Београд – Избегличка криза биће главна тема самита лидера земаља чланица Европске уније заказаног за 15. и 16. октобар. Планирано је да се тада договори реализација хитних мера за ублажавање мигрантске кризе, донетих 24. септембра на ванредном самиту лидера земаља чланица ЕУ. Те мере су јачање спољашњих граница Европске уније, додатна помоћ за избеглице ван територије ЕУ, али и враћање економских миграната у државе њиховог порекла или у треће, сигурне земље, међу којима се помиње и Србија.

Више од 170.000 миграната само у септембру прешло је границе Европске уније, а њихов број расте из дана у дан. Избеглице са Блиског истока настављају пут преко Балкана, а у прихватном центру у Прешеву свакодневно се региструје по неколико хиљада људи. Нико од њих не задржава се у нашој земљи, већ журе да заврше папирологију како би што пре наставили пут ка западу и северу Старог континента.

Велики проблем за оне који беже из Сирије, Ирака, Авганистана… и покушавају да се домогну жељених одредишта у ЕУ биће предстојећа зима.

„Хладноћа може да успори мигранте али их неће зауставити на путу ка зацртаном циљу. Проблема ће бити када дође мраз“, каже за „Политику” Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције.

Поред постојећих капацитета у Прешеву и Кањижи биће омогућени и нови за смештај 1.500 миграната, а још толико места предвиђено је да се обезбеди касније, у другој фази збрињавања.

„У Прешеву тренутно има довољно капацитета јер нико неће да се задржава: мигранти ту чекају три-четири сата да се региструју, а затим организовано аутобусима одлазе ка Шиду. Прелазе пешке око 300 метара до границе са Хрватском где их чекају тамошњи надлежни, опет се смештају у аутобусе и одлазе ка граници са Мађарском“, објашњава Цуцић.

Због свега тога, каже наш саговорник, цела ујдурма са жицом и зидом који су наши северни суседи направили на граници са Србијом постала је потпуно беспотребна, јер избеглице опет стижу у Мађарску – преко Хрватске.

Упитан да ли Мађарска враћа мигранте Србији Цуцић, који је уједно и члан владине радне групе за решавање проблема миграната, одговара питањем: кога да врате када се у Мађарској задржавају тек седам-осам сати?

„Мађари прихватају избеглице на граници са Хрватском и одвозе ка Аустрији, јер нико неће да остаје у овој земљи, баш као што сви они који уђу у Србију на граници са Македонијом не желе да проводе време у нашој земљи већ журе даље, ка тачном одредишту у Европској унији“, каже Цуцић.

Како незванично сазнајемо, од када је почетком септембра Мађарска пооштрила законе у вези са заштитом границе и миграцијом, Србија не спроводи реадмисију, то јест не прима избеглице назад. Уколико има оних који пређу северну српску границу, Мађари их смештају у такозвану транзитну зону, одакле мигранти на све начине покушавају да нађу нове руте и домогну се ЕУ. Немогуће је рећи тачан број људи на овој територији, јер избеглице непрекидно долазе и одлазе.

Комесар за избеглице мишљења је да сеоба народа неће стати и да ће Европа, односно земља коначне дестинације избеглица морати да решава проблем стотина хиљада миграната.

Фиктивни правни концепт транзитне зоне Мађари су, сматра Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, смислили управо очекујући да ће Србија да одбије да прима људе назад.

„У Мађарској се суштински крше људска права и конвенције о азилу. Чим избеглице уђу у ову земљу и затраже азил, а долазе из Србије, надлежни органи им аутоматски одбацују захтев и смештају их у транзитну зону. То се све завршава у року од два дана. Не желе ни да размотре статус избеглица, тако да они не могу ни процедурално да приђу”, објашњава Ђуровић.

Мигранти у Србији

• у септембру регистровано 54.000 миграната

• свакодневно стиже између 4.000 и 6.000 избеглица

• од 1. јануара прошло 200.000 људи

Стефановић: очекујемо подршку Европе, али нећемо молити за новац

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, сматра да је неопходно што пре дати одговор на питање шта ће се догодити са онима који не остваре право на азил у земљама ЕУ, да ли ће се, како и где враћати.

Он је јуче изјавио да Србија очекује значајнију подршку ЕУ него што је била до сада.

„И то много значајнију, али нећемо молити за новац. Ако ЕУ не сматра да Србији треба да да више новца за решавање ове кризе, ми ћемо се снаћи. У сваком случају, грађани Србије неће трпети, а ми ћемо и даље бити пристојан и нормалан домаћин свим мигрантима”, рекао је министар Стефановић.

Д. Вукосављевић / Д. Ивановић / Политика

www.vaseljenska.com/drustvo/zima-nece-zaustaviti-migrante-na-putu-ka-eu/

Прочитај без интернета:
0 гласовa