• NYT оцењује: пред крај 2015. године ситуација је по први пут тема постала рањивост либералног светског поретка, а не његова стабилност. На периферији ЕУ – у Грчкој, Мађарској и Пољској – либералне снаге више не могу да се похвале победама. Штавише, главне странке су у 2015. године почеле да губе од националиста у Великој Британији, Француској, Шпанији и Шведској
  • Либерализам ће, наравно, живети још неко време, али први пут после много година Запад у том питању треба да се осигура. Јер, одлука Меркелове да отвори границе за избеглице с Блиског Истока, која јој је донела похвале глобалиста, допринела је порасту тенденција које прете европском либерализму. И Владимир Путин је својом војном политиком у околним земљама и на Блиском Истоку само пољуљао имиџ западног света
  • Трамп неће бити кандидат републиканаца за председника, Џереми Корбин и Марин Ле Пен неће се наћи на челу својих држава, Шведска се неће претворити у фашистичку земљу, а Европска унија се неће распасти. И верзије да ће Европа постати исламска империја или стаљинистичка држава пре се могу сврстати у фантастику него у реалне варијанте будућности.

        ПОЛИТИЧКА ситуација у Европи, САД и на Блиском Истоку показује да се у либералном светском поретку појавила пукотина, али се још није сломио, оценио је New York Times.

        Утицајни амерички дневни лист подсећа да је током последњих 25 година у свету владао либерално-демократски капитализам.

        Можда није био идеалан и нису се сви с њим слагали, али су његове позиције деловале прилично стабилно. Било је тешко замислити да то уређење може да се распадне, а још теже – шта би могло да га замени, наглашава аутор текста у NYT.

        Када је пукао „dot-com мехур“, кад су се догодили терористички напади 11. септембра, Ирачки рат и финансијска криза, многе су зачудили консолидованост и консензус у западном друштву.

        У свету се у том тренутку није појављивала никаква нова идеологија која би могла да понуди алтернативу либерализму, као фашизам или марксизам у своје време.

        Међутим, пред крај 2015. године ситуација се променила, наставља лист, и по први пут је ове године „тема постала рањивост либералног светског поретка, а не његова стабилност“. Нарочито се то осећало на европским просторима, где су странке центра традиционално успешно побеђивале снаге које су угрожавале сан о уједињењу континента.

        Сада на периферији ЕУ – у Грчкој, Мађарској и Пољској – оне више не могу да се похвале таквим победама. Штавише, главне странке су у 2015. године почеле да губе од националиста у Великој Британији, Француској, Шпанији и Шведској.

        „Екстремне“ странке почеле су да побеђују у Европи делимично због тога што је центар демонстрирао своју слабост, сматра аутор чланка. Он као пример наводи одлуку Ангеле Меркел да отвори границе за избеглице с Блиског Истока, која јој је донела похвале глобалиста, али је допринела порасту тенденција које прете европском либерализму.

        Исламска држава ће, вероватно, ипак пасти, али је она, врбујући борце из западних земаља, донела на свет нову шему модерног сукоба. И руски председник Владимир Путин је својом војном политиком у околним земљама и на Блиском Истоку само пољуљао имиџ западног света.

        Што се тиче Сједињених Држава, ако се изузме Доналд Трамп, главним политичким догађајем године може се назвати појављивање „нове левице“.

        И сам Трамп својим начином понашања, национализмом европског типа и надменим ауторитаризмом показује да, ако су бирачи већ спремни да му дају толико гласова, као што, уосталом и истраживања показују, вера у демократију код људи опада, сматра NYT.

        Међутим, аутор чланка је уверен: Трамп неће бити кандидат републиканаца за председника, Џереми Корбин и Марин Ле Пен неће се наћи на челу својих држава, Шведска се неће претворити у фашистичку земљу, а Европска унија се неће распасти. И верзије да ће Европа постати исламска империја или стаљинистичка држава пре се могу сврстати у фантастику него у реалне варијанте будућности.

        Либерализам ће, наравно, живети још неко време, али први пут после много година Запад у том питању треба да се осигура, пише New York Times.

        Подсетимо, Трамп је у предности у односу на супарнике-републиканце у председничкој трци за око 20 одсто. У Француској Национални фронт је победио у првом кругу у пола региона на локалним изборима, али није успео да дође на власт ни у једном региону после другог круга.

        У Немачкој пада рејтинг Ангеле Меркел и њене странке. Министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер изјавио је да је председник Социјалдемократске партије Немачке и вицепремијер Савезне Републике Немачке Зигмар Габријел способан да буде канцелар…

извор:fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/new-york-times-zapad-prvi-put-pocinje-da-se-pita-hoce-li-liberalna-demokratija-opstati

Прочитај без интернета:
2 гласa