Велике корпорације са владама земаља, међу којима је и Србија, склапају тајне уговоре. Реч је о уговорима о заштити тајних инвестиција који представљају својеврсну омчу око врата за државе, владе и становништво.

загруженное

Овим корпорације заробљавају државе и стављају се изнад демократски изгласаних закона и устава.

У тим документима се владе обавезују да ће гарантовати инвеститору профит који је он пројектовао. Уколико је профит испод пројектованог, корпорација по уговору о заштити инвестиција може да тужи државу јер тамо пише да су за спорове надлежни арбитражни судови, заправо приватни, у којима седе пословни адвокати.

Ти судови редовно и с мало изузетака пресуђују у корист корпорација. Државни судови ту немају шта да кажу, нити су надлежни.

Фијат и Србија

То значи да ако је корпорација, на пример, претрпела штету због штрајка, или одлуке владе да спроведе инфлацију домаће валуте или томе слично – корпорација – у начелу – може да тужи државу и да тражи да јој плати одштету.

Ови уговори омогућавају корпорацијама да послују скоро без ризика.

Шта садржи уговор између Фијата и Србије за сада је тајна, али можемо имати приближну представу о томе ако видимо шта се догађало са латиноамеричким државама. Нико не може да искључи да ће Србија морати Фијату да плати одштету због губитака проузрокованих штрајком или да је прунуђена да склапа нагодбу са овом корпорацијом како би избегла тужбу. Судећи по примерима латиноамеричких, али и других држава – то би могла да буде суштина велике тајне око уговора склопљеног у време председничког мандата Бориса Тадића.

Ред за плаћање одштете

Примери Уругваја, Аргентине, Еквадора и осталих држава врло добро илуструју ову политику поништавања држава и враћања правосуђа у феудално доба. Бивши уругвајски председник, иначе лекар канцеролог Табаре Васкез, у време свог председничког манадата од 2005. до 2010.

године водио је оштру кампању против пушења забринут због високе стопе смртности од рака на плућима. Донет је закон о обавезном простору за непушаче, упозоравајућим порукама на паклицама цигарета, забрањено је рекламирање дувана, уведене високе таксе и уједначено безлично паковање за цигарете. Ове мере дале су добре резултате, стопа смртности се смањила, број пушача међу младима је опао за 44 одсто.

Аргентина сурово кажњена

Аргентина је најгоре прошла јер су инвеститори против те земље 2012. године покренули 54 судска процеса на основу уговора о заштити инвестиција. Разлог: финансијска криза у коју је Аргентина потонула 1998. године да би влада коначно нашла излаз и опоравила привреду тако што је 2002. девалвирала националну валуту пезос. Ове мере су биле успешне и биле су у општем интересу, али су страни улагачи због њих били на губитку. У девет процедура инвеститори су пред арбитражним судовима добили процесе. Аргентина је морала да им плати одштету од 1,7 милијарди долара зато што је водила монетарну политику у јавном интересу. Са осталим инвеститорима постигнут је договор о износу надокнаде чија висина никада није објављена.

Већ 2010. године швајцарско-амерички произвођач цигарета „Филип Морис“ тужио је Уругвај да му плати 25 милиона долара као надокнаду за губитке настале због строгих закона против пушења. Борба пред судом између дуванског гиганта и латиноамеричке државице од три и по милиона становника трајала је годинама. На крају је Уругвај изашао као победник из овог тешког дуела јер је арбитражни суд Светске банке (Циади) лане пресудио у корист државе.

Међутим, Еквадор је по пресуди арбитражног суда морао да плати 2,2 милијарде долара Оксидентал петролеуму на име одштете због прекида уговора.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/660898/Zasto-korporacije-sklapaju-tajne-ugovore-sa-drzavama-1-Ugovori-o-zastiti-ulaganja-su-klopka

1 глас