уторак, новембар 21, 2017

Тагови Вести таговане са "Агенција за приватизацију"

Агенција за приватизацију

Влада и косовска Агенција за приватизацију су ставили мораторијум на регистрацију деоничарског друштва рударског комплекса Трепча и пренос надлежности са Агенције на Владу, пише приштински дневник Коха, позивајући се на неименоване изворе.

Влада и Агенција за приватизацију су постигле споразум по коме у одређеном периоду неће бити никаквих активности око регистрације деоничарског друштва за три кључна дела Трепче.

Такође је договорено да неће почети пренос надлежности и имовине са Агенције на Владу у том периоду, већ ће се регистрација обавити после објављивања студије изводљивости, изјавио је неименовани извор дневника.

Коха пише да ни Влада ни Агенција нису објавиле споразум.

www.nspm.rs/hronika/koha-ditore-vlada-kosova-i-agencija-za-privatizaciju-kosova-stavili-moratorijum-na-registraciju-trepce.html

-

АГЕНЦИЈА за приватизацију Србије објавила је данас да су биле неуспешне продаје јавних информативних предузећа Радио Бачка, Радио Медвеђа и Радио-телевизије Млава из Петровца због тога што није стигла ниједна понуда.

Претходних дана због непостојања интересовања нису успели ни први јавни позиви за продају још неколико локалних медија: Радио Суобтице, Радио Пожаревца, РТВ Шапца, Нишке телевизије, Радио Ваљева, Радио Сечња, Радио Петровца, Ивањичког радија, РТВ Јагодине, РТВ Реч радника из Алексинца и новинске агенције Тан југ.

За београдску телевизију Студио Б стигла је једна понуда, чије ће јавно отварање бити обављено наредних дана.

Од 72 медија у којима држава и локалне самоуправе имају власништво, до сада су продата само три локална медија РТВ Трстеник, РТВ Панчево и Телевизија Аполо из Новог Сада.

Јавне лицитације медија почеле су 6. августа, а по новим прописима они треба да буду приватизовани до краја октобра ове године. Ако до тада не добију новог власника – њихове акције ће бити бесплатно подељене садашњим и бившим радницима.

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/neuspesan-i-prvi-javni-poziv-za-prodaju-agencije-tanjug

-

 – По природи сам оптимиста тако да се надам повољном окончању процеса приватизације медија који траје безмало 15 година. Са великим занимањем чекамо почетак или средину августа када ће у Агенцији за приватизацију доћи до отварања приспелих понуда за куповину медија. Надам се да ће што већи број оглашених медија наредних недеља и месеци добити нове власнике, истиче за Данас Саша Мирковић, помоћник министра културе и информисања задужен за медије, одговарајући на питање очекује ли да ће се процес приватизације 50 медија, за које је расписан јавни позив за продају, успешно завршити.

На питање шта се дешава са медијима за које није расписан јавни позив у року, Мирковић каже да прецизне податке о тренутном статусу медија који нису оглашени има Агенција за приватизацију.

– Међу њима има оних који ће бити или су већ угашени, као и оних чије ће акције бити понуђене радницима који буду испуњавали критеријуме које прописује уредба о бесплатној подели акција – напомиње саговорник Данаса.

 Студио Б има проблем са вишемилионским дугом према бившим деоничарима. Колико то може да отежа приватизацију тог медија? 

– Искрено сумњам да продају овако атрактивног медија са дугом традицијом било шта може успорити или отежати. Поменути процес води Агенција за приватизацију која има искуства са оваквим или сличним случајевима.

Како теку припреме за увођење таксе за јавни сервис од 1. јануара следеће године? Да ли је познат модел по којем ће се она наплаћивати?

– Министарство културе и информисања је на време донело подзаконски акт неопходан за прављење базе података што је битан предуслов за наплату таксе. Јавни медијски сервиси су у обавези да до 1. октобра ове године формирају базу обвезника таксе. Модел који ће се примењивати је предвиђен и појашњен Законом о јавним медијским сервисима.

 Једна од идеја је, како се прича, да ће такса бити поново уз рачун за струју, али овог пута обједињено. Колико је то реално? 

– Као и увек се прича свашта, а заправо једина истина је да су искључиво важећа решења која предвиђа Закон о јавним медијским сервисима. Не видимо разлога да се уводи било какав посредник између РТС/РТВ и гледалаца. Уосталом, да је донедавно важећи модел наплате претплате био успешан нико не би имао разлога да га мења.

 У РТС сматрају да су решења из Закона о јавним сервисима непримењива и да ће тражити измене. Постоји ли могућност промене закона до краја године? 

– Представници оба јавна медијска сервиса су својевремено учествовали у раду радне групе која је заједно са представницима Министарства финансија предложила реално најбољи могући модел финансирања РТС и РТВ базиран на законом заснованим и спроводивим процедурама. Другим речима, Министарство културе и информисања не размишља о промени овог закона.

 Најављено је писање нове медијске стратегије за ову годину. Докле се са тим стигло и када се може очекивати?

– Стручна група за дефинисање стратешких смерница за област медијске писмености је управо окончала свој рад. Ове смернице би требало да представљају једну од база за почетак израде нове медијске стратегије у домену медијске писмености која би се односила на период после 2016. године. У фази смо када још увек ослушкујемо сугестије медијских асоцијација, новинарских удружења, невладиног сектора, експерата и разних институција како бисмо боље профилисали начин рада будуће радне групе за израду медијске стратегије и кључне поставке овог значајног документа чија ће примена коинцидирати са преговарачким процесом о приступању ЕУ. Реално је да рад на изради нове медијске стратегије започне у последњем тромесечју ове године.

Очекујемо још позитивнији извештај ЕК

* У прошлогодишњем извештају ЕК истакнут је проблем цензуре, аутоцензуре и притисака на медије. Какав извештај очекујете ове јесени, односно очекујете ли да ће бити позитивнији што се тиче медија?

– Сваки извештај треба сагледавати у целини – прошлогодишњи извештај је био веома позитиван када је говорио о новим медијским законима. Зато са правом очекујемо да ће овогодишњи извештај бити још повољнији и то нарочито у делу који се односи на досадашњу имплементацију поменутих медијских закона.

(Данас)

www.nspm.rs/hronika/sasa-mirkovic-nadam-se-da-ce-vecina-medija-dobiti-nove-vlasnike.html

-

У приватизацији у Србији било је много незаконитости у којима је директно учествовала Агенција за приватизацију – то је један од закључака Савета за борбу против корупције.

Приватизација огрезла у корупцији – познати је део приче стотина страна извештаја Савета за борбу против корупције. После десет година, седам Влада, осам директора Агенције за приватизацију, Савет резимира да права директора Агенције да својевољно одлучује о реструктурирању, методу, начину, условима, роковима и извршењу уговора су неограничена, без контроле и без одговорности.

„Агенција може да бира консултантску кућу, а у великом броју приватизација одлучивали су се за исте фирме, уз сагласност купца“, наводи се у саопштењу Савета.

Јелисавета Василић из Савета за борбу против корупције рекла је да је проблем што постоје људи који су у веома блиским везама са тим људима који имају велику моћ у агенцији, тако да у тендерима учествују они који унапред знају да неће моћи да испуне своје обавезе.

„Они, у испуњавању својих обавеза, имају велику подршку људи из Агенције који им дају накнадне рокове, који по две године, по 28 накнадних рокова, само да би они остали власници“, навела је Василићева.

На извештај Савета, ниједна државна институција нема коментар. Три адресе одакле се очекивао – од Агенције за приватизацију, Министарства привреде и Владе, биле су бермудски троугао и за наша питања.

На одговоре спреман бивши директор.

На питање има ли корупције у Агенцији, адвокат Бранко Павловић рекао је је било, а да је најосновнија ствар да нико ни за шта није одговарао.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија рекао је да владима, тела за приватизацију и тужиоци треба да дају свој став и суд, да ли има кривичне одговорности или не и да ли постоји системски проблем као што је овај на који савет упућује, а то су дискрециона права директора

Непрецизни прописи, два пута мењани – ниједном, каже Павловић, нису смањили неомеђено право на својевољно одлучивање у оквиру Агенције.

„Нисте имали јасна правила када продужавате уговорну обавезу, а када идете на раскид, нисте имали начин да анимирате јавност инвестициону како бисте имали што већу конкуренциују“, каже Павловић.

Већина спорних приватизација о којима Савет пише, реализована је до 2013. Исте године промењен је и Закон, али се не може оцењивати, јер се, од тада, јавна имовина готово није ни продавала. Изазови стижу са најављеном приватизацијом великих јавних предузећа.

„Последњи закон је такође задржао значајан степен дискреције, пре свега када је реч о моделу приватизације, с тим да ту није реч о дискрецији саме Агенције колико је реч о дискрецији владе око тзв стратешки важних предузећа“, навео је Ненадић.

Поред судбине будућих, и даље се очекује епилог 24 спорне приватизације. Ниједан од тих предмета још није процесуиран.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1940172/%D0%90%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83,+%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5.html

-

СУБОТИЦА – Пољоопскрба не жели социјални програм већ жели да ради, а Агенција за приватизацију прети да ће нас политички гурнути у стечај, изјавио је данас директор овог суботичког предузећа Марин Видаковић.

Након што је данас Министарство привреде позвало руководства и раднике 188 фирми, које су се нашле на списку за стечај да се пријаве за социјалне програме, Видаковић је оптужио Агенцију за приватизацију да желе да их намерно политички гурну у стечај.

Кад смо звали Агенцију, рекли су да ће они нас гурнути политички у стечај. Не знам шта то значи и како ће судија да реагује ако се нико не буни и ако се ни један поверилац не појави да нас гурне у стечај рекао је Видаковић Танјугу.

Он напомиње да су јуче Агенцији за приватизацију послали завршни рачун за 2014. годину по којем је предузеће исказало добитак у износу од око 500.000 динара, с тим да је у прошлој години платило око 4 милиона динара на име ПДВ-а.

Чујем да траже социјални програм нама социјални програм не треба. Ми желимо да радимо, а да би отишли у стечај треба да нас неко гурне у стечај. А ми послујемо позитивно, немамо дуг ни према једном повериоцу, ни за плате ни према ПИО фонду рекао је Видаковић.

Он додаје да од статуса Друштвеног предузећа не могу побећи”и да не зна како ће изгледати стечај јер у Србији нико није имао среће са стечајем.

Пољоопскрба се заједно са још пет суботичких предузећа, која имају преко 200 запослених, налази се на списку 188 предузећа обухваћених Акционим планом Владе Републике Србије за окончање приватизације покретањем стечаја.

Ово предузеће са свега неколико запослених, које се бави прометом репроматеријала у области пољопривреде, постоји од 1976. године, а до 1991. године функционисало у оквиру истоименог загребачког предузећа.

Тада су Уредбом државних органа Србије постали државно предузећа, док од 2002. године воде спор са Пољоопскрбом Загреб око имовине, где је пре годину дана постигнут одређени договор између две фирме, о чему су обавештене агенције за приватизацију две земље.

“Имам документе да су послали писмо о заинтересованости, а наставља се суђење за враћање имовине тако да су они реаговали и у Агенцији и овде, а ми смо само нешто између- додаје Видаковић.

Осим Пољоопскрбе, из Суботице се на овом списку налази још неколико предузећа Urbing који нема запослених, Poljocoop који има једног запосленог, Меркатор са Палића, такође са једним запосленим, док убедљиво највише запослених на овом списку 202 има ДП Солид.

Акциони план Владе Републике Србије усвојен је 31. јануара 2015. године, којим ће се покретањем стечаја окончати поступак приватизације 188 предузећа у којима нема производње, нити за њих има заинтересованих инвеститора, или је у њима пословање неодрживо.

Министарство привреде апеловало је на руководства и раднике 188 фирми, које су се нашле на списку за стечај да се пријаве за социјалне програме.

То је предуслов да би највећи број запослених могао да добије средства предвиђена Програмом за решавање вишка запослених у поступку приватизацију за 2015.

РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Пољоопскрба: Не желимо социјални програм, већ да радимо – политички нас гурају у стечај