Вашингтон – Две велике тајне Америке и Кине – двојца водећих глобалних економија данас – већ деценијама муче светско тржиште злата, од којих ће једна, она „азијска”, до краја ове године вероватно бити разрешена.

Прва тајна јесте: колике су стварне резерве златних полуга САД у сефовима америчке централне банке? Последња комплетна ревизија америчких златних полуга није извршена још од 1953. године, извештава „Волстрит дејли”. И док питање квантификовања америчких златних резерви у овом тренутку није у директној жижи међународне јавности, приметна је појава да од 2012. године низ држава (Немачка, Холандија, Француска, Белгија, Швајцарска, Еквадор, Румунија…) – које су деценијама држале добар део својих полуга у америчком трезору – тражи хитно повлачење тих резерви у домовину.

То преиспитивање вишедеценијске праксе држања својих полуга у америчком сефу једна је од нововековних новина на светском тржишту злата подстакнутих глобалном финансијском кризом 2008. године.

У међувремену, одлука америчког министарства правде и комисије за терминске робне трансакције САД, да почетком ове године отвори истрагу о могућим манипулацијама ценом драгоцених метала на светском тржишту, баца светло на опскурну праксу учесника такозваног процеса лондонског фиксирања цене злата. Америчка истрага ставила је, наиме, под лупу праксу која је у лондонском Ситију успостављена још 1919. године. У суштини: група озбиљно пробраних учесника интерним договором формирала је цену злата, сребра, платине и паладијума на светском тржишту, сходно својим интереса и интересима њиховим најближих партнера и клијената. Излишно је говорити о ванредној моћи и утицају дотичног круга „панелиста” (како се међу собом зову и данас). Та пракса – пред очима остатка света – није у центру пажње само америчких власти, већ и Кине, водећег светског произвођача и другог највећег купца злата. Тим поводом Кина је још прошле године дискретно кренула са тестирањем физичке продаје злата (у полугама тежине један килограм) на берзи у Шангају.

„Овом новином Шангајска берза злата брзо се наметнула као раскршће промета жутог метала које се најбрже развија, између осталог и зато што су многи актери тог бизниса почели да се повлаче са Њујоршке робне берзе”, преносе портали специјализовани за праћење те баснословне трговине. Кина се сада спрема да постане нови глобални центар за одређивање цене злата обрачунате у јуанима, известио је Ројтерс ове седмице.

„Водеће кинеске банке, укључујући Комерцијалну банку Кине, и Банку за комуникације, заједно са банкарским институцијама Аустралије и Новог Зеланда, британском Стандард Чартеред и ХСБЦ, већ су постале чланови Шангајске берзе злата”, наводи британска агенција. Цену злата у јуанима одређиваће чланице Шангајске берзе, и то на основу промета опипљивих количина злата на том финансијском тржишту – што је сасвим другачија пракса од оне коју „панелисти” упражњавају у Лондону.

Поступак конструисања алтернативне глобалне сцене за одређивање злата у Шангају тече иначе упоредо са текућим контактима Пекинга и ММФ-а о евентуалном прикључивању јуана „корпи валута” (службено: „специјална права вучења”) међу којима су амерички долар, британска фунта, јапански јен и евро, а која служи за именитељ монетарних резерви света. Уколико ММФ одступи од дугогодишњих сумњи у начин на који Пекинг поставља вредност своје националне валуте, јуан би могао постати прва валута земаља у развоју која је примљена у елитну „корпу” којом доминирају валуте западног дела света.

Преговори о интернационализацији јуана под окриљем ММФ-а воде се у два корака: неформална дискусија водиће се средином овог месеца, док је завршница заказана за октобар. Да ови преговори успеју, Пекинг би морао да обелодани своју велику тајну. Наиме, колике су стварне резерве златних полуга којима располаже Кина?

Пекинг је 2009. године последњи пут саопштио да располаже са 1.054 метричке тоне злата. На западним берзама нико поуздано не зна колико је друга најача економија света у међувремену повећала своје резерве полуга: спекулише се да је реч о количинама између 3.500 и 30.000 метричких тона злата у власништву Кине.

Разоткривање било америчке било кинеске тајне о полугама могло би изазвати неслућене последице по текући међународни поредак.

Тања Вујић / Политика

www.vaseljenska.com/svet/zlato-bezi-iz-americkog-trezora-u-kinu/

4 гласa