Вуковар је од почетка распада СФРЈ понео неславну титулу „града жртве“ и места у коме су само Срби починили стравичне злочине. Отуда је и један од најважнијих националних празника Хрватске 18. новембра Дан сећања на жртве Вуковара, посвећен хрватским жртвама и одавању почасти убијенима на Пољопривредном добру Овчара.

Невладина организација Удружење за заштиту истине о српском народу 21. новембар из Београда, која окупља водеће интелектуалце и независне истраживаче из Србије, започела је обиман пројекат са циљем да се светска јавност упозна са чињеницама везаним за кључне догађаје током рата у Хрватској. Прва станица на том путу биће им – Вуковар. Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку и један од оснивача овог удружења, подсећа да прогон Срба у Хрватској траје цео 20. век:

- Нажалост, то не престаје ни данас, две деценије након окончања последњих оружаних сукоба. Демографски губици које су Срби у Хрватској имали у два светска рата, као и током сукоба 1991-1995. године, још нису довољно истражени ни публиковани. Домаћа, а поготово светска јавност, о томе веома мало зна.

Од стварања Демократске Федеративне Југославије и доласка комуниста на власт све до данас српска страдања су нека врста табу теме, истиче Иванишевић.

- Несавладива препрека обнародовању тих података је чињеница да породице српских жртава живе са својим убицама у истој држави, истој општини, често истом селу или раде у истом предузећу. Данас у Хрватској, у Вуковару, Книну, Пакрацу и да не набрајам бројна друга српска стратишта, прикривају се злочини над суграђанима српске националности… Хрватска слави ослобађање градова у којима су живели њени држављани. Тиме доказују своју геноцидну оријентацију. Сва места у којима живе Срби сматрају се и даље окупираним, као у време Анте Павелића.

* Некадашњи председник Војног суда у Београду, а сада адвокат Ђорђе Трифуновић наглашава да су злочини у Вуковару почели много пре оружаних сукоба, те да о томе постоји детаљна документација коју – нико не жели да погледа.

- Војно правосуђе је прикупило огромну грађу са бројним случајевима убиства српских цивила, паљења или минирања њихове имовине. Војни суд је и процесуирао на десетине припадника хрватских паравојних јединица који су у Вуковару, све до 18. новембра 1991, чинили стравичне злочине управо над Србима. По укидању војног судства, све те списе смо уредно проследили Тужилаштву за ратне злочине Србије које је тиме требало да се бави, али, нажалост, није – каже Трифуновић.

* И директор Информативно-документационог центра Веритас, Саво Штрбац, каже да су српске жртве забрањена тема за хрватско правосуђе.

- На територији предратне општине Вуковар током 1991. године је, према нашим подацима, погинуло и нестало најмање 350 Срба. Реч је о Вуковарцима, цивилима или припадницима Територијалне одбране. Нико више не говори да је много пре „битке за Вуковар“ стотине Срба одвођено на информативне разговоре с којих се никада нису вратили. До почетка битке град је напустило 13.734 Срба, док их је у Вуковару остало 12.000. Пошто жртве на страни ЈНА никада нису објављене, не знамо да ли су и којој страни „приписане“ – наглашава Штрбац.

Слободан Јаковљевић, председник вуковарског огранка невладине организације За незаборав, која једина потенцира истраживање злочина над Србима у Вуковару, истиче да је ово питање од кључног значаја за разумевања сукоба на простору Хрватске.
Очи у очи са џелатима

- Вуковар је мали град и све се, пре или касније, сазна. Тако је и већина породица убијених сазнала ко су били егзекутори. У неколико случајева, полиција је саслушавала осумњичене, од којих су неки у предистражном поступку и признавали да су учествовали у злочинима. Међутим, од 1991. године до данас није подигнута ниједна оптужница. Свакодневно се у Вуковару срећемо са убицама наших најмилијих или их гледамо на телевизији јер су у међувремену напредовали у служби, постали кључни људи у удружењима ратних ветерана – прича Јаковљевић.

- Вуковар је место у коме је започело застрашивање и убијање Срба у Хрватској. Касније се то проширило на све веће градове. Истражују се злочини почињени у „Олуји“, „Бљеску“, на Загребачком велесајму, у Осијеку, док су убиства и прогон Срба у Вуковару и данас табу тема – огорчено примећује Јаковљевић, за кога није спорно да је на Овчари почињен злочин над Хрватима.

* Он указује на још један апсурд. У периоду од 1997. до 2004, најмање двадесетак породица је тужило државу Хрватску тражећи накнаду за нематеријалну штету због губитка својих најмилијих.

- Ниједан од џелата српских цивила из Вуковара до сада није процесуиран. Трагично је што су све наше тужбе одбачене као неблаговремене или као неутемељене. Уместо да Хрватска плати нама, већина породица је добила решења да плати судске трошкове који су у просеку по неколико хиљада евра. Верујем да је моја породица у том рекордер, јер смо морали да платимо око 5.000 евра – истиче Јаковљевић.
Настављен тренд из НДХ

- Током Другог светског рата и постојања Независне Државе Хрватске, према демографским налазима др Животија Ђорђевића, на територији Хрватске страдало је 876.000 људи, од чега су 486.000 Срби. Професор Светозар Ливада у свом раду „Насељеност Срба у Хрватској“ указује на то да је од 1991. до 2001. из Хрватске нестало, прогнано или убијено 395.030 или 68,91 одсто становника српске националности, што је утврђено пописом становништва. Тај тренд је настављен, па је у Источној Славонији, где се налази и општина Вуковар, број Срба у наредних десет година, до 2011, смањен за нових 14,2 процента. Несхватљиво је да се овај злочин прикрива – истиче Иванишевић.

Он подсећа да су неки људи због тих потраживања морали да узимају кредите, некима је новац одузиман од пензија и то судским одлукама.

- Сумњам да има већег шамара жртвама породица од овог и то у држави чланици Европске уније – огорчен је Јаковљевић.

извор:www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/534211/Zagreb-ne-priznaje-zlocine-nad-Srbima-1-Ubice-Srba-setaju-Vukovarom

Прочитај без интернета:
2 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ