Завршетком дводневног састанка у Подгорици стављена је тачка на радна засједања мјешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца прије, за вријеме и послије Другог свјетског рата, пише данашња „Политика“
Чланови Мјешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције - Фото: ТАНЈУГ

Чланови Мјешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференцијеФото: ТАНЈУГ

Чланови комисије састаће се још једном у Риму, 12. и 13. јула, када ће сумирати досадашњи рад. Усаглашени закључци, ако их буде било, послужиће папи Фрањи у доношењу одлуке о проглашењу Алојзија Степинца за свеца.

Очекује се да ће представници СПЦ том приликом затражити да разговори о Степинцу буду настављени, прије свега јер српским истраживачима и даље нису отворена врата ватиканског архива, упркос обећању папе Фрање да ће то бити омогућено.

Српски историчари су, између осталог, затражили увид у преписку папе Пија Дванаестог и Степинца за вријеме НДХ.

Такође, значајна су и писма која је у Ватикан слао папски изасланик Марконе.

Упућени тврде да је без ових документа веома тешко стећи праву слику о улози кардинала Степинца у усташким злочинима у НДХ.

На састанку у Подгорици, одржаном у Саборном храму Христовог васкрсења, чланови комисије су разговарали на тему „Надбискуп и кардинал Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960″.

Иако је најављено да ће овај сусрет бити један од најмирнијих, за представнике Хрватске бискупске конференције овај дио Степинчевог живота веома је важан јер на њему граде причу о наводном мучеништву овог надбискупа, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на губитак грађанских права, пише „Политика“.

Извор: Спутњик

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=256759

Прочитај без интернета:
1 глас