Константин Затулин је 1995. године био један од посланика Државне думе Руске Федерације који су предлагали да се усвоји закон „о мерама за спречавање геноцида српског народа у Хрватској“. У интервју за Спутњик Затулин, који је и директор Института земаља ЗНД, каже да и даље сматра да се протеривање Срба из Хрватске може назвати геноцидом.

„Геноцид је намерно уништавање националних и етничких група. У августу 1995. године је дошло до насиља, убистава, насилног исељавања и прогона српског цивилног становништва. Али разумем да Хрватска као чланица ЕУ жели да скине љагу са свог имена и са такозване борбе за независност. Међутим, још 1994. године сам приметио да је политичка елита у Загребу, иако је изгледала потпуно ’проевропски‘, гајила екстремни национализам. То је национализам оних који су и формирали логор Јасеновац и чак ни себи нису признали да су извршили злочин“, сматра Затулин.

Закон „о мерама за спречавање геноцида српског народа у Хрватској“ је, између осталог, предвидео забрану спољнотрговинских операција са Хрватском, као и инвестиција у ову земљу, све док не буду враћена права Србима.

Године 1994. Затулин је у саставу делегације Државне думе Руске Федерације посетио Југославију, Хрватску и БиХ.

„Многи руски парламентарци су тада схватили да је начињена велика неправда. Запад је у потпуности стао на страну антисрпских снага“, каже Затулин.

Државна Дума је усвојила неколико изјава у вези са кризом на територији бивше Југославије. Затулин за Спутњик објашњава да су те изјаве и нацрти закона били декларативне природе, јер је извршна власт игнорисала иницијативе.

„Тада је Министарство иностраних послова водило послушну политику, то је била политика шефа руске дипломатије Андреја Козирева. Сећам се како је Козирев током састанка дуго причао о томе да су српско-руске везе у ствари заблуда, да ће то имати негативне последице по руске националне интересе и да Срби нас варају. Као пример навео је карикатуре из Стаљиновог доба у совјетском листу ’Правда‘, у ком је Тито приказан као месар са секиром. Објаснио сам му да он греши, да Тито нема благе везе са Србима. Чини ми се да он то није знао“, каже за Спутњик Затулин и додаје да су предлагали законе како би пробудили интересовање јавности.

„Али није постојала шанса да закони буду имплементирани“, наводи Затулин.

Упитан да прокоментарише изјаву из априлског ауторског текста бившег хрватског председника Стјепана Месића да се у Хрватској кокетира са наци-фашизмом, Затулин каже да је средином 2000-их поново посетио Хрватску па је приметио многобројне постере подршке генералу Готовини, али углавном на споредним, сеоским путевима.

„На путевима којима возе страни туристи скоро да није било његових слика“, каже он.

Према мишљењу Затулина, недостатак покајања за почињене злочине ће сигурно имати последице по Хрватску.

Коментаришући откривање споменика Фрањи Туђману у Книну, Затулин каже да је хрватски председник избегао одговорност за своју политику. „Да је Хашки трибунал радио поштено, Туђман би био на оптуженичкој клупи“, категоричан је директор Института земаља Заједнице независних држава.

(Спутњик)

www.nspm.rs/hronika/poslanik-ruske-dume-konstantin-zatulin-i-danas-smatram-da-je-proterivanje-srba-iz-hrvatske-bio-genocid.html

Прочитај без интернета:
1 глас