Београд – Иако Београд испуњава захтеве које је пред њу поставила Европска унија све је изненадила одлука Европске комисије да у ванредни план за снабдевање гаса у кризним ситуацијама не укључи Србију.

407167_041104c2_f-620x330

То је велико изненађење, јер како подсећа лист „Политика“, наша држава је прва приступила европској енергетској заједници.

Одлука Европске комисије треба да буде последње упозорење Србији да тражи алтернативна решења за снабдевање гасом.

Након фијаска пројеката Јужни и Турски ток, Србији не преостаје ништа друго него да потражи што бржу гасну везу с Бугарском, сматрају стручњаци. То је погодно јер је овај гасовод најкраћи у окружењу, дугачак је тек око 150 километара.

Србија је лане потписала протокол са Бугарском, којим је предвиђено да 60 одсто од тих 150 километара буде на српској граници. Годишњи капацитет би био 1,8 милијарди кубика гаса са могућношћу повећања капацитета.

Гасна веза између Србије и Бугарске требало би да буде завршена крајем 2018. године, а већ почетком 2019. године потекле би прве количине гаса. То је добро, јер су баш у то време Руси најавили да ће прекинути испоруке преко Украјине.

Консултант за страна улагања Милан Ковачевић у изјави за „Вести“ каже да је потез Европске комисије очекиван.

„Србија је изостављена јер ЕУ, условно речено, санкционише нашу неодлучност. Једно време смо се уздали у Русе, када је већ било извесно да ће прекинути снабдевање гасом. Европа не трпи ту врсту кокетирања и стога нисмо ни укључени у ванредни европски план“, каже др Ковачевић.

Србија разматра и уговор са Румунијом о изградњи гасне везе, јер би и то помогло да наша земља допрема гас. Ова гасна веза има велики значај јер Румуни имају око 80 одсто свог домаћег гаса.

Н. С. Прерадовић / Вести

www.vaseljenska.com/ekonomija/srbija-prepustena-bugarima/

Прочитај без интернета:
2 гласa