Мађарски премијер Виктор Орбан нови је узор десничарских популиста у Европи. Својим оштрим курсом у избегличкој кризи не утиче само на владе у источној Европи, већ јача и своју странку.

Реутерс
Ограда која је наљутила Европу, и повећала Орбанову популарност у земљи

Сваке јесени, мађарски премијер Виктор Орбан користи такозвани „Грађански пикник“, који окупља конзервативну елиту, како би послао политичке поруке. Ове године, Орбан је, наравно, говорио о избеглицама, уобичајено милитантно.

Европа је богата, али слаба, то је најопаснија комбинација, сматра Орбан. „Либерално блебетање“ одвело је континент у дубоку кризу идентитета. Европа и њене нације морали би да сачувају свој етнички и културни састав, Мађарска ће то у сваком случају учинити. Та земља не жели вештачке и убрзане промене кроз муслиманско досељавање. Много више је потребно, пре свега младе генерације усмерити на „свакодневни патриотизам“ и „свакодневни национализам“, као што су куповина мађарских производа или избегавање уврежене употребе англицизама у језику.

Са таквим ставовима Виктор Орбан није усамљен у источној Европи – али он је тај који говори отворено и жестоко. И у томе добија подршку својих земљака. Анкете показују да многи Мађари размишљају слично као шеф владе. На чему се базира таква жестина у једном времену, у коме се, на другој страни континента не говори о изолацији, већ се дискутује о већем отварању према споља?

Пропаганда за освајање гласова

У Мађарској је у првом реду реч о унутрашњој политици. Орбанов најближи круг људи инструментализовао је тему избеглице, како би поправио пад популарности владајуће странке Фидес. Успешно – хаос са избеглицама у Мађарској протеклих седмица, који је највећим делом влада сама испровоцирала и њено чврсто војно-политичко решење, Орбана је поново довело на врх скале популарности.

Виктор Орбан користи избегличко питање за јачање сопствених позиција у Мађарској

Орбанов жесток национализам и захтев за искључивањем и хомогеношћу, већи део мађарског друштва прихвата позитивно. Познаваоци прилика сматрају да за то постоје комплексни разлози.

– Попут свих средњеевропских држава и Мађарска је током историје више пута осетила дупли морал западних демократија и третман државе друге класе – каже конзервативни политиколог Агоштон Мраз, указујући на Тријанонски споразум из 1920. године.

Тада је, након Првог светског рата, одлуком западних савезника, Мађарска две трећина своје територије морала да уступи суседним земљама.

– Осећај да велике силе слабе суверенитет средњеевропских земаља, или да су то у стању да чине, још увек је снажно укорењен.

Без суочавања са прошлошћу

Интелектуалци попут пољског историчара Јана Т. Гроса верују да на однос према избеглицама, у земљама као што су Мађарска и Пољска, утиче изостало суочавање са фашистичком прошлошћу.

– Тек када до тог суочавања дође, људи могу да препознају своју обавезу за спасавање оних који беже пред лошом судбином – пише Грос у недавно објављеном коментару за портал Пројецт Сyндицате 2015.

Суочавање са мађарским доприносом холакаусту не само да је изостало, већ се по правилу потискује. На споља се додуше пропагира интернационализам и међународно пријатељство, али са вишедеценијском политиком изолације, у друштву су расли бројни отпори. Мађарска је додуше, као и друге источноевропске земље неко време великодушно прихватала комунистичке имигранте, али много контакта са домаћим становништвом није било пожељно.

Конкуренција за радна места?

Бивши антикомунистички активиста за грађанска права, филозоф Г.М. Тамас, који је данас један од идеолога нове Левице у источној Европи, види још један разлог зашто се Мађарска и друге источноевропске земље на такав начин односе према избегличкој кризи.

– Постоји нека врста конкурентске имиграције. Источноевропске земље не могу да преживе без емиграције вишка сопствене радне снаге у западну Европу – написао је у есеју, који су недавно објавили бројни левичарски европски портали.

Тако се само из Мађарске, у протеклих четири године, иселило око 650.000 људи, како би радили у иностранству.

– У виталном интересу земаља као што је Мађарска је да зауставе садашње избеглице, јер ми са њима конкуришемо око западних ресурса, зато што су источноевропске привреде један тужан виц.

Виктор Орбан је у свом овогодишњем говору описао конкурентску борбу са упозоравајућим речима:

– Избеглице не траже безбедност, већ за себе желе животни стандард. Они желе да имају живот, какав ми живимо.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/521420/Zasto-Madjarska-zeli-da-se-izoluje

0 гласовa