Ниједна криза од пада Берлинског зида до данас није могла да прође, а да се у њу није умешао Џорџ Сорош. Овај политиколог мађарског порекла, који се обогатио тргујући на њујоршкој берзи, како је сам рекао, да би могао да се бави филантропским радом и промовише политичке циљеве за које се залаже, своје прсте умешао је и у избегличку кризу.

ЕУ треба да прихвати одговорност за недостатак заједничке политике азила и потребан јој је свеобухватан план да одговори на кризу, пише Сорош у програмском тексту објављеном на сајту „Project Syndicate“. Унија би требало да прихвати најмање милион азиланата годишње и да обезбеди 15.000 евра по тражиоцу азила у прве две године да би помогла њихово збрињавање, здравствену негу и образовање, као и, што је можда најважније, „да прихватање избеглица учини допадљивијим државама–чланицама“.

Од почетка избегличке кризе, откривено је да је Џорџ Сорош финансирао барем једну наводно волонтерску организацију, која броји више од сто чланова, који долазе до кампова где су смештене избеглице и који им дају информације о најлакшем начину да дођу до Европе, каже Слободан Јанковић из београдског Института за међународну политику и привреду.

„Џорџ Сорош је од почетка на неки начин уплетен у избегличку кризу. Каква је његова улога, не можемо да знамо до краја, али оно што јесте познато, то је да је Џорџ Сорош човек који се појављује где год је нека невоља“, каже Јанковић.

Сорош је био умешан и у југословенску кризу и обликовање постјугословенског простора, а све у кључу либерализма и прихватања најновијих западних вредности, односно „отварања друштва“, објашњава Јанковић.

„У конкретном случају који се тиче избегличке кризе, кроз текст Џорџа Сороша видимо да се он залаже за темељни преображај европског континента у смислу промене културе, наслеђа и промене састава становништва. Он тражи да ЕУ трајно прима милион људи неевропског порекла на годишњем нивоу који долазе из друштвено, религијски и културно различитих средина“, сматра Јанковић.

Јанковић идеје Џорџа Сороша доводи у везу са идејама Жака Аталија и грофa Куденхоф Калергија.

„Атали се такође залаже за промену европског становништва. Атали је својевремено био министар у Влади Француске и један је водећих интелектуалаца глобализације друштва и стварања неког новог човека који би имао искључиво индивидуални идентитет, који би имао номадски карактер, који би био у сталној трци за послом не би ли некако преживео, а коме би се нудиле лаке дроге за преживљавање. Он се такође залаже за масовно насељавање миграната у Европу и промену структуре становништва. Калерги је аутор о коме је недавно поново почело да се пише. Он се у свом никада преведеном делу написаном на немачком под називом ’Практични идеализам‘, такође залагао за мешање раса као пут за стварање масе која неће бити способна да има заједнички интерес и која неће бити способна да се одупре властима у новој политичкој надструктури“, каже Јанковић.

Ако се Сорош упореди са овим, њему сродним и идеолошки блиским ауторима, крајњи циљ, за шта се не могу дати докази, каже Јанковић, био би преображај Европске уније у још тоталитарнију структуру са још већом контролом становништва, превасходно заснованом на хаосу.

„Овако неконтролисана миграција наравно да изазива хаос, изазива велико незадовољство становништва већ погођеног економском и финансијском кризом и средњорочно ће сигурно узроковати велике сукобе. А када имате велике сукобе у друштву, обично се појави вођа или група људи који понуде ред, а тај ред увек иде на уштрб људских слобода, али се наводно гарантује безбедност“, закључује Јанковић.

Никола Јоксимовић / Спутник

www.vaseljenska.com/misljenja/zasto-soros-zeli-da-izbeglice-naseli-u-evropi/

Прочитај без интернета:
3 гласa