Загреб – Слободан Јаковљевић се добро сећа свега што се догодило 29. јуна 1991. године када је на прагу своје куће у Вуковару убијен његов отац Јован.

„И пре овог злочина у Вуковару је атмосфера била веома напета, а све је ескалирало након сукоба у Борову 2. маја. Градом су почеле ноћне вожње аутомобилима без регистарских таблица и пуцњаве по кућама Срба.

Крајем маја, у Вуковару и Борову насељу запаљене су све Борбине и Политикине трафике, затим продавница Први мај из Пирота и неколико ресторана чији су власници били Срби – Сарајка Ђорђа Пејчића и „Каролина“, коју је држао његов брат Живојин, затим Туфин кафић…“, сећа се Јаковљевић.

Памти сваки детаљ који се десио у насељу Славија у Вуковару где су становали.

„Поподне тог 29. јуна Хрвати су блокирали наше насеље. Тада су неки од њих први пут обукли шарене униформе Збора народне гарде. Када су тројица комшија пролазили нашом улицом, мој отац их је упитао шта се то дешава, а они су му одговорили: „Чућеш!“

Увече, око 23 сата, неко је ушао у двориште и представљајући се као полиција позвао мог оца да изађе. Када се он успротивио и предложио да дође сутра ујутро у полицијску станицу, запрећено му је да ће кућу дигнути у ваздух. Да би избегао проблеме, откључао је врата и упалио светло испред куће. Тада смо зачули дугачак рафал“, прича Слободан.

Јаковљевићи су одмах позвали Хитну помоћ, полицију и касарну ЈНА, али једино из ње се нико није одазвао:

„Прва је стигла полиција и почела да обавља увиђај, фотографише место злочина, а када је дошла Хитна помоћ, тело мог оца су превезли у болницу где је урађена и аутопсија“.

Јаковљевићи су сутрадан преузели тело и са ковчегом побегли у оближње Негославце. Вратили су се у родни град тек 1995. године, када је потписан споразум о мирној реинтеграцији Источне Славоније. Прва ствар коју је Слободан по повратку у Вуковар урадио било је подношење пријаве за убиство оца.

„Мајка, брат и ја смо саслушавани шест пута, а исто толико и они који су били осумњичени за убиство оца. Истрага и судски поступак су, барем на папиру, још у току. Из тужилаштва у Вуковару предмет је пребачен у Загреб. Истражни судија стално ми говори да је и даље у току прикупљање информација за овај случај“, испричао је за „Вести“ Слободан, који је с овим случајем упознао све председнике и премијере Хрватске, али узалуд.

Многи се још плаше

Слободан вредно сакупља податке, узима изјаве сведока како би дошао до поузданих сазнања о српским жртвама које су страдале пре него што је власт у Загребу „изабрала“ дан који ће рачунати као званичан почетак рата.

„Удружење За незаборав разговарало је са члановима 49 породица чији су најмилији, попут мог оца, убијени на прагу својих кућа или одвођени на такозване информативне разговоре, а никада се нису вратили.

Имамо исказе и оних чији су чланови породице убијени током ратних дејстава. Нажалост, доста људи се и даље плаши да о томе отворено говори, посебно породице из мешовитих бракова где су убијани супружници и Срби и Хрвати“, наглашава Јаковљевић.

Ђ. Баровић / Вести

извор:www.vaseljenska.com/vesti-dana/zagreb-ne-priznaje-zlocine-nad-srbima-smrtonosni-rafali-na-kucnom-pragu/

Прочитај без интернета:
1 глас