уторак, јун 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Александар Вулин"

Александар Вулин

-

Драган Милашиновић

Све је јасније да разнолике приче о предстојећем повећању пензија и плата у јавном сектору, које трају већ месецима, добијају карактер организованог замлаћивања грађана које треба да омогући да ове године не добију ништа. Оно што ће пензионери и неке категорије запослених у јавном сектору евентуално добити биће некаква једнократна помоћ која се не може сматрати  повећањем јер не повећава пензијски (односно платни) основ.

Најбољи доказ за ову тврдњу су контракдикторне изјаве које, свако мало, већ месецима стижу од власти или извора који су им блиски. Почело је оним Вучићевим обећањем од пре четри месеца, док је још био премијер, како ће до краја године уследити повећање од 10 посто, које је након што је постао председник ревидирао у „значајно повећање“, а завршава се препоруком фискалног савета од 29.09.2017. да је најбоље да повећање пензија буде 2,5 а плата до 5 посто. Али, у 2018. години! Између тога наслушали смо се свакаквих изјава министра Душана Вујовића и премијера Ане Брнабић о сложености рачунице повећања, дочекали онај закључак са састанка Вулина, Стефановића и Бате Гашића, да повећање њиховим ресорима мора бити 10 посто, видели свакојаке „експерте“ како по принципу топло-хладно купују време, са циљем да када се каже од 2018. народу то не изгледа бескрајно далеко.

Но, да се вратимо најсвежијем утиску, Фискалном савету. На конференцији „Фискална кретања у 2017. години и предлог политика за 2018.“, његов председник госп. Павле Петровић, рекао је да се после три године фискалне консолидације први пут отвара простор за повећање потрошње и то на основу постигнутих резултата. Он је оценио “да би најбоље економско решење што се тиче пензија било да се свима повећа за 2,5 одсто, а да се остатак користи на делимично враћање пензија онима од којих је узето на почетку фискалне консолидације пре три године”(1), а да је “најбоље решење за плате линеарно повећање свима за пет одсто”(2) али, као што рекох, од 2018. године.

Наравно, Фискални савет је, како му само име каже, саветодавно тело, али ваља узети у обзир да је господина Петровића за то место аминовао лично Вучић. Као и да је два дана пре њих потврда да повећање треба очекивати тек од 2018. дошла са званичијег места. Од господина Душана Вујовића, министра финансијског, лично. Он нам је 27. септембра открио следеће:

„То је најтеже питање и оно је већ дуго на дневном реду. Плате и пензије врло пажљиво анализирамо и скоро недељу дана смо са ММФ-м провели рачунајући и близу смо утврђивања параметара и простора, како у овој години за можда једнократне исплате, тако и у 2018. години“(3).

Пошто је то прича коју нам понавља већ трећи пут, занимљиво је шта Вујовић мисли о окончању тог посла, који је отпочео још у првом делу септембра.

„Близу смо решења и са колегама из ММФ смо прошли све цифре и очекуемо да ћемо током састанка у Вашингтону на маргинама годишње скупштине и сигурно првих дана наставка њихове званичне посете Београду 26. октобра имати конкретна предложена решења”(4)

Ето ти га, сад. Крај октобра! Да се подсетимо да је средином септембра изјавио да ће  проценти бити објављени до краја тог месеца, па су потом он и Брнабићка недавно из Ниша поручили да ће рачуница бити готова до средине октобра, а сада је опет померају за његов крај.

Ако мислите да они из ММФ-а на које се министар позива не могу, са моћним софтфером који носе у лаптоповима, да проценте израчунају за највише пола дана, грдно се варате. Овде је очигледан циљ да се корисници, одлагањем, доведу у ситуацију да без озбиљног таласања прихвате да обећаног повећања неће бити у овој години.

Зашто? Зато што би било какво повећање у овој години сломило слабашну буџетску конструкцију, због малог раста БДП-а, од непуних 1,8 посто.

Но, не знам да ли им је та тактика баш добра и да ли ће мазање очију једнократним повећањима бити довољно. Ово Вујовићево померање рока за крај октобра моја мама, прокоментарисала је следећим речима: 

“Мисли ли овај човек да смо ми пензионери, баш сви, излапели?”

_____________________________________

 

  1. www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:688202-Petrovic-Povecanje-plata-i-penzija-u-2018-ali-do-pet-odsto
  2. Исто
  3. www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:687885-Vujovic-Povecanje-plata-i-penzija-bice-znacajno-cifre-krajem-oktobra
  4. Исто

-

Драган Милашиновић

Јача је од свих. Мислим, Зорана Михајловић. Иако јој је Шешељ још пре више од годину дана предвидео да ће је „Вучић најурити из Владе“, а главни Вучићев медијски идеолог Влада Ђукановић, пре пар недеља  у својој колумни у Блицу отворено затражио њену оставку(1), због фабриковања афера својим страначким колегама, она и даље сеири како јој се прохте. И да будем јасан, то њено сеирење увек је, додуше посредно, прст у око Вучићу.

Овога пута, на мети се нашао Вулин. Тек што је Вучић у „Упитнику“, себи својственом логиком закључио:  Вулин као представник власти није украо ништа. Да ли му је то дала тетка, стрина није важно, важно је да није украо. Можете да кажете да је петљао, да је овако, да је онако, али није украо (2), огласила се Зорана и то за режиму омрзнути КРИК:

„Медији имају право да трагају за одговорима који су од интереса за јавност, да истражују кретање новца, начине финансирања странака и политичара, али и невладиних организација и удружења грађана“ – храбро се заложила Зорана за права медија, па још храбрије додала – „Недопустиво је да било ко вређа, клевеће, понижава и физички напада уреднике и новинаре  … није битно да ли је у питању вербални напад на новинаре КРИК-а или физички напад на новинарке „Пинк“ и екипу РТС-а, јер су напади уследили само зато што су новинари радили свој посао. (3)

Алузија на Вучићеве двојне стандарде према новинарима је очигледна. И сам њен разговор за КРИК је јасан бунт против режимске поделе новинара не „добре“ и „лоше“, па самим тим и буботак у леђа Вучићу.

Али, она иде и даље од тога. Како се наводи на сајту КРИК-а, Михајловић је рекла и да, уколико је потребно, надлежни треба поново да испитају „случај Вулин“. „Потпуно сам сагласна са предлогом председника Александра Вучића да надлежне агенције испитају све што је потребно у складу са законом“(4)

Каква лисица, ха! У ударању по Вулину, позива се на Вучића. При томе, кладим се да она зна одакле Вулину паре и да канадска тетка можда и није канадска тетка него неки британски теча. Отуда се Вулин веома узнемирио, скинуо рукавице и ушао у директан фајт, преко саопштења своје странке у коме се оцењује да се потпредседница владе: Као и увек када мисли да ће добити наклоност медија и странаца са којима слави славе, придружује њиховој хајци“.(5)

„Још једном ће Зорана Михајловић доказати да је спремна на све, само да нико ништа не пита ни о њој, ни о њеним становима, употреби владиних картица, скупоценом вешу, луксузним одморима на Сардинији“(6), наведи се у саопштењу Покрета Социјалиста, па иде и даље:

„Једном ће напасти патријарха, други пут кинеске инвеститоре, а увек се обрушити на Русе и када год може на нас и нашег председника. Недопустиво је да је Михајловић била једини потпредседник у Влади Србије, који је гласао да прихватимо резолуцију по којој су Срби геноцидан народ, и криви за геноцид у Сребреници“(7)

Нису ни Вулинови наивни у изношењу прљавог веша. Сетили се Руса и Сребренице. Где су били раније? И како је Резолуција дошла на Скупштину ако је за њу гласала само Зорана? Да није можда и Вучић био против? Још ће се ту чути штошта!

Али, Зорана сигурно неће изгубити живце. Она игра своју игру, игру којој зна смисао. Попут змије излеће, прави угриз и повлачи се. Но, о томе нека размишља Вучић, он зна са ким је и како правио планове у којима је она увек битна карика.

Што се мене тиче, много је боље да се свађају око плена, него да се удружују око Космета! Сви ОНИ!

 

 

_____________________________________

 

  1. www.nspm.rs/hronika/vladimir-djukanovic-ponasanje-zorane-mihajlovic-je-udar-na-vladu-i-na-premijerku-mora-da-podnese-ostavku-i-na-mesto-ministra-i-u-sns.html
  2. www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-ja-zapravo-hocu-da-kazem-srbima-da-realnost-nije-onakva-kakva-nam-se-dopada.html
  3. www.nspm.rs/hronika/zorana-mihajlovic-za-krik-ukoliko-je-potrebno-nadlezni-treba-ponovo-da-ispitaju-slucaj-vulin-pokret-socijalista-zorana-mihajlovic-nije-mesto-u-vladi.html
  4. Исто
  5. Исто
  6. Исто
  7. Исто

-

Драган Милашиновић

Сви знамо да, у српској традицији, тетка (очева или мајчина сестра) има статус омиљеног дечијег бића које деци увек поклања пуну пажњу, доноси слаткаше и остале дарове, прича приче, много више од родитеља толерише несташлуке и у свакој прилици представља поуздан ослонац. За друге народе не знам, али тетка у Срба има готово култни значај и уткана је у митологију сваког детињства у рангу добрих вила, омиљених играчака или кућних љубимаца, а од миља тепа јој се „тета“ или „дада“.  То не престаје ни када порастемо.

Када је након пето-октобарског пуча уследила евроатлантска окупација Србије и са њом реформе свега и свачега, рачунајући и српску националну свест, изгледало је да ће култ тетке бити замењен неким од савремених култова, попут култа ЕУ, родне равноправности, масонства или неких других за које нисмо баш сигурни шта значе али знамо да их морамо поштовати. Али, за дивно чудо, култни статус тетке нису дирали. Ударили су на Косовски завет, Светосавље, породицу, брак и остало, али су нам оставили „тетку“. И не само да су је оставили, него су је и уздигли, Увели су је у политику као саставни део српске политичке елите.

Почело је са Божидаром Ђелићем кога никада у Србији не би осетили као „експерта“ да није било кауча његове тетке, на коме је годинама спавао, па чак и онда када је обзнањена његова улога у откупу Меридијан банке од стране француске банке Кредит-агрикол која му је донела вишемилионски удео у власништву исте. У еврима, наравно. Али, он се није одрицао тетке ни када се дочепао златног пера којим је, као потпредседник владе Србије, потписао „Споразум о стабилизацији и придруживању“ који је, да подсетимо, предвиђао да ће Србија постати пуноправна чланица ЕУ 2014, године.(1) Но, то је нека друга прича.

Од те Божине тетке па све до данас тетке су саставни део имовинских карти српске политичке „елите“. Када год треба оне пруже не само свој кауч да се на њему смисли како да се „усрећи“ Србија, него и своје име да се на њега упише понеки стан или локал, обезбеди бар петоцифрена, често и шесто цифрена позајмица у еврима или посведочи где треба. Тетке нико не пита одакле им, не проверава их тужилаштво, уважава их јавност. Сви знају шта је тетка.

Па, ипак, понекад и тетке претерају у љубави. Ево, ова тетка Вулинове жене која је, као и свака друга тетка, хтела да помогне своме детету и обезбедила му 205.000 евра да са брачним другом, сиромашним бившим левичарем, удружи средства и купи луксузан стан у центру Београда. Бар тако каже Вулин, а њему се, док је Вучића, све верује.

Иначе, та жена живи у Канади и није политичар. А то су тамо велике паре за обичне грађане. Много веће него за српску политичку „елиту“. Но, тетка је тетка. Имала је, дала је. Не знам шта хоће ови из КРИК-а?!

Оно, јесте, у Канади се новчане вредности изражавају у канадским доларима, а Вулин их изражава у еврима и не зна колико је то канадске валуте, али и кад смо били мали веровали смо да тетке могу све.

Незгодно је, признајем, и што не постоји никакав траг како је тај новац добијен, нити како је унет у Србију. Тетка није долазила да би га подигла са неког рачуна, нити га је слала Вестерн Јунионом, јер они деру. Није ни са њеног уплаћен на Вулинов рачун. Значи, унет је у кешу. Но, нико се „није сетио“ да тако нешто пријави, а унос сваке количине преко 10.000 евра мора да се пријави царини и објасни порекло новца. Да су га претресли и нашли новац имао би грдне невоље, али ко да претреса министра, боже ме прости.

Све у свему незгодна ситуација, а КРИК криче ли криче. Желећи да се некако искобеља Вулин је „појаснио“ да је новац уносио у дозвољеним количинама по 9.000 евра.(2) О, Боже! Види се да је посвађан са математиком. Боље да се бранио ћутањем, као Дачић од Банане.

Злонамерни дивитљивци су одмах израчунали следеће:

То би значило да је министар у Канаду из Србије ишао 23 пута, и 23 пута опет ушао у Србију, јер би једино на тај начин могао да унесе 205.000 евра, а да их не пријави царини. Међутим, за ову акцију Вулину би требало 40.848 евра, и то само за повратну карту. Да не рачунамо остале трошкове јер тешко да је Вулин само отишао у Канаду на пар сати да узме новац и да се врати следећим летом, будући да је то лет од 10 сати, само у једном правцу, и да не рачунамо временску разлику од неких 7 сати. Морао је макар да остане пар дана, јер морате признати, ово би била веома исцрпљујућа акција”.(3)

Сва је срећа да је бар Тужилаштво поверовало у Вулинову причу и објавило да нема елемената за истрагу. Да бар они знају шта значи тетка, ако већ КРИК то не разуме.

 

_____________________________________

 

  1. sh.wikipedia.org/wiki/Pristupanje_Srbije_Evropskoj_uniji
  2. www.vaseljenska.com/aktuelno/vulin-dao-40-000-evra-na-avionske-karte-kanade-da-li-vi-verujete-da-je-ministar-23-puta-posetio-tetku/
  3. Исто

-

Београд — Србија хоће сарадњу с НАТО пактом, али треба свима ставити до знања да нећемо да будемо чланица ни тог, нити било ког војног савеза, изјавио Александар Вулин.

Говорећи о својој, за петак заказаној посети седишту НАТО у Бриселу, министар одбране Србије је за телевизију Пинк рекао како је Партнерство за мир оптимални ниво сарадње са Алијансом, те да ће Србија сарађивати са тим војним савезом, али да нико не треба да очекује да ће постати њена чланица.

„Наставићемо да вежбамо заједно, да се обучавамо, да учимо од њих, а ставићемо им до знања да не очекују да будемо део НАТО пакта, као ниједног другог војног савеза“, истакао је Вулин.

Након посете Бриселу, министар одбране иде у Москву, у посету такозваном руском војном блоку. „То је наставак наших добрих одоса са њима, нисмо ни њихова чланица нити намеравамо да будемо“, рекао је он.

Србија ту има посматрачкни статус што је највиши могући статус осим уколико нисте чланица, навео је он и додао да ће Србија наставити да води рачуна о војној неутралности.

При куповини стана помогла ми је породица моје супруге

Министар одбране Александар Вулин одбацио је данас оптужбе Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) да је новац за куповину стана у Београду нелегално стекао и рекао да му је при куповини помогла породица његове супруге.

Мрежа за истраживање криминала и корупције објавила је раније да министар одбране Александар Вулин не може да докаже порекло више од 200.000 евра којима је купио стан.

Агенцији за борбу против корупције дао је, како наводе, неуверљиво објашњење да је новац позајмио од супругине тетке из Канаде.

Према њиховим наводима, због сумње да је починио кривично дело, Агенција је поднела пријаву против Вулина Тужилаштву, које је две године касније обуставило поступак.

Вулин је за телевизију Пинк рекао да је Тужилаштво за организовани криминал одбацило пријаву Агенције за борбу протв корупције против њега, и не само то, већ је и тражило од другог тужилаштва да то провери још једном, и показало се, навео је министар, да је све у реду.

Упркос пресуди Тужилаштва, каже Вулин, кренуло се у кампању против њега, са оптужбама да „лажу“ и он и Тужилаштво.

„У животу сам зарадио 53,5 квадрата“

– Последње две године, на сваких три или шест месеци, ова прича се поново отвара – рекао је Вулин и додао да је тај стан купио пре шест година, кад је био народни посланик, а не министар одбране, те да му је у томе помогла породица његове супруге.

Он је рекао и да је могао, да је хтео, да Агенцији за борбу против корупције каже како му је стан „дао“ власник Пинка Жељко Митровић који је његов двоструки венчани кум.

Уместо тога, каже министар одбране, рекао је истину, „јер је она таква каква јесте“.

– Све што сам зарадио у животу, може да се сведе у 53,5 квадрата у Београду и не мислим да је то мало – рекао је Вулин.

КРИК, каже Вулин, нема новинарску, већ „политичку агенду“ и зато инсистира на оптужбама против њега.

Свако има право да ради у складу са својим политичким ставовима, сматра каже министар одбране, али КРИК није неутралан нити се се баве истраживачким новинарством као што то тврди.

– Да сте неутрални, не бисте се тако понашали, већ бисте рекли надлежни органи су рекли да је све чисто и ту нема коментара – сматра Вулин.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vulin-srbija-hoce-saradnju-sa-nato-nastavicemo-da-vezbamo-zajedno-da-se-obucavamo-da-ucimo-od-njih-ali-necemo-biti-clan.html

-

Драган Милашиновић

Очигледно незадовољни брзином којом министар Вујовић шиљи своју оловку којом треба да измери „габарите“ на основу којих ће се утврдити проценти повећања плата које се исплаћују из буџета, људи од којих зависи наша, а мало више Вучићева, безбедност одлучно су узели ствар у своје руке. Дана 06.09.2017, тзв. министри силе (Одбране и Унутрашњих послова) Вулин и Стефановић, као и директор БИА, Братислав Гашић, одржали су састанак и договорили се да се запосленима у њиховим ресорима плате повећају за 10 % од наредне године. Тачка. Нису питали, може – не може, какво ће бити стање у буџету и сличне тричарије. Нису консултовали министра финансија, нити оредседницу владе. Има да се повећа 10 % и готово.

И не само то. Стефановић, Вулин и Гашић, каже нам Политика,  разговарали су о унапређењу положаја свих припадника безбедносних служби и договорили да ће ове три институције, уз подршку Владе Србије, ући у заједнички пројекат израдње станова за припаднике полиције, војске и БИА. Одакле паре, баш их брига. Биће како они кажу! Опет, министар финансија и председник Владе као да не постоје.

Шта је то? Неки пуч? Није. Подржава такав приступ председник државе. Ево доказа:

“Након разговора са председником Србије Александром Вучићем о положају припадника полиције, војске и БИА, дошли смо до решења које је председник подржао, а то је да се припадницима ове три важне државне институције, које се брину о безбедности грађана Србије, подигну плате у наредној години за 10 одсто”(1) – истакао је министар Стефановић и додао:

„Са министром Александром Вулином и директором БИА Братиславом Гашићем разговарао сам и о томе како можемо да допринесемо да се квалитетнијом стамбеном изградњом подигне материјални положај запослених, што је председник Вучић подржао и дао задатак да се направе планови на основу којих ћемо следеће и наредних година почети да унапређујемо капацитете за решавање стамбених питања свих припадника наших служби” (2)

Слично говори  и министар одбране Александар Вулин, који се заложио да проблеме материјалне природе, треба решавати у оквиру читавог безбедносног сектора, не појединачно као војска, полиција или БИА, већ јединствено.

„Повећање зарада ће нам сигурно много значити, али више од свега ће значити концепт нове стамбене градње, у којој ће се поново након дугих деценија чекања организовано радити на решавању стамбеног питања свих припадника безбедносног сектора”(3), рекао је Вулин.

Да се не понављам, исто нам је казао и Братислав Бата Гашић, с тим што је додао једну своју проверену мудрост, која му увек добро доноси: Дугујемо велику захвалност председнику Републике који је препознао важност безбедносног система Србије”(4). Као да нико други не зна шта значи безбедност! Али, Батина “захвалност” нема да омане. А и има зашто да председнику буде захвалан. Итекако. 

Дакле, безбедносном сектору плате ће бити повећане 10 % и добијаће станове. Од следеће године. Само да сад не штрајкују. Лепа демагогија.

Но, шта то значи са аспекта реалних цифара, како ће се уклопити у буџет, како деловати на остале кориснике и, на крају, да ли је уопште остварљиво, никог од њих није брига. То није њихов ресор, нити је сада важно. А и следећа година изгледа још увек далеко…

Важно је само да сад не штрајкују! Војска и Полиција.

_____________________________________

 

  1. www.politika.rs/scc/clanak/388342/Zaposlenima-u-MUP-BIA-i-Odbrani-10-odsto-vece-plate
  2. Исто
  3. Исто
  4. Исто

Рапсод или путујући песник у лику Вулина неуморно путује од касарне до касарне у Србији и казује вођине епске фантазије оним јадницима у војсци док се народу преко „пинковизије“ пласирају изговорене глупости из дана у дан.

Добро припремљен и увежбан за додељену му улогу министра војног са Че Гевариним погледом (без томпуса) шепури се по војним полигонима тобож изненадних и ненајављених контрола уверавајући се у борбену готовост војника и јединица. А онда уместо анализе контроле уследи бујица демагошких хвалоспева којима жели да, онима који знају да није тако како говори, управо докаже да су у заблуди и да треба да верују како он носи белу униформу иако она није бела.

Могу друге армије да буду боље опремљене од нас, али не могу да буду боље обучене и не можемо ни на који начин да ове момке пошаљемо на извршење задатака да нису прошли најбољу и најсавременију обуку. Напор и труд који улажу старешине је за сваку похвалу и они свакако дају резултате….. Ми ћемо као министарство наставити да инсистирамо на процесу обучавања, наставићемо да инсистирамо да обука мора да буде оно што опредељује нашег војника и оно што разликује нашег војника од свих осталих. А свакако посебно инсистирајући на безбедности нашег војника и да све што се ради буде у складу са највишим могућим стандардима.“ – рече и не постиде се. 

„Министар одбране је рекао да се наше јединице опремају све бољим и све савременијим оружјем али то, како је истакао, никада није довољно ако немате обученог и спремног војника,“ – истиче се у званичном саопштењу за народ.

– „А ми то имамо на понос наше земље“ – поентирао је министар Вулин. (1*)

Не знамо шта је подразумевао под оним често истицаним „обучен“; уколико је мислио на одећу и обућу требало је само да обори поглед на доле према војницима и да одмах уочи да његове чизме више коштају него све чизме и униформа коју су војници тога дана носили на полигону, и да нема ни трага од чизама које је рекламирао његов „врховни командант“ онај дан на полигону у Никинцима, а они (војници) сигурно му позавидели на скупоценој обући и одећи.

Уколико је пак мислио на обученест и увежбаност војника у извршавању борбених задатака, онда г. министру војном треба рећи да се не дају тако лако оцене на основу шетње до војног полигона већ је то резултат многих показатеља који се добијају систематским праћењем и оцењивањем рада једне војне формације па и војске у целини, а све то ће тек моћи да сагледа на крају године приликом анализе борбене готовости ВС.

Колико је неделотворна и необавезујућа дужност коју обавља показују његове изјаве у току посете војним јединицама и установама. Тако је недавно посетио Команду за обуку ВС у Топчидеру и изјавио:

„Зато ми морамо да нађемо начине да поново у процес обуке уведемо и оне који нису припадници војске. Ниједна војска на свету није довољно бројна, и ниједна војска на свету није довољно спремна за изазове који су пред нама уколико нема подршку читавог становништва и свих грађана“. Ова ничим утемељена про-форма изјава никоме озбиљном не користи осим њему и онима који се у ову проблематику не разумеју. Наравно, у озбиљно уређеној држави министар војни би пошао од основних стратешких докумената (стратегија националне безбедности и сл.) и навео како треба да се дела у процесу обуке цивила те да у том случају није потребна подршка становништва и свих грађана, осим ако није мислио да и он као и његов вођа затражи унутрашњи дијалог за решавање војних питања. (2*)

Ипак, за Вулина су ово претешке и преозбиљне теме и треба да их препусти стручним људима, а за њега су решавања оних ситних који могу да му донесу симпатије код војника као нпр. куповина чизама и униформи, или нешто слично као што ћу изнети у следећем случају.

Ономад одох на Бежанијско гробље да испратим у вечну кућу пријатеља и дугогодишњег сарадника у служби, уваженог генерала, борца и патриоту. „Пе-Ес“ (Правило службе ВС) регулише војне почасти прецизно и јасно. Некада када смо имали војску имали смо и специјалну јединицу за одавање почасти, а сам гарнизон Београд имао је почасни батаљон који је давао почаст приликом сахране као и код дочека страних држављана нижег ранга. У саставу почасног батаљона био је и војни оркестар за исту намену. Гарда и оркестар гарде били су намењени, поред осталог, за исте делатности, али за високе званичнике у држави. Елем, како се урушавала војска тако је нестала и ова јединица, а са њом и војни оркестар. „Пе-Ес“ сада регулише ову област тако што уместо војног оркестра музичку почаст одаје трубач, а уместо добро увежбаних војника почасног батаљона одреди се вод или чета војника из неке јединице ВС (10 или 20 војника – прим. аут.).

Тачно на време у „раздрнданом“ минибусу стиже почасна јединица скупљена од војника, војникиња и подофицира и стаде на место за почаст. За то време возач минибуса не гаси мотор који је се заглушујуће тресе са поцепаним ауспухом. На опомену неког редара на гробљу да га угаси, он само слеже раменима и након краћег дијалога помери га даље на паркинг, али остаде са упаљеним мотором. Вероватно је у питању акомулатор па не може после да га упали. Па није ово МИГ-29 да немају акомулатор – помислих разочарано.

Када поче одавање почасти, видим све се одвија по протоколу, само са радњама почасне јединице без трубача. Приђем једном официру који ми се учини да је главни и тихо га упитах, – „Где је трубач?“,„На годишњем одмору“ – одговори још тише. „Зар имате само једног трубача?“ – поново упитах. „Па, знате био је још један, али је он напустио војску пре два месеца… Али расписали смо поново конкурс…“. – поче да објшњава. „Добро, разумем…“ – прекидох га, ваљда је отишао код Бреге (Горан Бреговић – прим. аут.) у „Оркестар за свадбе и сахране“, сигурно је тамо боља плата….

Према томе г. министре војни, друже Вулин, могли бисте за почетак свог министровања да обезбедите пет трубача, биће довољно иако само гарнизон Београд има 11 гробаља, а умирање је повећено у односу на пораст броја запослених. Биће то велики ваш допринос војсци и поштовање према умрлим припадницима војске.

Све што је досад изговорио овај политички демагог и шарлатан остаће записано у домену дневно-политичких флоскула којима се потхрањују његови истомишљеници и полтрони, замајавајући се у свом нераду и незнању.

Тако је приликом посете фабрици наменске индустрије у Великој Плани опет изговорио неколико неистина и уобичајених фраза које су само њему знане.

„За нас је од огромног значаја наша наменска индустрија и одбрамбена индустрија Србије која показује да се, уз велике напоре, али успешно носи и на светском тржишту. Војска Србије, као свој врхунски интерес има, наравно, ново наоружавање, али наоружавање које је продукт наше памети, продукт нашег капитала, које је продукт нашег знања и умећа ових људи“ – нагласио је министар Вулин.

Не разумем зашто наменску индустрију назива одбрамбеном када она производи наоружање и војну опрему за извоз, а ВС готово да ништа од тог није увела у своје опремање? Зашто обмањује своју државу и народ? А када буде дошао страни улагач, тек онда ВС неће имати никакву корист од војне индустрије. Треба рећи истину – Војска Србије нема скоро никакву корист од наменске индустрије, она послује на доходовном принципу и не поклања никоме своје производе, па ни ВС. Потребно је извршити куповину поменутог наоружања и војне опреме, а за то треба новац.

„Влада Републике Србије ће наставити са политиком коју је водио председник Владе Александар Вучић, а сада врховни командант, а то значи да ћемо наставити да улажемо у одбрамбену индустрију Србије, то значи да ћемо наставити да водимо рачуна о овом веома важном сегменту наше одбрамбене индустрије“ – истакао је министар одбране. (3*)

Важно је да у његовом обрaћању свуда и на сваком месту није изостало величање вође и његово промовисање у врховног команданта који по Уставу Србије не постоји.

Од самог почетка свог мандата Вулин је кренуо неуморно да се шета по касарнама и полигонима опонашајући вођу који ради од раног јутра до касно увече без одмора и летовања. Све што је до данас допринео ВС су само изговорене фразе, обећања и надања. Војска се и даље налази у веома тешком материјалном положају, а једино што је тачно изговорио и добро уочио је …“напор и труд који улажу старешине је за сваку похвалу и они свакако дају резултате“… Да, за сваку похвалу је колико још увек има ентузијазма код старешина у војсци да опстају у оваквој по ВС неповољној ситуацији. Но, бојим се да и они ускоро не крену за оним трубачем код Бреге!

 

 

 

Референце:

 

(1*) www.mod.gov.rs/lat/11391/nenajavljen-obilazak-ministra-odbrane-poligonu-peskovi-11391

(2*) www.blic.rs/vesti/drustvo/vulin-uvesti-vojnu-obuku-i-za-civile/vtkzx3s

(3*) www.mod.gov.rs/lat/11403/savremena-namenska-industrija-garant-vojne-neutralnosti-srbije-11403

 

Драган Милашиновић

Пре четрнаест година, 13.08.2003. године, шиптарски злотвори из оближњег албанског села отворили су рафалну паљбу из аутоматског оружја на српску децу из метохијског места Гораждевац код Пећи, која су се купала у Бистрици и убили двојицу дечака а четворо деце тешко ранили.

Убијени су Иван Јововић(19) и Пантелија Дакић(12), а тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).

Званично, нападачи ни до данас нису откривени иако је након злочина УМНИК саопштио да ће: „преврнути сваки камен на земљи како би нашао убице“(1), и формално расписао награду од милион долара за информације које ће довести до откривања почионица овог злочина. Када је вољом српских власти (Тадић-Јеремић) успостављена мисија Еулекс, УМНИК им је предао случај, а они су га крајем 2010 службено затворили “услед недостатка доказа”(2), иако су очеви убијених дечака сво време тврдили да знају ко су убице њихове деце и да су о томе обавестили КФОР и УМНИК-полицију.

Тадашњи директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, тим поводом изјавио је 2013. године, после парастоса, служеног у Цркви пресвете Богородице:

„Захтевам од Еулекса да, или призна да је потпуно немоћан и да не може да расветли ниједан злочин над Србима, или да поново отвори истрагу за побијену децу на реци Бистрици. Ако то не може, питам се одакле му ауторитет да суди и пресуђује у било ком другом случају … На ову земљу сте примљени нашом вољом зато што смо веровали и верујемо да ћете разумети да не постоји националност и верско обележје убијених и убица. Злочин који се не казни увек прети да се понови и зато тражимо да поново отворите истрагу”(3)

Нема сумње јаке речи, али Вулин је изговорио још и јаче:

Зато Срби морају да узму своју судбину у своје руке. Тамо где немамо свог команданта полиције, свог судију и свог градоначелника и председника овакви злочини се не расветљавају. Хоћу да се расветле и хоћу да се никад не понове”, истакао је он.(4)

Може ли српскије, јасније, патриотскије? Не може! Само што није било искрено. Најбољи доказ за то је што Еулексу званичан захтев за обнављање истраге никада није уручен. 

Било је то време пар месеци потписивања Бриселског споразума 1 (потписан 19.04.2013), када је српски режим припремао укидање српске државе на Косову, срачунато ширећи илузије о ЗСО као мини држави. Само шест месеци касније од овог сјајног говора, Вулинови батинаши обучени у некакве црне кошуље, као и он, крстарили су Косовом и бејзбол палицама “уверавали” Србе који су се усудили да јавно посумњају у дрске, али и плитке лажи српског режима. Данас, када у Гораждевцу живи две трећине мање Срба него када је успостављена УМНИК-мисија(5), ЗСО-а још увек нема, а ако га и буде биће то форма без суштине, само нови инструмент у успостављању шиптарске власти над српским енклавама. Вулин се, наравно, већ збринут на Дедињу више и не сећа ни Косова, а камо ли Гораждевца! 

Нека га. И левичари, много већи од њега, пре или касније спознали су да Бог постоји и да се на лажима и издаји не може кућа кућити. 

Но, нису побеснели Шиптари, са којима Вучић тражи да се миримо дајући им НАШУ земљу, само једном пуцали у нашу горажданску децу. Из године у годину то чине, рафалима и молотовљевим коктелима гађајући њихов споменик у центру села. Чинећи то 2013., 2014., и 2015-те, толико су га оштетили да је почетком 2016. постављен нови.(6) И никада починиоци нису били откривени.

Занимљиво је и да на прошлогодишњем помену, парастосу у Цркви Рождество Пресвете Богородице и опелима на гробљу, које су обезбеђивали припадници Kосовске полицијске службе, нису присуствовали представници Срба у институцијама самопроглашене Републике Kосово, као ни представници Српске листе, а Канцеларију владе Србије за КиМ представљао је Зоран Бојовић, један од помоћника директора. 

Но, ове године, када Вучићев режим спрема финале издаје Космета делегација на обележавању четрнаестогодишњице овог трагичног догађаја била је на много вишем нивоу. Предводио ју је Директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић који је након парастоса поручио да држава Србија не заборавља многострадалну српску Метохију, која је у претходним деценијама била жртва плана за истребљење српског народа са ових простора, који је готово у потпуности успео и позвао на истрајност:

„На данашњи дан добра је прилика и да одавде са КиМ пошаљемо поруку истрајности. Овде у непосредној околини Пећи још има наших људи који истрајавају са својим породицама у животу и опстанку на овој метохијској земљи. Наша обавеза је да не само својом љубављу и солидарношћу него и да на конкретан начин као држава наставимо да им помажемо и ми ћемо то чинити као што смо и сада присутни у њиховим животима”(7).

Занимљива порука. Иако мекша у истој је функцији као и она Вулинова из 2013. Да завара Србе на Космету да ће држава Србија бити ту и када и формално оде, када Вучићев “унутрашњи дијалог” резултира оним што Тачи већ најављује као “нормализацију односа две државе”.

Био је ту и Горан Ракић, новопечени шеф “Српске листе”, друга полуга на коју Вучић озбиљно рачуна у својим сумњивим визијама о некаквом “историјском помирењу”. То је онај човек који је рушећи потпорни зид у Северној Митровици и формално омогућио спајање севера и југа Космета, а својом улогом у оној Вучићевој ујдурми са возом допринео уласку снага шиптарске специјалне полиције РОСУ на север Космета. Јер, он верује у Вучићеве визије, посебно кад их  прати Тачијев прагматизам. 

И нећу овде поставити питање може ли бити помирења са онима који пуцају на децу, а затим и на њихово спомен обележје, јер одговор зна сваки Србин који није продао веру за вечеру, већ треба ли и сме ли да годишњица такве трагедије буде коришћена као промоција лажних обећања и болесних визија?! 

То једино може и сме бити место где ће представници српске државе обавестити житеље Гораждевца, Србе са КиМ и све нас, шта су конкретно учинили да овај конкретан злочин буде расветљен? Имају за то много начина, тајне и јавне службе, дипломатске канале, државни притисак на међународне институције, сараднике у косовској влади… 

Или да нам јавно кажу да неће или не могу учинити ништа! Да су зарад најновије вођине визије “историјског помирења” спремни да уз НАШУ ЗЕМЉУ ДАЈУ И ГРОБОВЕ НАШЕ !!

_____________________________________

  1. mondo.rs/a929479/Info/Srbija/Gorazdevac-srpski-decaci-ubijeni-pre-13-godina.html
  2. www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1155532/Gora%C5%BEdevac%2C+zlo%C4%8Din+bez+kazne.html
  3. www.politika.rs/scc/clanak/266815/%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2-%D0%95%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83-%D0%BE-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D1%83-%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83
  4. Исто
  5. mondo.rs/a929479/Info/Srbija/Gorazdevac-srpski-decaci-ubijeni-pre-13-godina.html
  6. iskra.co/srbija/gorazdevac-podignut-novi-spomenik-zrtvama-nato-bombardovanja/
  7. www.politika.rs/scc/clanak/386873/Obelezeno-14-godina-od-ubistva-decaka-u-Gorazdevcu

-
Београд – Тужилаштво за организовани криминал пре годину и по дана покренуло је предистражни поступак против министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александра Вулина и наложило полицији да прикупи информације о томе на који је начин министар купио стан у Београду. За све то време Министарство унутрашњих послова одбија да тужилаштву достави тражене информације.

Ове податке тужилаштво је тражило након што му је Агенција за борбу против корупције у децембру 2015. доставила извештај о контроли имовине и прихода Александра Вулина.

У писаном одговору КРИК-у тужилаштво наводи да се у извештају Агенције помиње да не постоји валидна документација како су Вулин и његова супруга Наташа платили стан. Агенција извештаје доставља тужилаштвима уколико сумња да подаци о начину стицања имовине нису тачни или да је извршено неко кривично дело.

Два месеца пошто је примило извештај, тужилаштво је послало захтев полицији да испита наводе из извештаја и прикупи потребне информације. У одговору КРИК-у тужилаштво наводи да је три пута слало ургенције Управи криминалистичке полиције, али да до данас од њих није добило никакву повратну информацију.

Током рада на бази имовине политичара, КРИК је открио да је министар Вулин са супругом Наташом у јулу 2012. купио трособан стан од 107 квадрата. Стан се налази у новоизграђеној модерној згради у београдској општини Звездара.

Према уговору, цена стана износила је 229.620 евра. Прву рату од 40.000 евра су, стоји у уговору, исплатили у октобру 2011. године. Брачни пар Вулин се обавезао да остатак новца исплати до краја септембра 2012. године, али није познато да ли је то и урадио.

Вулин је Агенцији пријавио да је стан стекао „продајом имовине“. Једина некретнина коју је поседовао пре куповине овог стана је једнособан стан у Новом Саду који је 2010. године добио на поклон од судије Олгице Милошевић, како је открио КРИК. Тај стан је две године касније продао рођеном брату за око 40.000, што одговара суми прве рате исплаћене за куповину стана на Звездари.

Уз стан на Звездари, брачни пар Вулин купио је и паркинг место, али министар то није пријавио Агенцији за борбу против корупције.

КРИК је од Агенције за борбу против корупције захтевом за слободан приступ информацији од јавног значаја тражио копију извештаја који је доставила тужилаштву, али још није истекао законски рок за поступање по захтеву.

Крик / Србија Данас

www.vaseljenska.com/politika/mup-odbija-da-ispita-kako-je-aleksandar-vulin-kupio-stan-na-zvezdari-u-vrednosti-od-230-000-evra/

-

Владимир Фролов

Udruženje hrvatskih branitelja, поднело је хитан предлог да се министар за борачка питања Вулин, прогласи за – persona non grata – u RH, зато што је указао на ноторну чињеницу да политички врх те републике, чланице ЕU и NАТО, редовно судјелује у неофашистичкој манифестацији на Блајбуршком пољу, која окупља хиљаде европских неофашиста, а ЕU се „уби од доказивања“ свог антифашистичког опредељења, нарочито отворено подржавајући украјинске неофашисте!

Од хрватских „бранитеља“ и покварене распадајуће ЕU ништа ново, али је јасан став министра Вулина, похвална новина!

-

Министар Александар Вулин, након што је положио венац на централном споменику у концентационом логору Маутхаузен, напустио је комеморацију.

Он је комеморацију напустио у знак протеста због присуства делегације Косова на скупу и уложио званичан протест.

Вулин је рекао да је делегација Владе Србије положила свој венац на гроб стотине хиљада уморених људи, који то заслужују, као што заслужују успомену и пажњу и хиљаде Срба који су тамо побијени.

„Зато смо положили наш венац и показали колико поштујемо и ценимо све оне који су овде страдали и колико ценимо људску патњу и муку. Али наша делегација није могла да дозволи да ћутке посматрамо како се застава лажне државе Косово овде представља као права држава и како се позивају као да су били део анифашистичке коалиције“, рекао је Вулин Тањугу.

Он је истакао да Косово за нас није држава и не може бити представљено на било какав другачији начин, осим на начин који је дозвољен.

„Овде се то нажалост није догодило. Данима већ говоримо, ево и овде говоримо, о томе како непоштовање историје може да доведе до зла. То се данас и десило, косовска застава међу државама не може да буде, и то је зло. Косовска застава нема шта да тражи међу чланицама антихителеровске коалиције, међу земљама победницама“, поручио је Вулин.

Он је назначио да Србија не може да дозволи да се преко њеног суверенитета и њеног поноса гази на овако бруталан начин.

„Зато смо уложили и улажемо званичан протест, зато смо напустили наставак комеморације. Наше жртве су испоштоване, све жртве овде су испоштоване, нисмо дозволили да се наше присуство на било који начин умањи, али нећемо дозволити да се држава Србија гази“, рекао је министар.

Вулин, који предводи државну церемонију обележавања 72 године од ослобађања логора Маутхаузен у Аустрији, претходно је открио нову спомен-плочу посвећену Србима који су живот изгубили у том логору и положио венац на тој плочи и споменику Југословенима погинулим у Другом светском рату.

Комеморацији је присуствовао и дрзавни врх Аустрије.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vulin-polozio-venac-pa-napustio-komemorativni-skup-u-mauthauzenu-zbog-prisustva-delegacije-kosova.html