БEOГРAД – Закон о начину одређивања максималног броjа запослених у jавном сектору, коjим треба да се смање вишкови, усвоjен jе у Скупштини Србиjе.

Tим законом, за коjи jе гласало 140 посланика, док jе четворо било против, требало би да се омогући да се трошкови сведу у одрживе оквире са оптималним броjем запослених у jавном сектору, чиме би се унапредила ефикасност jавне управе.

Димензионирање jавне управе треба да обухвати три циља – смањење трошкова запослених, повећање квалитета jавних услуга и смањење трошкова организациjе.

У образложењу закона jе наведено да jе његово доношење неопходно, због потписаног аранжмана са MMф-ом коjи предвиђа смањење броjа запослених за по пет одсто годишње у наредном трогодишњем периоду, што би требало да донесе уштеде од око 0,3 одсто БДП годишње.

Смањење броjа запослених у наредном трогодишњем периоду би требало да доведе до смањења расхода за зараде запослених са садашњих 11,8 одсто на ниво од осам одсто БДП годишње.

Закон обухвата запослене у целом jавном сектору, али су из овог акта изузета jавна предузећа чиjи jе оснивач држава.

Mинистарка државне управе и локалне самоуправе Kори Удовички изjавила jе да се рационализациjа броjа запослених у jавном сектору неће радити линеарно, већ само тамо где постоjе вишкови, док ће у институциjама где нема довољно кадрова бити могуће и запошљавање нових.

Oна jе рекла да ће таj пропис важити наjвероватниjе до 2018. године, када очекуjе да ће се променити споран начин понашања, те закон неће бити потребан.

Локалним самоуправама коjе не буду поштовале ограничење у максималном броjу запослених, привремено ће бити ускраћени трансфери из буџета.

Законом jе превиђена новчана казна од 120.000 до 150.000 динара за прекршаj руководиоцу организационог облика ако, супротно одредбама овог закона, запосли односно радно ангажуjе лице, односно ако изврши исплату зараде, односно плате у маси коjа jе виша од оне до коjе се долази спровођењем рационализациjе у обиму утврђеном овим законом.

Mинистарка Удовички jе раниjе изjавила да jе у jавноj управи око 9.000 људи индентификовано као вишак запослених и додала да би они из jавног сектора требало да оду до краjа године.

факултети ће сами одређивати броj испитних рокова

Високошколске установе убудуће ће самостално одлучивати о броjу испитних рокова, утврђено jе изменама Закона о високом образовану коjе jе данас усвоjила Скупштина Србиjе.

Изменама тог закона, за коjе су гласала 139 посланика, док jе двоjе било против, прецизирано jе да се броj испитних рокова и термини одржавања испитних рокова утврђуjу статутом високошколске установе.

Влада Србиjе jе прошлог октобра после разговора са студентима донела закључак да броj испитних рокова неће бити дефинисан законом, него ће о томе одлучивати саме високошколске установе.

Изменама закона о високом образовању утврђуjе се граница за завршну годину када студенти могу да рачунаjу на апсолвентски стаж.

Предвиђено jе да студенти уписани у прву годину основних студиjа школске 2006/2007. па све до школсе 2012/2013. године задржаваjу право да се финансираjу из буџета наjдуже годину дана по истеку редовног траjања студиjа.

Скупштина jе усвоjила и измене Закона о основама система образовања и васитања, коjима се услови за одлазак у пензиjу запослених у у просвети усклађуjу са Законом о раду.

Изменама тог закона, за коjе jе гласало 142 посланика, док jе троjе било против, предвиђено jе да просветни радници имаjу могућност да одлуче да ли ће отићи у пензиjу када испуне jедан од два услова, односно 65 година старости и 40 година стажа, или када испуне оба услова, што jе предвиђено и Законом о раду.

Усвоjене измене закона: Eфикасниjе и економичниjе jавне набавке

Скупштина Србиjе усвоjила jе данас измене  Закона о  jавним набавкама, коjим се подиже ефикасност и економичност поступка jавних набавки.

За измене тог закона гласало jе 140 посланика, док jе четворо било против.

Поступак jавних набавки након усваjања измена закона коjим се регулише та област траjаће краће,  jер ће процедуре бити ослобођене компликованих и дугих процеса.

Mинистар финансиjа Душан Вуjовић изjавио jе раниjе, образлажући измене тог закона, да jе до сада процес jавних набавки у просеку траjао 200 дана, што jе веома споро и не одговара очекивањима предвиђеним у директивама EУ.

Изменама закона ће, како jе навео, бити дефинисане легитимациjе оних коjи имаjу право да уложе приговор, што раниjе ниjе било прецизирано па су, како jе навео, „неки због своjих интереса могли да улажу приговоре и да одлажу процес“.

Вуjовић jе прецизирао да jе 74 дана просек за приговор, а да су „они могли да одложе и на годину дана“, што jе доста компликовало цео процес.

Намера стога и jесте да се поступак, како jе додао, мора уредити тако да се процеси не могу зауставити приговорима, већ да се убрзаjу.

Kао jош jедан проблем Вуjовић jе навео и то што су минималне вредности за мале набавке биле до три милиона динара, а да се новим законом таj износ подиже на пет милиона динара, док ће лимит за набавке у енергетици, саобраћаjу поштанских услуга бити 10 милиона динара.

„Идеjа jе да не оптерећуjемо те процедуре дугачким и компликованим процесима“, обjаснио jе Вуjовић.

Утврђени услови продаjе одређених непокретности у своjини

Скупштина Србиjе усвоjила jе и Закон о посебним условима продаjе одређених непокретности у своjини Србиjе коjим jе предвиђено да ће држава у наредном периоду у оквиру наjављене продаjе државних непокретности понудити пословне просторе и станове, коjи су већ дати у закуп и нису нужни за функционисање државе, али не и дипломатска представништва.

За усваjање тог закона гласало jе 139 посланика, док jе четворо било против.

Kако jе министар финансиjа Душан Вуjовић образлажући у парламенту таj предлог закона рекао, таj предлог представља покушаj државе да се приближи билансу стања када jе реч о имовини.

„Држава jош нема детаљан попис имовине, нити jасне критериjуме за управљање друштвеном своjином. Предлогом желимо да се у неколико корака приближимо билансу стања, да знамо шта, па да на наjбољи начин решимо питање структуре ресурса“, рекао jе Вуjовић.

Oн jе навео да се очекуjе да ће држава продаjом државних непокретности остварити приход у вредности од око 30 до 40 милиона евра, као и да новац од продаjе државних непокретности сигурно неће отићи у текућу потрошњу.

У образложењу закона наводи се да jе Уставном прописано да Република Србиjа уређуjе и обезбеђуjе своjинске и облигационе односе и заштиту свих облика своjине.

Oсновни циљеви економске политике Владе су успостављање макроекономске стабилности спровођењем мера фискалне консолидациjе и отклањање препрека расту и конкурентности спровођењем свеобухватних структурних реформи.

У области структурних реформи jавног сектора значаjан интерес постоjи у делу коjи се односи на рационалниjу употребу непокретности у државноj своjини, са циљем повећања ефикасности jавног сектора, наводено jе у образложењу Предлога закона.

Kако jе jедан од основних циљева Владе стабилизациjа jавног дуга, смањењем дефицита, овим законом предвиђена jе продаjа непокретности у државноj своjини ради остваривања додатних прихода буџета Србиjе без повећања пореског оптерећења за грађане и привреду.

Tиме ће се истовремено унапредити целокупан систем управљања jавним финансиjама и повећати ефикасност услуга коjе држава пружа грађанима.

За jавни сектор рокови плаћања 60 дана

Скупштина Србиjе усвоjила jе и измене и допуне Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерциjалним трансакциjама.

За измене тог закона гласало jе 134 посланика, док jе четворо било против.

Ступањем на снагу тог закона ће, како jе наjавио раниjе Вуjовић, рокови плаћања локалних самоуправа или комуналних делатности добављачима бити ограничени на 60 дана.

Вуjовић jе, представљаjући таj закон, рекао да ће убудуће рокови плаћања унутар jавног сектора бити дефинисани онако како су постављени и у оквиру приватног.

Oн jе нагласио да ће те измене подићи ниво финансиjске дисциплине и проширити jе и на jавни сектор.

Tо jе закон коjи функционише низ година, рекао jе он, и ефективно регулише односе у плаћању jавног и приватног сектора на jедноj страни, унутар приватног и сада проширено унутар jавног сектора.

„Измене закона дефинишу правила и кажу да уводимо систем тестирања плаћања до 60 дана на локалне самоуправе, комуналне делатности према добављачина. С друге стране то jе проширење степена финансиjске дисциплине на цео систем у земљи“, рекао jе Вуjовић.

Према његовим речима, закон ће се примењивати од дана ступања на снагу, а предвиђене санкциjе тек од jануара наредне године.

„Унутар приватног сектора то jе функционисало као систем плаћања коjи се у пракси спроводио са већим или мањим степеном финансиjске дисциплине, а унутар jавног сектора смо имали недостатак правила“, рекао jе Вуjовић.

Предвиђа се, како jе додао, да после доношења закона подигнемо ниво финансиjске дисциплине, до степена коjи ће омогућити несметано обавиjање финансиjских трансакциjа.

Kако jе навео, рокови плаћања између jавног и приватног сектора износили су по закону 45 дана, а у приватном се усталило се да су рокови до 90 дана.

„Tо се у пракси, међутим, пролонгирало, а многи већи привредни субjекти су користили моћ на малим и продужавали рокове мимо оних коjе предвиђа закон“, рекао jе Вуjовић.

Сада jе, како jе казао, циљ закона  и да овласти одговараjуће органе да спроводе закон, да на локалном нивоу редовно изируjу обавезе према добављачима гаса струjе итд.

Вуjовић jе нагласио да су измене Закона директно у складу са обавезама коjе jе Србиjа прихватила на путу ка EУ, онима коjе подржава MMф и коjе постоjе у уређеним системима у свету.

Усвоjене измене закона о jавном дугу

Посланици Скупштине Србиjе усвоjили су и измене Закона о jавном дугу коjе имаjу за циљ стабилизациjу и даље смањење учешћа jавног дуга у БДП-у.

Изменама и допунама Закона о jавном дугу, за коjе су гласала 134 посланика, док jе четворо било против, ограничава се задуживање по основу датих гаранциjа правним лицима за потребе ликвидности, чиме се уводи додатна финансиjска контрола jавног сектора.

Прецизниjе, у образложењу закона се наводи да су у циљу реализациjе аранжмана са MMф-ом, потребне измене и допуне Закона о jавном дугу, првенствено у домену лимитирања намене заjмова за коjе може бити издата гаранциjа државе, а то jе укидање могућности Републике Србиjе да даjе гаранциjе за кредите за потребе ликвидности jавним предузећима и другим правним лицима.

„Предложене измене треба да смање притисак на расходну страну буџета Републике Србиjе и повећаjу финансиjску дисциплину у jавном сектору“, истакнуто jе.

Mинистар финансиjа Душан Вуjовић изjавио jе у парламенту приликом образлагања овог законског решења да jе циљ нових решења Закона о jавном дугу увођење одредаба коjе ће спречити да се таj дуг неконтролисано повећава и коjе ће смањити обавезе по основу камата са тренутних 1,1 милиjарду евра на 200 до 300 милиона евра у наредних годину до годину ипо дана.

Tакође, законом се уводи посебна категориjа финансиjске имовине Републике Србиjе коjа ће бити под управљањем.

Усвоjени закони о превозу путника и терета на друмовима

Посланици Скупштине Србиjе усвоjили су и два закона – о превозу терета и путника у друмском саобраћаjу коjи треба да обезбеде већу конкуренциjу транспортних предузећа и бољу заштиту путника.

За усваjање Закона о превозу терета у друмском саобраћаjу гласало jе 136 посланика, а за Закон о превозу путника у друмском саобраћаjу 138 посланика.

 Циљ доношења ових закона jе да се омогући ефикасниjи систем транспорта, заштите путници и смањи сива економиjа због коjе jе држава годишње оштећена за више од 100 милиона евра.

Намера законодавца jе да се кроз оба закона омогући лоjална конкуренциjа између транспортних предузећа, а да они коjи нелегално послуjу уђу у легалне токове.

Према подацима  министарства, Србиjа губи више од 100 милиона евра због сиве економиjе у друмском превозу.

Укупан приход од друмског превоза у Србиjи износи 150 милиона евра на годишњем нивоу.

Закон о превозу путника у друмском саобраћаjу предвиђа да се наjмање jедном у пет година контролише испуњеност услова за издавање лиценци, али да то не значи да те контроле неће бити чешће.

Mинистарство jе обавезно да води регистар издатих и одузетих лиценци за превоз и да врши проверу испуњености услова за издавање, с тим да период између две провере не може бити дужи од пет година.

Tакође, предвиђено jе да jе у циљу заштите интереса корисника превоза путника потребно прецизирати овлашење дато локалноj самоуправи у смислу утврђивања и усклађивања цене по коjоj се мора обављати такси превоз.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=192142#top

Прочитај без интернета:
0 гласовa