петак, јун 22, 2018

Тагови Вести таговане са "Алексис Ципрас"

Алексис Ципрас

Са колико неодговорности, подлих намера и искључиво ради личних интереса својих чланова наступа „Српска листа“ и на овим сепаратистичким изборима на КиМ, показују беспризорни покушаји обмане јавности у виду измишљања разних подршки док се у позадини свега одвија невиђено растакање државе Србије.

„Српска листа“ понекад то чини фронтално, као део страначког активизма, али ни чланови не заостају у томе у зависности од њихових способности. За последњи у низу драматичних случајева сценарио потписује „најприлагодљивији“ политички активиста и поштовалац свих режима на власти у Србији, Милош Стојковић, пореклом са Косова и Метохије. Путем пријатељских веза које има у медијима, Стојковић је обавестио јавност да је премијер Грчке и председник СИРИЗЕ, Алексис Ципрас, подржао његовог омиљеног кандидата, Срећка Спасића, за градоначелника Клокота при тзв „републици Косово“ чији је он заменик.

„Премијер Грчке и председник Сиризе Алексис Ципрас данас је у телефонском разговору са председником Коалиције расељених лица са Косова и Метохије Милошем Стојковићем, подржао борбу Српске листе и спремност Сиризе да помогне будућим српским градоначелницима, а посебно кандидату за градоначелника Клокота Срећку Спасићу да се ближе повежу Грчка и Колкот(?!?) кроз инвестиције грчких привредника, јер је та општина најугроженија српска енклава на КиМ, саопштено је из Коалиције расељених лица са КиМ“1.

Посебно забрињавајуће у овој вести је то што је Спасићу, актуелном „градоначелнику Клокота“2 наводна подршка пружена као кандидату за реизбор управо на положај за чију је за злоупотребу осуђен условно на 10 година затвора!3 Иначе, важи за човека који је као Србин својом бахатошћу успео са КиМ да протера и оне Србе које деценије албанског зулума и терора то нису успеле.

С обзиром на тежину коју има, вест је морала да буде подвргнута провери, чије би иначе лажирање представљало дипломатски скандал у редовним околностима а пре свега када Влада Србије не би подржавала изборе албанских сецесиониста. Као и зато јер је Грчка до сада показала приличну подршку држави Србији по овом питању али и додатно јер се и у тој земљи пројављују све јаснији знаци албанског сепаратизма. А реч је о озбиљној држави која се не би понашала аутодеструктивно попут вештачки створене Македоније или Црне Горе.

Тако је и урађено па се сарадник Фонда стратешке културе обратио СИРИЗИ чији је председник Алексис Ципрас, премијер Грчке, питањем:

„У српским медијима објављена је вест да је председник Сиризе и премијер Грчке, господин Алексис Ципрас, подржао „Српску листу“ на наредним изборима које на КиМ организују албански сепаратисти. Медији преносе како је г. Ципрас ову листу подржао у телефонском разговору са Милошем Стојковићем, једним од учесника тих „локалноих избора“ који, будући да их организују албански сепаратисти, у српском народу немају подршкуи и често су бојкотовани. Да ли можете да потврдите да је било тог разговора, да је тачно да је г. Ципрас подржао „Српску листу“ и ако јесте, шта су конретно мотиви за такав један потез?“.

Убрзо је стигао и одговор који је недвосмислено оповргао ову вест у име читаве грчке Владе.

„Није било формалних контаката са премијером. У сваком случају, СИРИЗА и грчка влада остају неутрални и нису изразили никакву подршку на овим изборима“.

Обмана, коју ипак нису пренели сви медији у Србији, „је прошла“ јер је Стојковић и раније без устручавања тврдио како су он и Алексис Ципрас веома блиски. Пошто је студирао у Грчкој (теологију) било је основа за поверовати у њихово познанство, а осим тога ваљда су новинари сматрали да се тиме ипак нико не би шалио. Стојковић је то искористио представљајући се још половином августа 2015. као „Србин, најбољи пријатељ Алексиса Ципраса“, да би за „Курир“ описао „подршку“ грчког премијера код кога је „интервенисао“.

„…И сада када је почело да се нагађа, после бројних написа у новинама да ће поклекнути, чули смо се и дословце сам га питао: Алексисе, брате и пријатељу, знаш да сам с Косова, да ли ћете признати Косово, а он ми је одговорио да се то неће догодити…“5

Шарлатанску „диломатију“ и политику Стојковић води захваљујући вештини да се у правом тренутку нађе на правом месту и буде фотографисан или снимљен крај некога од политичара чиме касније врши притисак на Србе са КиМ указујући на свој „утицај“и „познанства“. Тако је успео да направи неколико фотографија са г. Ципрасом а на овој, којом је илустрована ова лажна тврдња, Стојковић премијеру Грчке уручује дрвену чутурицу – сувенир са ћириличним натписом „Шљивовица“ што је ипак банализовало тај усиљени сусрет и придодало му јак ефекат атмосфере већ поодмаклог расположења испод неког шатора на фестивалу у Гучи.

Овакаво понашање Милоша Стојковића није никакво изненађење ако се подсетимо његових досадашњих активности већ раније описаних у тексту Магазина Таблоид а под насловом „Грабљивице из Вулиновог јата“.6

Међутим, најава грчке подршке Србима који активно помажу албански сецесионизам кроз „Српску листу“ уопште није новост. Слично се догодило у критичном моменту крајем 2013. када је коначно требало сломити отпор Срба на северу покрајине и одржати други круг сепаратистичких избора на целој територији Косова и Метохије. Председник иницијативе Српска листа, Владета Костић, потписао је у Грачаници тада Меморандум о сарадњи са грчком компанијом који је предвиђао нова улагања и отварање до 300 радних места7, што за ову српску средину и те како много значи, а тадашњи кандидат за „градоначелника Грачанице“, испред Г.И. „Српска“, Бранимир Стојановић рекао је да ће се „суштина рада ове странке показати управо кроз овакве пројекте“. Једино се то испоставило истинитим.

Наиме, до улагања и отварања нових радних места никада није дошло али се Стојановић са места „градоначелника“ убрзо обрео на месту заменика „премијера Косова“, односно Хашима Тачија, коме је за ту позицију ова странка дала неопходну подршку, као што је то учинила и са Рамушем Харадинајем недавно. Владета Костић је такође напредовао до места „градоначелника Грачанице“ чија је управа од тада незаконито издала преко 400 дозвола о претварању пољопривредног земљишта у грађевинско а затим и исто толико дозвола за изградњу – искључиво Албанцима.8 Поред тога, продата су 683 српска имања што је званично заведено у административним књигама али постоји и један број продаја обављених „другачијим поступком“ па нису евидентиране а процењује се да их још око 200 што драстично мења етичку структуру становништва у Грачаници у корист Албанаца9 и све то од доласка на власт оних људи које СПС у потпуности контролише и именује на та места од 2013. године а искључиво кроз „Српску листу“.  Ништа боље од овога не осликава „суштину рада те странке“.

Но, да би се и поред свега остало на власти неопходна је груба злоупотреба макар и минималних околности за крупне лажи о подршкама а оне нису ограничене само на Грчку већ се то без проблема чинило и са највећим светским силама попут Русије што је, половином септембра, претило да изазове озбиљан међудржавни инцидент када се Русија не би понашала како озбиљној држави и приличи. Наиме, режимски медији у Србији су јавили да ће политичка партија председника Руске Федерације Владимира Путина, „Јединствена Русија“, подржати управо „Српску листу“ и Горана Ракића на наредним сепаратистичким изборима.10 Наслов те вести нагласио је прави спектакл „Путин уз Српску листу“ а фотографије председника Русије нашле су се на насловним странама режимских новина уз ову вест. У неизмењеном саставу вест се нашла и на сајту Канцеларије за Косово и Метохију чији је директор, Марко Ђурић, и водио ову делегацију у Москву. То је требало да морално разоружа противнике издајничког подухвата који ова вештачка странка на Косову и Метохији спроводи по налогу из Београда а који су се ослањали на руску подршку.

Несхватљиво је одакле толико дрскости и безобразлука да се српској јавности ноторна лаж сервира на тако безочан начин услед чега је већ сутрадан стигао демантиј из ове странке.

Заправо, састанак који је у Москви одржан односио се на могућност израде Декларације о српској националној идентичности.11 Медији у Србији, барем они водећи, правом разлогу састанка нису придали готово никакав значај или су га, у малом броју случајева када је поменут, у потпуности маргинализовали. Овако поданичко понашање медија делује нереално када се ради о тако важним стварима, а посебно које задиру у саму срж новинарске етике. Ипак, врло брзо разоткривена је и та обмана.

„Јединствена Русија, као и председник Владимир Путин, никада нису споменули ‘Српску листу’, нити охрабривали сарадњу са представницима нелегалних косовских институција, на чијем челу се налазе лица оптужена за ужасне злочине, то су потпуне лажи“12одговорио је на питање о „пруженој подршци“ председник Одбора за међународне односе „Јединствене Русије“ Константин Петриченко.

Покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, указујући на величину овог беспризорног скандала, додатно је разобличио превару објашњавајући да је у ствари Горан Ракић, председник „Српске листе“, коју је за потребе легитимитета рада „парламента“ косовских сецесиониста основао и својим ликом промовисао Александра Вучић, имао улогу „кукавичјег јајета“.

„Ушао је у Думу као функционер Српске напредне странке а изашао као председник „Српске листе“. Разлог томе је што руска страна, поштујући међународно право, сматра да је „Српска листа“ регистрована по сепаратистичим законима самопроглашене републике Косово коју Русија не признаје, нелегална и као таква под тим именом не може да борави у овом високом дому руског храма демократије“.13

Удружење „Отаџбина“ у овом саопштењу је подсетило и да је режим Александра Вучића марионетски и поданички а што је важно стално имати на уму како би се правилно разумели људи који његовој странци приступају. Дакле, већ спремни на сваки потез и извршење ма било ког налога који ће помоћи остварење намера које Запад, изразито на штету Србије, има пре свега на тлу Косова и Метохије и све то зарад личне добити. У томе се више пута доказала баш „Српска листа“ чији актуелни председник Горан Ракић није реаговао на разоткривање ове преваре. Не што му није ни прва ни последња већ што му није речено шта да каже а без тога он је напросто немушт.

То нашем „јунаку“ са почетка приче не смета да са њим успостави контакт и подржи га, па се тако на самом почетку кампање за ове квази-изборе Стојковић састао са Ракићем а затим изјавио како ће „Коалиција расељених лица са КиМ подржати листу Српска, једину партију Срба у покрајини која има подршку званичног Београда. Ставићемо све своје ресурсе на располагање Српској листи. Расељени са КиМ у политичкој борби листе Српска виде једину могућност за повратак“.14

Овде ћемо пре свега указати на баналност преваре која се врши сасвим обичном реториком, односно, оснивањем и регистровањем удружења грађана под називом „Коалиција расељених“, Стојковић је за себе приграбио „титулу“ њеног председника која у медијима и те како ауторитативно звучи. У суштини та „коалиција“ фактички не постоји, нема чланове па не може да има ни председника из чега, логички произилази, не може ни да пружи реалну подршку било коме. Као удружење ван изборних периода је мртво, нема никаквих активности и служи једино ради злоупотребе судбине расељених и прогнаних Срба са Косова и Метохије. Употребом „титуле“ председника, Стојковић доноси одређене поене ономе уз кога се нађе а то је увек онај ко има највише изгледа да на њима победи. А о каквом повратку он може да размишља прости показатељ је сва његова имовина на Косову и Метохији која је одмах по окупацији КиМ 1999. године, продата Албанцима, осим омање безвредне парцеле на Брезовици која се води на име његовог оца.

Стојковићу су обмане врло својствене те је међу Србима на Косову и Метохији јако непожељна личност посебно у свом родном крају због чега и врло ретко тамо борави. Током 2016., најавио је доделу пакетића српској деци у Косовској Каменици, поводом Светог Саве, а на друштвеним мрежама је то изазвало спонтано самоорганизовање овдашњих Срба који су желели да му се, за све што је за њих и њима учинио, „захвале“ батинама. Догађај су због претњи пропратиле јаке снаге тзв „косовске полиције“ у чијој је пратњи одмах након доделе и напустио Косовску Каменицу. Пакетићи су били препуни производа којима је истекао рок употребе па је ова злоупотреба деце у политичке сврхе, која је могла и да им угрози здравље, изазвала још веће огорчење српског народа овог краја.

Основна намера је била промоција „Покрета социјалсита“ Александра Вулина који је наведен као донатор. Управо сарадња са Вулином, до које је дошло још у време отпочињања Бриселског споразума, омогућила је Стојковићу да на себе привуче медијску пажњу услед међусобне подршке која је била изразито јака.

Промоцији првих сепаратистичких избора на целој територији КиМ 2013. године умногоме је допринео боравак Вулина са кандидатима „Српске листе“ у манастиру Хиландар а где их је одвео управо Стојковић, након чега су у истом стилу као и после посете руској Думи недавно, изјавили да су добили благослов од тамошњег монаштва и игумана Методија за то што раде а групном фотографијом са њим „поткрепили“ своју лаж јер се благослов односио на цео српски народ на КиМ без помињања те листе:

„Нека би благослов пресвете Богородице тројеручице био са нашим страдалим народом и нашом страдалом црквом на Косову и Метохији и нека би пресвета Богородица са своје три руке покривала их увек и штитила их од сваког зла“.15

Такорећи политичко поигравање са овом великом српском светињом, наставило се и касније те је баш у Хиландару било могуће „испословати“ подршку или какву промоцију попут оне када је Вулин био домаћин славе, барем како су медији пренели, а којом приликом је између осталог навео: „Будућност наше деце не може бити успешна и добра без поноса на прошлост“16

Наравно да се овде мисли о прошлости српске државе и народа али ће тек њихова лична прошлост осветлити ове догађаје у потпуности. Пишући о игуману манастира Хиландар, Методију, медији се не либе да истакну његову прошлост пре него је постао монах а то нарочито у тексту „игумани су уживали у рокенролу“.

„Методије и Тихон су били градски момци. Заједно смо слушали рокенрол, организовали журке. С почетком ратова, изолације и моралног суноврата друштва, они су свој идентитет пронашли у новој идеологији, а то је православна вера“ – прича историчар Народног музеја у Чачку Милош Тимотијевић17 Из периода пре „проналажења новог идентитета“ игумана Методија сећа се и његов колега са студија у Београду, Владан Јовановић. Подстакнут управо овим и другим сензационалистичким вестима које су у том тенутку стизале из манастира Хиландар, Јовановић га описује као „једног из те необичне групе студената ЕТФ-а коју су са нама, “обичним” студентима, спајали гађење према Милошевићевом режиму и преферанс. Управо су ти људи, готово сви родом из чачанског краја, нова генерација која је од краја 90-их “преузимала” Хиландар“ да би „убрзо јавност запљуснуле гласине о малверзацијама на манастирском поседу Каково“.18

Наиме, почетком 2000-тих, тадашњи јеромонах Методије и још двојица сабрата „злоупотребом положаја и несавесним вођењем манастирских послова, мимо знања Сабора стараца и братства, нанели су штету манастиру од око 400 хиљада марака. Толико грчке финансијске власти потражују од манастира за бесправну градњу објеката на метоху Арсеница изван Свете горе (познатијем као Каково) а дуг је настао у време док је први игуманов помоћник био јеромонах Методије“ који је „супротно свим прописима живота у манастирској заједници и типику који је хиландарској братији као оснивач оставио Свети Сава, у пчелињаку изнад манастира саградио кућу своме оцу и запослио га као пчелара. Али, јеромонах Методије није само збринуо оца, већ и десетак својих земљака, Чачана, који као „експерти“ са службеним пасошима Министарства спољних послова СРЈ бораве у манастиру“. „Уместо да се покају за зло нането задужбини најсветијих међу Немањићима, Серафим и Методије као измирење дуга, хоће да метох Арсеницу уступе Грчкој православној цркви. Иако само формално, да би се избегло плаћање грађевинских дозвола и других такси. А шта стварно значи формално уступити и последњи велики хиландарски метох ван Свете Горе грчкој држави, у овом случају Грчкој цркви, не треба посебна памет да би се схватило. То значи само једно, отуђити заувек део преосталих хиландарских поседа“.19
О овоме је обавештен и лично патријарх Павле 22. фебруара 2002. године па се само може претпоставити како је Методије успео не само да избегне казне цивилног и црквеног Суда већ да поред свега још и постане игуман манастира Хиландар. Индикативно је  итај тренутак који је наступио непосредно по упокојењу патријарха Павла, априла 2010. године.

Очигледно је да „Српска листа“ није једини „државни пројекат“ како све чешће можемо да чујемо да власт назива своја најтежа безакоња.

Иако је све ово само део непочинстава представника владајућих режима од 2000. године наовамо, који прете да кулминирају управо кроз „Српску листу“ на Косову и Метохији, и више су него довољни да алармирају српску јавност. Чињеница да се то неће десити, још страшније илуструје колико су сви механизми управљања државе Србије у рукама бескрупулозних изгредника којима је овај политички брлог, у виду коалиција са шиптарским и НАТО злочинцима, само део колача који су се намерили да до краја поједу.

То пак не значи да излаз не постоји, и те како постоји али једино кроз апсолутни бојкот ових и свих наредних незаконитих избора јер се једино учешћем на њима обезбеђује пуни легитимитет албанском сепаратизму. Није уопште битно за кога ће Срби гласати, да ли за „Српску листу“ или неку другу „српску странку“ јер ће победник на њима свакако бити неко од истакнутих албанских сепаратиста по замисли Брисела и Вашингтона, а минорно присуство Срба у тим квази-институцијама представљаће ништа друго него пут за губитак Косова и Метохије. Зато је једини начин да из оваквог стања српски народ изађе као победник, бојкот свих сепаратистичких лажних „избора“ и „институција“. Неслагање са њима показаће истрајност у легитимној борби за очување српске државе и свој опстанак што нам гарантује међународно право, на шта нас обавезују жртве, напори  страдања кроз историју али ништа мање од тога, будућност потоњих генерација. „Приватни извршитељи“ анти-српских интереса Запада окупљени око владајућег режима у Београду, управо се због тога упињу да народ уплаше, уцене и натерају да подржи ову погубну политику. Да постоји искрена брига за будућност српског народа, ако не на Косову и Метохији где српска Влада нема надлежност услед окупације покрајине, она би ту бригу могла да докаже у остатку Србије где има извршну власт али се тамо из дана у дан све лошије живи са тендецијом да постане још горе. Ако не може да обезбеди минимум услова за живот својим грађанима на територији где има пуну контролу, како ће обезбедити то исто делу народа на КиМ над којим нема ни део те надлежности а гура га супротно од себе?

Много је показатеља издаје јужне српске покрајине који потврђују да се она неће окончати на Косову и Метохији као што можемо да наслутимо из поклича сепаратистичких тежњи који пристижу из Прешевске долине, Старе Рашке (Санџака), Војводине…

Ужас пред сазанањем како ће изгледати тањир на коме у крупним залогајима нестаје држава Србија, морао би да буде покретач на одсудну борбу за њен и спас српског народа који се више не може уздати ни у кога и то мора себи јасно да призна! Налазимо се у парадоксалној ситуацији када та борба уопште није тешка, напротив, за победу не треба учинити баш ништа осим да на дан тих квази-избора изаберемо једину спасоносну опцију – бојкот!

 

 

1) www.alo.rs/cipras-podrzao-srpsku-listu/126865

2) Напомена: када год се помене „градоначелник“ на Косову и Метохији, без обзира које је националности, то увек значи службеник у систему тзв „републике Косово“ који је пандам српском председнику Општине.

3) www.blic.rs/vesti/hronika/gradonacelniku-klokota-kim-10-godina-zatvora-uslovno/0qpw0rz

4) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=379&cl=13

5)www.kurir.rs/vesti/politika/1893947/ekskluzivno-cipras-nikada-necu-priznati-kosovo

6) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=371&cl=05

7) www.radiokim.net/vesti/drustvo/grcka-kompanija-ce-ulagati-u-gracanici.html

8) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=391&cl=12

9) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=373&cl=21

10) goo.gl/KK4E5p

11) er.ru/news/159352/

12) www.fsksrb.ru/kljucna-rec/pukla-bruka-u-moskvi/

13) www.kmnovine.com/2017/09/sns-spin.html

14) www.blic.rs/vesti/politika/jagodina-raseljeni-sa-kim-podrzavaju-srpsku-listu/fkrmm8m

15) Танјуг, 14. октобар 2013.

16) Танјуг: Александар Вулин као домаћин славе у Хиландару, 17 април, 2015.

17 www.blic.rs/vesti/srbija/igumani-su-uzivali-u-rokenrolu/6d54bsm

18) pescanik.net/hilandaromanija/

19) arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/02/27/srpski/R02022601.shtml

 

-

Борис Степанов

Премијер Грчке Алексис Ципрас и председник Француске су на сусрету у Атини предложили да се европски проблеми убудуће решавају кроз сопствене институте и финансијска средства. Председник Француске је чак изјавио да је ММФ користио неправилне методе како би могао да се умеша  у европске програме.  „Нису били правилни методи ММФ-а  којима су контролисани европски програми. ММФ се убацивао   у европске програме, како је то био случај са Грчком. Мислим да су због тога страдали достојанство и национални суверенитет Европе. То је истовремено разлог  за непотпуно поверење међу европским државама, међу европским институцијама и националним властима. ММФ је врло важна организација, у Француској она игра врло важну улогу, и ја је подржавам Али ММФ нема улогу да се меша у европска питања“ – изјавио је Макрон.

Нови домаћин Јелисејске палате  је подвукао да је данас свима потребна чвршће повезана Европа. Он сматра да је неопходно да се превазиђе унутрашњи грађански рат и несугласице међу европским народима, да је неопходна солидарност. Брисел никако не жели да призна да су чланице Европске уније заборавиле шта значи слушати једна другу  и истовремено разумевати једна другу. Свака само жели да за себе добије новац, а затим одбија да плати рачун за то што је добила. ММФ то користи и бирократе из ЕУ на сваки начин отимају од дужника новац који мора да се врати. Сатерују их у ћорсокак, а други добијају камату и не размишљају о последицама. Банкари одавно не размишљају ни о коме, осим о себи. Зато, сматра господин Макрон, било би одлично када би Европа имала Европски монетарни фонд који би помагао својим чланицама да превазиђу кризу као што је, на пример, она у Грчкој.  „Грчки сценарио“ би сада могао да „одради посао“ у Италији, Шпанији, и у другим земљама „зоне евра“.

Тако да је дошло време да се Европљани спасавају  међусобно. Јер у супротном ће ММФ својим “чврстим загрљајем“ угушити једну по једну, европску земљу са проблемима. Грешке из прошлих година никако не би смеле да се понављају. А најважније што је рекао Макрон је то да се он изјаснио за „социјалну Европу“, за побољшање стандарда становништва и за реформе. Практично то значи да је Европа на прагу рушења, да је по сваку центу треба спасавати, али како – Макрон није рекао. Данас нико осим Американаца нема новца. А они штампају нове доларе и претрпавају њима цео свет.  Папира је много, али је злата мало. Осим  као код Меркелове која је успела да немачко злато врати из САД-а. Истина, још увек не све.

-

Борис Степанов

Благо речено, односи између Атине и Берлина последње две године никако да се ускладе. Један од најважнијих министара немачке владе, министар финансија Волфgанг Шојбле, а њега још зову и покровитељ канцеларке, ових дана је изјавио да ће део грчких дуговања бити отписан само уколико та земља изађе из зоне евра. Берлин све јаче стеже Алексиса Ципраса како би овај стално правио све нове и нове уступке, и брже спроводио реформе. Без тога неће бити никаквих нових транши, а оне су неопходне како би могле да се враћају доспеле рате дуговања. Премијер Ципрас је све испаде господина Шојблеа назвао предизборном реториком и при том је подвукао да данас у Европи крајње неолибералне снаге губе тло под ногама. Грчки лидер је констатовао и да се Грчка никада неће сложити са новим играма Берлина, које иду преко леђа обичних становника.

Сада политичка елита Немачке отворено игра на ивици фаула. Према Ципрасовим речима Шојбле ће покушати да све у Европи убеди да би се без Атине у ЕУ живело много боље: „Они се играју ватром када играју у евро зони са две брзине: деобом и потпуним раздвајањем“. У Међународном монетарном фонду не подржавају у потпуности захтеве Берлина. Кристин Лагард и њени потчињени сматрају да Ципрасу не треба да се смањује буџет и да није потребно да се трошкови још више смањују. ММФ захтева испуњење само два врло важна услова: јасну фискалну дисциплину и убирање пореза. Осим тога, препоручује се да се смањи проценат „лоших дуговања“ и да се у Грчкој позабаве регулисањем банака. Према извештају ММФ-а реални раст БДП-а Грчке ће у 2017.години изнети 2,7%. Незапосленост ће се са 23,2% смањити на 21,3%. Државни дуг ће изнети 181% БДП-а. Претходни основни сценарио ММФ-а је претпостављао да ће раст дуга Грчке до 2060. године доћи до 275% БДП-а. Уз такав сценарио кроз 43 године потребе за кредитирањем би порасле до 62% БДП-а. Већ 2024.године за њих би морало да се троши 15% БДП-а Грчке.

Код таквих феудалних услова земљи прети вечита „дужничка јама“ из које би се извлачило неколико генерација Грка. Зато је сада прави тренутак да се покуша договор са Меркеловом и Шојблеом како они не би више затезали „кредитну омчу“ и како не би покушавали да Атину потпуно униште. Тим пре, што до јесени у Немачкој много тога може да се промени. Меркелова то одлично схвата. Само треба још да убеди своје бираче да Немци не треба вечито да финансирају Грке, баш као ни остале „сиромашне рођаке из ЕУ“. Берлин се спрема да направи скелет од јаких земаља Европске уније и да „непослушнике од малих земаља“ пусти да пливају како знају. Они који не потону ће се спасити.

-

У антивладином митингу у Грчкој је учествовало око 15.000 демонстраната због планова левичарске владе да уведе додатне мере штедње, преноси АП.

         Како се наводи, демонстранти су прошли кроз центар Солуна и лупали у бубњеве, махали црним заставама и носили балоне на слоганима против владе.

         Грчка је већи део протеклих осам година провела у рецесији и тренутно пролази кроз трећи велики круг мера штедње повезаних са пакетом међународне помоћи.

         (Танјуг)

извор: fakti.org/globotpor/ellada/ciprasovi-protivnici-demonstrirali-u-solunu-udarali-u-bubnjeve-mahali-crnim-zastavama

-

Ципрас: Покоравање догмама немачког министра финансија Волфганга Шојблеа довешће до тога да ће цела данашња ЕУ ускоро видети веома непријатне резултате избора који следе и референдума по Европи. Самој ЕУ прети распад

Немачки политичар из CDU (партије Меркелове) Манфред ВЕБЕР, шеф посланика Европске народне партије у Европском парламенту, већ оптужио Оланда и Ренција да су спремни да дозволе Ципрасу да их искористи

На нове ветрове је међу првима реаговала Пољска. Њен министар одбране Антоније Маћеревич одмах је огласио спољнополитички програм Варшаве: „Државе Централне и Источне Европе обједињују заједнички хришћански бекграунд и културни код. Обредна страна се може разликовати, али је код видљив. Морамо се вратити идеји Европе домовина. Земље нашег дела Европе су преживеле совјетску, а неке такође немачку окупацију“

Сепаратизам унутар ЕУ постаје све полуларнији. Кандидат аустријске Партије слободе, Норберт Хофер који има добре шансе да у трећем изборном кругу постане шеф државе, већ је иступио са иницијативом да Беч формира „унију унутар уније“ заједно са Мађарском, Чешком и Хрватском. Ради „утицања на одлуке Европске уније“

Неки процеси су, међутим, дубљи. Јер, префект ватканске Конгрегације за питања вере – кардинал Герхард МИЛЕР – већ је оптужио немачки епископат да ствара услове за нови Велики раскол какав је 1517. католике Европе поделио на присталице ватиканске ортодоксије и протестанте

          У Атини је одржан самит европских медитеранских земаља, који је организатор и домаћин био грчки премијер Алексис Ципрас.

          Присуствовали су му председници Француске и Кипра Франсоа Оланд и Никос Анастасиадис, премијери Италије, Португала и Малте – Матео Ренци, Антонио Кошта и Џозеф Мускат, а такође представник владе Шпаније Фернандо Егидату.

          Разговарало се о будућности Европе. Али, о каквој будућности?

          Немачки лист Die Welt назвао је самит в Атини – још уочи његовог почетка – „сусретом од којег мора дрхтати Ангела Меркел“.

          Медитеранске чланице Европске уније желе Европу у којој ће земље попут Немачке слабијим државам-чланицама ЕУ, а и другачију ЕУ. Ципрас је у интервјуу листу Real News оценио да је неопходно даље отписивање дугова Грчкој. У супротном, припретио је, покоравање догмама немачког министра финансија Волфганга Шојблеа довешће до тога да ће цела данашња ЕУ ускоро видети „веома непријатне резултате избора који следе и референдума по Европи“. Чак је нагласио да самој ЕУ прети распад.

          „Европско тежиште се помера, — оценио је Die Welt. — Осовина Берлин-Париз веома је крхка, па досадашњи лидери Европе могу изгубити своје позиције. Формираће се нови савези. Француска тражи друге партнере. Ципрасов самит у Атини — тек је почетак“.

          Многи сматрају да је већ постало јасно да се након Брегзита са Европском унијом догађа нешто забрињавајуће.

          Ово потврђује и чињеница да је шеф посланика Европеске народне партије у Европском парламенту, немачки политичар из CDU (партије Меркелове) – Манфред Вебер – оптужио Оланда и Ренција да су спремни да дозволе Ципрасу да их искористи. Јер, иза такве оптужбе не стоји само немачки бес што у ЕУ расте отпор Берлину, нити прижељкивање „старе добре“ поделе сфере утицаја са Паризом.

          О чему се ради – међу првима је схватила Пољска. Њен министар одбране Антоније Маћеревич одмах је огласио спољнополитички програм Варшаве:

          „Државе Централне и Источне Европе обједињују заједнички хришћански бекграунд и културни код. Обредна страна се може разликовати, али је код видљив. Морамо тежити томе да у Европи створимо националне државе. Не ради се о национализму. То треба да буду државе у којима одлуке о даљој судбини доноси већина. Морамо се вратити идеји Европе домовина. Земље нашег дела европе су преживеле совјетску, а неке такође немачку окупацију. Ми не заборављамо историјски немачко-руски савез и искуство Другог светског рата“.

          Сепаратизам унутар ЕУ постаје све популарнији. Кандидат аустријске Партије слободе, Норберт Хофер који има добре шансе да постане шеф државе, већ је иступио са иницијативом да Беч формира „унију унутар уније“ заједно са Мађарском, Чешком и Хрватском. Ради „утицања на одлуке Европске уније“.

          Неки процеси су, међутим, дубљи. Јер, префект ватканске Конгрегације за питања вере – кардинал Герхард Милер – већ је оптужио немачки епископат да ствара услове за нови Велики раскол какав је 1517. католике Европе поделио на присталице ватиканске ортодоксије и протестанте.

          Европљани све мање верују ЕУ. Анкета француског института BVA, обављена крајем августа, показала је да је 29% Француза спремно да у првом кругу председничких избора (у мају 2017-те) гласа за кандидата ројалиста. А да 39% Француза сматра да би повратак крања на трон био благотворан за национално јединство.

          Наравно, ни Ципрас, ни Маћеревич не желе распад ЕУ. Њихове земље желе боље место унутар уније. Међутим, историја опомиње да велики догађаји почињу од малих и од малих незадовољстава и потеза.

-

ЗАТРАЖИО ДА ЗЕМЉЕ ЕУ ХИТНО „ПРЕУЗМУ“ ИЗБЕГЛИЦЕ КОЈЕ СУ САДА У ЊЕГОВОЈ ЗЕМЉИ

Алексис Ципрас

         ГРЧКА ће на сутрашњем самиту ЕУ и Турске тражити да избеглице које су блокиране у тој земљи одмах буду премештене и да се уведу санкције против оних земаља ЕУ које се не придржавају заједничких одлука, рекао је данас грчки премијер Алексис Ципрас.

         Ципрас је навео да ЕУ, у суочавању са потенцијалним приливом милиона избеглица осећа последице „неразумних…. империјалистичких интервенција“ на Блиском истоку којима су уништене организоване државе, алудирајући на Ирак и Сирију.

         На седници централног комитета Сиризе Ципрас је рекао да је „тренутно премештање избеглица … питање од највеће хитности“.

         Узвраћајући на критике источноевропских земаља да Грчка није успела да успори прилив избеглица, Ципрас је упитао – да ли је било мудро што су те земље примљене у ЕУ пре десетак година?

         (Бета)

fakti.org/globotpor/ellada/cipras-za-migrante-i-izbeglice-optuzio-imperijalisticku-politiku-vodecih-zemalja-zapada

-

ATИНA – Грчка jе део решења и понудиће помоћ, али неће прихватити jедностране акциjе ни са чиjе стране, поручио jе данас грчки премиjер Aлексис Ципрас, у разговору са високим комесаром УН за избеглице филипом Грандиjем.

Tan2015-8-5_142940324_6_620x0

У кратком диjалогу пред камерама, Ципрас jе истакао да се Грчка суочава са тешким временима те да се мора jасно ставити до знања да jе избегличка криза међународно питање, а не само регионални проблем, преноси грчка агенциjа AНA.

„Aко хоћемо да решимо проблем, морамо да блиско сарађуjемо и да више координишемо“, рекао jе он Грандиjу.

Грчки премиjер jе, такође, изразио уверење да су сарадња и напори високог комесара УН кључни за проналажење решења и пружања потребне помоћи онима коjи стижу у Грчку.

Ципрас и Гранди су се у разговору фокусирали на пружање подршке УН контролисању избегличких токова, на неколико аспеката операциjе НATO у Eгеjском мору и на подстицање процеса размештања избеглица у државама чланицама EУ.

Гранди jе изразио неслагање са ограничењем улазака избеглица коjе су неке земље увеле на границама, истакавши да jе то погрешан вид акциjе и поновивши позив на сарадњу међу земљама.

Високи комесар УН за избеглице, коjи ће сутра бити у Бриселу, коментарисао jе своj обилазак Лезбоса, где jе присуствовао искрцавању спасених избеглица, и похвалио руковођење избегличком кризом на том грчком острву, наводи грчка агенциjа.

У међувремену, Грчка jе званично уложила дипломатски протест зато што ниjе позвана на конференциjу о балканскоj рути коjа се данас одржава у Бечу.

„Kроз оваj jеднострани и не баш приjатељски корак према нашоj земљи постоjи покушаj да се донесу одлуке уз одсуство Грчке коjе се имале последице под Грчку и њене границе“, нагласило jе Mинистарство спољних послова Грчке у протестноj ноти.

Грчка jе већ раниjе оптужила Aустриjу да минира постизање заjедничког европског решења за избегличку кризу сврставаjући се међу „хардлаjнере EУ“.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=231558

-

ПОСАВЕТОВАО ЕВРОПСКИМ ЛИДЕРИМА ДА ТО ПРИЗНАЈУ И „ИСПРАВЕ СИТУАЦИЈУ”

Aлексис Ципарас и Ајатола Али Хамнеи

  • Грчки премијер – који је у Техерану назван „најнезависнијим европским лидером” – понудио Ирану „стратешке везе” и да Грчка буде економски и енергетски мост између те земље и Европске уније

         ИРАНСКИ  лидер – ајатола Али Хамнеи – оценио је да европске земље „немају сопствену вољу” и да се налазе под притиском Сједињених Држава.

         Како преноси техеранска телевизија Press TV, Хамнеи је ово изговорио за време сусрета са грчким премијером Алексисом Ципрасом. Притом је подвукао:

         „За разлику од прошлих времена, европске земље данас немају сопствену вољу. А још су под притиском Америке. То треба признати. Ситуацију треба исправити”.

         Ципрас се налази у дводневној посети Техерану. Претоходно је посетио Исфахан и разговарао са иранским председником Хасаном Роханијем.

         Нагласио је да његова влада жели са Ираном „везе стратешког карактера. Притом је нагласио:

         „Грчк жели да постане енергетски, економски и трговински мост између Ирана и Европске уније”.

         Ципрас је потом посетио и техерански технолошки парк, а његов директор,Махди Сафаринија, назвао је грчког премијера „најнезависнијим лидером Европе”.

         У том парку ради преко 30 високотехнолошких фирми са више од 3.000 научника.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/hamnei-ciprasu-evropske-zemlje-nemaju-sopstvenu-volju-i-pod-pritiskom-su-amerike

-

Грчки премиjер Aлексис Ципрас поручио jе, на митингу поводом годину дана од доласка на чело владе, да ће извршити реформу пензионог систем упркос жестоким противљењима.

images (1)

ATИНA – Грчки премиjер Aлексис Ципрас поручио jе, на митингу поводом годину дана од доласка на чело владе, да ће извршити реформу пензионог систем упркос жестоким противљењима.

„Реформа пензионог система се мора спровести, то jе неопходно. Дилема jе реформисати систем или дозволити да се уруши“, рекао jе синоћ Ципрас у говору пред око 4.000 присталица на атинском стадиону.

Kако се очекуjе, закон о реформи пензионог система наћи ће се пред посланицама парламента почетком следећег месеца, пренела jе агенциjа AфП, напомињући да се овоj реформи противе левичари и унутар саме Сиризе.

Ципрас jе поновио да неће смањивати пензиjе, истичући да су их претходне владе „већ смањиле за 40 одсто“ под притиском EУ и MMф, главних међународних кредитора Грчке.

Oн jе критиковао опозициjу деснице, тврдећи да jе његова борба са Бриселом изнедрила траjне промене у EУ.

„Eвропа више ниjе иста“, казао jе Ципрас, мислећи на растуће расположење против мера штедње у Португалиjи, Шпаниjи и Италиjи.

Грчки синдикати су прошле недеље постигли договор о генералном штраjку против реформе пензионог система коjи ће бити одржан почетком фебруара.

„Oдлучено jе да се 24-часовни штраjк одржи 4. фебруара“, саопштио jе већински синдикат у приватном сектору ГСEE.

„Нацрт закона о социjалоj заштити уништава пензионере, раднике и будуће генерациjе“, наводе представници синдиката, преноси AфП.

Грчка се налази под притиском међународних кредитора да смањи издваjања за пензиjе коjа су наjвеће у Eвропскоj униjи.

Влада у Aтини наjавила jе планове за смањење максималних пензиjа са садашњих 2.700 на 2.300 евра и увођење нове минималне гарантоване основне пензиjе од 384 евра.

Према трогодишњем плану договореном са Eвропском комисиjом, Eвропском централном банком и Mеђународним монетарним фондом, Грчка мора да уштеди 1,8 милиjарди евра издваjања за пензиjе.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=225762

-
  • Митрополит ПАВЛЕ: Грчке власти су спремне да сутра пођу на све ради Европе, чак и да од Грчке православне цркве затраже да се помири и са сексуалним односима са животињама и са педофилијом

         ВЕЛИКОДОСТОЈНИЦИ Грчке православне цркве оштро су одреаговали на најављено доношење закона који широм отвара врата истополним браковима у тој земљи.

         Влада Алексиса Ципраса ради на истовременом доношењу и тзв. “антирасистичког закона” који, поред осталог, треба да забрани читање одломака из Новог завета који могу “повредити осећања Јевреја”. Побуна грчких јерарха тиче се оба законска пројекта.

         Митрополит Пирејски Серафим поводом намера Ципрасове владе је рекао:

         „Доношење таквих законских норми званично ће створити претпоставке за државни прогон наше Вере. Политичари се позивају на европски консензус о легализацији хомосексуалности, а нимало им не смета што је постхришћанска Европа већ постала Содома и Гомора”.

         Митрополит је чак уверен: „Нама ће претити, нас ће дискредитовати, можда ће нас и затварати и убијати. Само, ми ћемо остати одани својој Вери до смрти”.

         Серафим је – у име Пирејске митрополије – званично објавио да ће “прекинути све контакте цркве са политичарима који буду гласали за легализацију моралне наказности”.

         Огласио се и митрополит Ларисе Игнатије, упозоривши:

         „У нашој  земљи се званично легализује грех који човека води ка сигурној духовној погибији. Грчки политичари иду за смрадом који долази из “цивилизованих” земаља које су пре нас прогласиле црно за бело, горко за слатко, а незаконито за законито”.

         Међу онима који су “скочили на ноге” је и митрополит Сисаније и Сијатистије Павле који је упозорио: “Дошло је време да се врата Цркве затворе за све политичаре који њене храмове посећују тобоже због уважавања, а у суштини – из својих популистичких разлога”.

         Павле је оценио да су грчке власти спремне да “сутра пођу на све ради Европе”, чак и да од Грчке православне цркве затраже да се “помири и са сексуалним односима са животињама и са педофилијом”.

         Овај грчки митрополит је поручио Ципрасу и његовим министрима:

         „Црква неће одустати од својих вечитих вредности и норми и неће се прилагођавати тренутним потребама неке историјске епохе. Хомосексуализам и Црква су неспојиви”.

fakti.org/globotpor/ellada/pobuna-grcke-crkve-protiv-politicara-koji-idu-za-smradom-posthriscanske-evrope