Вашингтон – Ако су терапије које преписује Међународни монетарни фонд (ММФ) тако добре зашто их онда не користе највеће светске економије? Како то да Америка, на пример, кад њен буџет западне у проблеме не пошаље Писмо о намерама на адресу Фонда у Пенсилванија авенији у Вашингтону? Одговор на ово питање врло је једноставан. Све и да амерички буџет западне у проблеме, новац ММФ-а јој сигурно не би помогао из простог разлога што Фонд нема толика средства.

„Амерички бруто домаћи производ (БДП), односно све оно што тамошња привреда и грађани створе за годину дана износи око 15.000 милијарди долара, основни капитал ММФ-а је око 700 милијарди долара“, објашњава Србољуб Антић, дугогодишњи представник Србије у ММФ-у.

Технички капацитет америчке државе много је јачи и већи од финансијских могућности који има Фонд. Иначе, развијене економије не користе услуге ММФ-а, јер имају јаке институције и могу саме да реше сопствене проблеме, додаје Антић. Једино је Велика Британија, од развијених економија, користила услуге ММФ-а, током шездесетих година прошлог века, подсећа Антић.

„Такође, Американци нису много ни упознати са организацијама Уједињених нација и за њих би, чак и кад би Фонд имао капацитете, да им помогне то било тешко прихватљиво“, каже наш саговорник.

Он подсећа и да су САД земља долара, светске резервне валуте и да своје проблеме може једноставно да реши примарном емисијом, односно штампањем пара.

Према речима Славише Тасића, професора на Универзитету Мери у САД, Америка уопште нема толиких проблема да би дошло до аранжмана са ММФ-ом.

„Буџетски дефицит је сада опет пао испод три. Јесте био повећан после кризе, јер је Барак Обама одлучио да фискално стимулише привреду, али сада се вратио у нормалу. Јавни дуг јесте велики, кад се исказује у трилионима долара, али у односу на БДП није. Укупно је око 100 одсто БДП-а, а кад се од тога одузме оно што разни делови саме владе дугују једни другима онда је не више од 70 одсто БДП-а, што за јаку економију која се задужује у сопственој валути није много. У суштини, САД стоји боље од било које земље. Осим неких мањих, рецимо Швајцарске или Норвешке. Све док има нафту „, каже Тасић.

Друго, кад би Америка имала прави проблем ММФ не би ни близу имао довољно новца да је спасе, додаје. Била би то огромна светска економска катастрофа, објашњава.

„Тако да ММФ није ни теоријска опција, чак и кад би САД била у кризи“, каже Тасић.

То исто мисли и Горан Николић, сарадник Института за европске студије. Како каже, то питање нема логике, јер ММФ нема довољно средстава да помогне САД-у, уколико њихов буџет западне у проблеме.

„Све и да ММФ има пара, то би било бесмислено. Да Америка практично у Фонд уплати доларе, па да те исте доларе себи исплати. Уосталом, САД има највећу квоту у ММФ-у (17,69) што значи да је њихов утицај у Фонду највећи и да имају право вета на одлуке“, објашњава Николић.

Земље које, такође имају велики утицај у ММФ-у су Јапан (6,56), Немачка (6,12), Француска (4,51), Велика Британија (4,51), Кина (4), Италија (3,31), Саудијска Арабија (2,93), Русија (2,50), Индија (2,44).

Без обзира на то што САД имају највећу квоту, кад се саберу све квоте земаља чланица ЕУ, онда је тај износ двоструко већи од америчке квоте. Иако земље чланице наступају самостално, могућност договара није искључена, а пракса показује да земље ЕУ томе често прибегавају. Иначе, квота Србије у Фонду износи 0,20 од укупног капитала.

Она се израчунава по величини БДП-а (то је најснажнији чинилац), отвореност привреде, променљивост текућег рачуна и висина девизних резерви.

Аранжман из предострожности

Борд директора ММФ-а одобрио је Србији арнжман из предострожносри 23. фебруара у износу од 1,7 милијарди евра (935 милиона такозваних специјалних права вучења). То је око 200 одсто квоте Србије у ММФ-у. Квота наше земље износи 468 милиона специјалних права вучења, односсно 725 милиона америчких долара. Једно специјално право вучења износи 1,55 америчких долара.

Тај новац се, према изјавама државних званичника, Србија неће повлачити и трошити. Стајаће за не дај боже.

А. Телесковић / Политика

www.vaseljenska.com/svet/zasto-amerika-ne-uzima-pare-od-mmf-a/

Прочитај без интернета:
1 глас