vukovaru-zivota-nema

Прочитај без интернета:
0 гласовa