среда, децембар 13, 2017

Тагови Вести таговане са "Ана Брнабић"

Ана Брнабић

-

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да би предстојећа промена Устава могла да буде разлог за ванредне парламентарне изборе.

„Многи имају различите разлоге зашто би требало расписати ванредне изборе, али мени делује као важан разлог то што у оквиру Поглавља 23 у приступању Србије Европској унији морамо да прођемо кроз промене Устава. Атмосфера у Скупштини је тренутно све само не конструктивна“, казала је Ана Брнабић новинарима на скупу „Белграде Вентуре Форум“.

Она је подсетила да би промена Устава требало да се заврши наредних година, вероватно већ 2018. године, и због тога је, како је оценила, важно да у Скупштини буду странке „које на најбољи начин одсликавају вољу грађана“.

„Нисам сигурна да је то у овом тренутку у Скупштини добро одсликано. Треба видети да ли је боља опција да се настави овако или да се пред уставне промене још једном провери воља грађана“, рекла је Ана Брнабић.

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/ana-brnabic-promena-ustava-za-mene-predstavlja-jedan-od-vaznih-razloga-za-raspisivanje-vanrednih-parlamentarnih-izbora.html

-

БИВШИ ПРЕМИЈЕР ТВРДИ И ДА НЕ ПРИМЕЋУЈЕ ДА БРНАБИЋ „НЕШТО РАДИ“

Живковић на N1

ЛИДЕР Нове странке Зоран Живковић изјавио је данас за ТВ N1 да није приметио да премијерка Србије Ана Брнабић „нешто ради“.

Бивши председник Демократске странке и бивши премијер у истом тону је додатно нагласио:

„Она је пратећи вокал или део плесне групе (Александра) Вучића која се њише иза њега, у његовом владању Србијом. Она је небитан лик на политичкој сцени“.

fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/zivkovic-ana-brnabic-je-prateci-vokal-ili-deo-vuciceve-plesne-grupe-koja-se-njise-iza

-

* Повећање расхода за плате и пензије у 2018. могло би да износи 55 до 60 милијарди динара, чиме би се исцрпео простор за повећање инвестиција и смањење пореза, сматрају економисти

* Процене да ће повишице подићи масу зарада до девет одсто, а ако остане на снази забрана запошљавања и из јавне службе оде око 10.000 људи, онда за шест до седам одсто

Иако још нема прецизних информација о томе за колико ће тачно бити подигнуте плате у јавном сектору, на основу изјава премијера и министра финансија, може се очекивати да ће у 2018. држава за плате и пензије дати од 55 до 60 милијарди динара више него ове године, што би било повећање буџетских расхода за ове намене за 6,5 до седам одсто.

Премијерка Ана Брнабић је поводом 100 дана Владе најавила повећање плата за 10 одсто просветним, здравственим и социјалним радницима, војсци, полицији, безбедносним службама, запосленима у судовима и тужилаштвима, као и у заводима за извршење кривичних санкција, установама културе и пореској управи. На повећање од пет одсто могу да рачунају запослени у администрацији, стручним службама министарстава и у Скупштини.

Међутим, премијерка није поменула универзитете, а остаје нејасно и да ли ће агенције, заводи и независна државна тела бити третирани као део администрације или не.

Министар финансија Душан Вујовић је изјавио да је предложено нијансирано повећање плата у јавном сектору, па ће, посебно у просвети, ићи од нула до 10 одсто у зависности од тога да ли нека институција има сопствене приходе или не, али и од фактора који се односе на сложеност, ризичност, обим посла, као и на квалификације запослених. Он је додао да ће се о конкретнијим бројевима договарати са ММФ-ом, као и да се следеће године очекује реални привредни раст од 3,5 одсто који омогућава оволика повећања плата.

Просечно повећање зарада би према речима Милојка Арсића, професора на Економском факултету у Београду, могло износити око девет одсто, што би значило раст бржи од номиналног раста БДП-а, који се састоји од збира реалног раста и инфлације.

„У следећој години БДП би могао расти номинално до седам одсто, 3,5 до четири одсто би била инфлација, а реални раст до четири одсто. То би значило да би плате у просеку расле брже од БДП-а и зато очекујем да ће ММФ приликом посете крајем октобра тражити да се то коригује, да плате не порасту више од БДП-а“, напомиње овај стручњак.

Простора за овај раст плата има, сматра Арсић, али према његовим речима то значи да није остало простора за повећање јавних инвестиција и смањење пореза које је такође најављивано.

„Ако узмемо у обзир да дефицит буџета следеће године не би смео да буде већи од један одсто, с обзиром да је јавни дуг и даље непримерено висок, а и да је ове године смањен скоро искључиво због курсних разлика, неће бити простора за раст јавних инвестиција и смањење пореза. Власт изгледа да није способна да организује јавне инвестиције, па су онда од тога и одустали. Искористити сав фискални простор за повећање плата са становишта привредног раста није најбоље решење“, закључује Арсић, напомињући да раст плата може имати везе и са градским, али и новим парламентарним изборима са којима се спекулише.

Такође, он упозорава да је администрација која је стуб државе, која пише и тумачи законе, подзаконске акте и даље мишљења, приликом претходна два повећања плата прескочена, а сада добија само пет одсто.

„Да ли је то порука да се сналазе како умеју“, пита се Арсић.

Према неким другим калкулацијама, повећање масе зарада у следећој години не би требало да буде веће од шест до седам одсто, а то би се постигло задржавањем забране запошљавања. Другим речима, око 10.000 људи би напустило државну службу природним одливом, односно одласком у пензију, па би из буџета било исплаћено мање плата.

Владимир Глигоров, економиста Бечког института за међународне економске студије, истиче да би за повећање зарада морао да се троши буџетски суфицит или да се позајмљује новац уколико не би било убрзања привредног раста.

„Узмимо да је реч о повећању од један одсто бруто домаћег производа, то би могло да повећа потрошњу за исто толико што би повећало и БДП у зависности од тога колико би отишло на увоз. Рецимо да на увоз оде педесет одсто, то знаци да би ефекат на повећање БДП-а био вероватно негде око 0,5 процентних поена. Још мање иде на порезе и доприносе, што значи да би било потребно трошити буџетски суфицит или позајмити новац. Уколико се очекује убрзање привредног раста по другом основу, то не би морало да утиче негативно на одрживост јавног дуга, мада ће свакако успорити пад јавног дуга у односу на БДП. Уколико тог убрзања не буде, биће потребно тражити додатне пореске изворе како би се платило ово повећање плата и пензија“, сматра Глигоров.

Он истиче да имајући у виду изборе и успоравање привредног раста ове године, а и неизвесности следеће, ове мере су политички очекиване. „Претпостављам и да ММФ није глув на захтеве српске владе, јер види да се привредни раст не убрзава како су они очекивали. Посебно не расту инвестиције, тако да остаје повећање потрошње како би се позитивно утицало на социјалну и политичку стабилност“, закључује Глигоров.

Просветари: Сад падамо још ниже на платној лествици

Најављеним повећањем плата за 10 одсто просечне плате у образовању не само да се неће изједначити са просеком Републике, већ ће просветни радници бити још ниже на лествици у односу на остале делатности које се финансирају из буџета. Не можемо да смањимо разлику између просечне зараде у образовању и у Републици ако се плате свима повећавају једнако – каже за Данас Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.

Она подсећа да држава просветним радницима дугује још 0,8 одсто како би дошли на ниво плата из 2014, а ако се има у виду да је инфлација сваке године била 2,5 одсто, повећање о којем Влада говори практично износи 1,7 одсто. То што власт није испунила обећање да ће просветни радници добити највише за Јанковићеву није изненађење. Држава, како каже, стално понавља да јој је образовање најважније јер то лепо звучи, а са друге стране прави потпуну уравниловку, да не би морала да објашњава зашто је некога издвојила. Јанковићева истиче да је синдикат на чијем је челу тражио да запослени у образовању добију четири одсто више у односу на друге у наредне три године и да то буде дефинисано протоколом.

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је јуче да је у оквиру сектора образовања нијансирано повећање, тако да они делови сектора високог образовања који сами остварују сопствене приходе, неће имати максимално повећање од 10 посто.“Рекли смо да је то од нула до 10 одсто и тако ћемо то конзистентно и применити“, навео је Вујовић, остављајући тиме наставном и ненаставном особљу на факултетима и другим високошколским установама да нагађа колики проценат повишице им следује од наредне године.

– Ми имамо само 10 института који су на тржишту, а остали немају сопствене приходе. Наука се финансира пројектно, али нам је без обзира на то узето 10 одсто, па очекујемо да нам толико врате. С обзиром да смо због таквог начина финансирања у неколико наврата били изостављени од повећања зарада, упутили смо писмо премијерки и надлежним министрима да не забораве истраживаче и помоћно особље у институтима у 2018. години – каже за Данас Ђурђица Јововић, председница Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије.

И радници у предшколским установама се надају да неће бити изузети, с обзиром да је премијерка у свом обраћању поводом 100 дана рада Владе навела да ће повећање плата од 10 одсто добити „васпитачи“.

– Претпостављам да није правилно речено, јер у предшколским установама не ради само васпитно особље. Ми имамо проблем јер се наше зараде финансирају из буџета локалних власти, а Законом о буџету за 2015. и 2016. годину било је прецизирано да се плате запосленима у предшколским установама могу повећати за четири, односно шест одсто, што су многи протумачили да не морају. Зато смо тражили да се у Закону о буџету за 2018. пропише обавеза локалних власти да исплате повишицу плата која буде одобрена – истиче за Данас Љиљана Киковић, председница Самосталног синдиката предшколског васпитања и образовања. В. Андрић

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

-

Изјавом да у Србији нема објективног новинарства, премијерка Ана Брнабић показала је потпуно несхватање тога шта су медији, оценио је главни и одговорни уредник Недељника Вељко Лалић, гостујући у Новом дану ТВ Н1.

Премијерка Ана Брнабић изјавила је у Европском парламенту у Бриселу да у Србији нема објективног новинарства и да су сви недељници су против Владе и против председника.

Лалић је рекао да у Недељнику не осећају да раде против власти и истиче да је снага новинарства управо у томе да критикује.

“Морам да признам да сам очекивао више од премијерке, посебно јер се представљала као модернизатор (…) Нормално је да нећете да пишете хвалоспеве. Морате да прочитате и неког ко вас критикује”, поручује Лалић.

Додаје и да има недељних новина које су отворено за власт, попут Експреса или Печата, и примећује да се критике државних функционера на рачун недељника углавном односе на НИН, Време и Недељник.

“Када немате политичке противнике, није лоше да направите три мала недељника у велики проблем”, приметио је Лалић и указао да недељници заправо и нису толико интереснатни власти јер имају специфичну публику за коју је немогуће направити популистички лист, као што је тешко направити и скроз озбиљне дневне новине.

“То је једноставно неко друштво које није интересантно, осим да показаујте да имате слободу медија тиме што Кесић шали на телевизији или што недељници понекад шокирају насловном страном, или што прича ко шта хоће у интервјуима”, сматра гост Новог дана.

Лалић има утисак и да се Ана Брнабић се више претвара у “премијера за дигитализацију”, што је, како каже, њена главна опсесија, док су све остало поновљене речи Александра Вучића и његова реторика.

Премијерка је, како каже, пропустила и неколико добрих шанси, нпр. да покаже јасан став и повуче конкретан потез током афере у вези са станом министра одбране Александра Вулина.

У Србији има слободне, али нема јаке штампе

На питање како Недељник, који је данас издао 300. број, опстаје, Лалић је објаснио да је реч о малој и младој редакцији, у којој су сви новинари, и листу који је самоодржив, без кредита.

Истиће и да је на талазу популизма који преузима цео свет, јако важно имати слободну штампу.

“Желимо (у новинама) да имамо све ставове. Да се не сложим са пет колумниста и да покушате да покријте све ставове”, поручује Лалић и оцењује да у Србији има слободне штампе, али да је проблем што нема јаке штампе и великих медијских кућа.

За 300. издање, Недељник је читаоцима, поред редовног броја, припремио и додатак који се зове Велики интервјуи у којем се налазе разговори са 44 личности, међу којима су, како каже Лалић, Горан Бреговић, Душан Ковачевић, Милена Дравић, Владе Дивац, Божа Маљковић, Новак Ђоковић, последњи интервјуи Добрице Ћосића и Александра Тијанића, као и разговори са актуелним и некадашњим председником Србије – Александром Вучићем и Борисом Тадићем.

Власт види проблем на београдским изборима, а опозиција се понаша као да не види своју шансу

Лалић се током гостовања у Новом дану осврнуо и на медијске спекулације да би Драган Шутановац могао да буде кандидат ДС-а за градоначелника Београда, оцењујући да су све мање шансе да се опозиција уједини.

“Власт види проблем на београдским изборима, а опозиција се понаша као да не види своју шансу. Избори у Београду су једини где опозиција има неку шансу”, рекао је он, подсетивши да је Саша Јанковић добро прошао на предсендичким изборима у главном граду, те да је у три централне општине имао чак и више гласова од Вучића.

“Једноставно, јасно је да опозиција мора да уради исто што и власт. Ако власт иде са Драшковићем и Вулином, просто је невероватно да чујете у опозицији да је неко неприхватљив”, сматра он.

(Н1)

 

91.222.7.144/hronika/veljko-lalic-ana-brnabic-se-sve-vise-pretvara-u-premijera-za-digitalizaciju-sve-ostalo-su-ponovljene-reci-vucica-i-njegova-retorika.html

-

Драган Милашиновић

Растерећена обавезе да буде поштар који разноси Вучићева писма, са питањима „од којих боли глава“, Ана Брнабић стигла је у дводневну посету Бриселу насмејана и орна за рад. Видело се да пуца од енергије и одлучности, а њена мушка одећа додатно је доприносила њеном самоувереном изгледу. Права особа, на правом месту, нема шта.

Након што се састала са известиоцем ЕП за Србију Дејвидом Мекалистером и председником Европске народне партије Манфредом Вебером, одмах се, не дангубећи, обратила  Комитету за спољне послове Европског парламента, а након тога и одговарала на њихова питања. Није је збунило ни провокативно лукавство председавајућег Комитета, Дејвида Мекалистера, који је, најављујући њен наступ, затражио да, осим о економским достигнућима Владе, у свом обраћању посвети пажњу и питањима владавине права, медијских слобода и односу државе према невладиним организацијама.(1)

Но, није ни она од јуче, па му је одговорила како је њена стратегијска агенда на челу Владе Србије дигитализација и образовање, као и да је садашњи стратегијски курс њене Владе трасирала претходна.(2) Другим речима, обратите се Вучићу, господо, ја се у свој посао не мешам превише. А онда се распричала о фискалној стабилизацији и дигитализацији. Но, то папагајско понављање Вучићевих флоскула није много интересовало њих у Бриселу, па неће ни нас. Идемо на занимљивије теме.

Сесији Комитета на којој је говорила премијерка Брнабић, као део наше делегације, присуствовали су и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, покрајински премијер Игор Мировић, амбасадорка Србије при ЕУ Ана Хрустановић и шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици. У овом тренутку остаје нејасно шта су два висока представника покрајине Војводине тражила у Бриселу са премијерком, и какве то везе има са војвођанском канцеларијом у Бриселу, но време ће нам сигурно открити праве разлоге. 

Оно што је члановима Комитета спадало у занимљиво били су односи са Русијом, па су премијерку мало “притиснули” на ту тему, а она их је, у једном тренутку, баш масно слагала. Објашњавајући им да су економски и културно-верски односи Србије с Русијом традиционално добри, да је Русија била на страни Србије приликом НАТО бомбардовања и виђена је међу Србима као пријатељ, она им је рекла и “да већина Срба сматра да је Европска унија Србији дала највећу новчану подршку и потпору”(3), што заиста не знам одакле је извукла, осим можда из свог џепа или хрватског порекла.

А затим се, настављајући да обмањује чланове Комитета, позвала на само себи знано “најновије истраживање” које наводно говори да је 49 одсто грађана Србије и преко 80 одсто посланика у српском парламенту за улазак у ЕУ, а 66 одсто грађана подржава реформе за чланство у ЕУ. Како да не. Осим онога о посланицима, што већ и врапци знају, све остало је или измишљотина, или манипулација узорцима и анкетним питањима. Па и то у посланицима драстичан је пад, будући да је у прошлом скупштинском сазиву за ЕУ било преко 95 одсто посланика.(4)

Одговарајући на примедбе да Србија одржава и војне вежбе с Русијом, она је узвратила да Србија жели да остане војно неутрална и предочила да је далеко већи број војних вежби српска армија имала с НАТО и САД, него са Русијом, прецизирајући да је прошле године Србија имала 16 војних активности са разним земљама, а од тога девет с Америком, а по две с балканским земљама и НАТО у склопу Партнерства за мир, једну са Мађарском и две вежбе са Русијом, а да је ове године Србија учествовала у 15 војних вежби, од тога 13 са НАТО (у том склопу седам билатерално са САД), док су две вежбе одржане с Русијом.(5) Баш неутрално, зар не?! 

На крају премијер је рекла да је срећна шта је урадила у првих 100 дана и завршила са познатим Вучићевим флоскулама како је Влада Србије посвећена учлањењу у ЕУ, пре свега спровођењу реформи не због уласка у ЕУ, већ зато да би Србија била боље место за живот. Практично, цитирала је Вучића, с тим што је било довољно пристојна да, на крају реченице, изостави његову јефтину поштапалицу “ради будућности наше деце”.

Не знам да ли су њеним наступом били задовољни чланови Комитета ЕП за спољне односе, али мене је премијер развеселила. Баш им је лепо увалила оне цифре из “најновијих истраживања” … 

_______________________________________

 

  1. www.nspm.rs/hronika/ana-brnabic-u-briselu-vucic-je-naveo-prave-razloge-za-evrointegracije-ne-zato-sto-u-eu-ima-novca-vec-zato-sto-su-reforme-vazne-za-gradjane-prethodna-vlada-skrenula-titanik-s-puta-ka-ledenom-bregu.html
  2. Исто
  3. Исто
  4. Исто
  5. Исто

-

Владимир Фролов

Бриселски портал EURACTIV.com, не случајно, објавио је интервју са премијерком Србије која надахнуто изјављује – „Za Srbiju je pristupanje EU poput maratona“! „Kada trčiš maraton, ne takmičiš se protiv nekog drugog, nego protiv sebe“!

Премијерка је изјавила да је циљ Србије да затвори сва поглавља између 2020 и 2022.године.

Није познато колико се премијерка активно бавила атлетиком, али је видљиво да превиђа да је досадашња „трка Србије“ заправо далеко више „stiplčez“ него ли прост маратон, она ипак греши, јер се јасно уочавају они који упорно и дрско стављају препреке на том путу, желећи физичко дробљење српске државе, провођење разних експеримената тзв „цивилног друштва“ што успешно осмишљавају сорошевске NVO чији активисти углавном трче мишем по екрану компјутера, али у стварности присиљавају обичне Србе да трче хтели, нехтели, у све неизвеснијој трци!

Mеђутим, Анчи није ни реч прозборила у интервјуу, о евентуалним намерама своје владе да поради на „уређењу маратонске стазе“, тако да трка буде макар мало олакшана, ако већ не може да утиче на њене услове!

-

Савез самосталних синдиката Србије (СССС) данас је упозорио да су радници у Србији потпуно осиромашени и деградирани, да је радни ангажман све несигурнији, а живот све нестабилнији и неизвеснији.SSSS traže da se povećaju plate

У писму председници Владе Србије Ани Брнабић тај синдикат је указао да би повећање зараде свих запослених, за шта сматра да су створене реалне основе, допринело бржем економском расту земље, али и смањењу социјалних тензија.

„Значајни раст плата и у јавном и у реалном сектору не би значио само бољи стандард за раднике, већ би тиме јасно била упућена порука страним и домаћим послодавцима да Србија није извор само јефтине радне снаге, него стручних и квалификованих људи који, попут европских колега, само желе да живе од свог рада“, сматра Самостални синдикат.

Повећање зарада, по оцени тог синдиката, зауставило би и одлазак из земље посебно младих висококвалификованих стручњака.

„Залагањем за побољшање материјалног и социјалног положаја запослених и пензинера, највећа синдикална централа у Србији даје допринос нашем путу ка праведнијем друштву и уласку Србије у европску породицу“, наводи се у саопштењу СССС-а.

novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/sindikati-pisali-ani-brnabić-radnici-u-srbiji-osiromašeni-i-degradirani

-

Драган Милашиновић

Све је јасније да разнолике приче о предстојећем повећању пензија и плата у јавном сектору, које трају већ месецима, добијају карактер организованог замлаћивања грађана које треба да омогући да ове године не добију ништа. Оно што ће пензионери и неке категорије запослених у јавном сектору евентуално добити биће некаква једнократна помоћ која се не може сматрати  повећањем јер не повећава пензијски (односно платни) основ.

Најбољи доказ за ову тврдњу су контракдикторне изјаве које, свако мало, већ месецима стижу од власти или извора који су им блиски. Почело је оним Вучићевим обећањем од пре четри месеца, док је још био премијер, како ће до краја године уследити повећање од 10 посто, које је након што је постао председник ревидирао у „значајно повећање“, а завршава се препоруком фискалног савета од 29.09.2017. да је најбоље да повећање пензија буде 2,5 а плата до 5 посто. Али, у 2018. години! Између тога наслушали смо се свакаквих изјава министра Душана Вујовића и премијера Ане Брнабић о сложености рачунице повећања, дочекали онај закључак са састанка Вулина, Стефановића и Бате Гашића, да повећање њиховим ресорима мора бити 10 посто, видели свакојаке „експерте“ како по принципу топло-хладно купују време, са циљем да када се каже од 2018. народу то не изгледа бескрајно далеко.

Но, да се вратимо најсвежијем утиску, Фискалном савету. На конференцији „Фискална кретања у 2017. години и предлог политика за 2018.“, његов председник госп. Павле Петровић, рекао је да се после три године фискалне консолидације први пут отвара простор за повећање потрошње и то на основу постигнутих резултата. Он је оценио “да би најбоље економско решење што се тиче пензија било да се свима повећа за 2,5 одсто, а да се остатак користи на делимично враћање пензија онима од којих је узето на почетку фискалне консолидације пре три године”(1), а да је “најбоље решење за плате линеарно повећање свима за пет одсто”(2) али, као што рекох, од 2018. године.

Наравно, Фискални савет је, како му само име каже, саветодавно тело, али ваља узети у обзир да је господина Петровића за то место аминовао лично Вучић. Као и да је два дана пре њих потврда да повећање треба очекивати тек од 2018. дошла са званичијег места. Од господина Душана Вујовића, министра финансијског, лично. Он нам је 27. септембра открио следеће:

„То је најтеже питање и оно је већ дуго на дневном реду. Плате и пензије врло пажљиво анализирамо и скоро недељу дана смо са ММФ-м провели рачунајући и близу смо утврђивања параметара и простора, како у овој години за можда једнократне исплате, тако и у 2018. години“(3).

Пошто је то прича коју нам понавља већ трећи пут, занимљиво је шта Вујовић мисли о окончању тог посла, који је отпочео још у првом делу септембра.

„Близу смо решења и са колегама из ММФ смо прошли све цифре и очекуемо да ћемо током састанка у Вашингтону на маргинама годишње скупштине и сигурно првих дана наставка њихове званичне посете Београду 26. октобра имати конкретна предложена решења”(4)

Ето ти га, сад. Крај октобра! Да се подсетимо да је средином септембра изјавио да ће  проценти бити објављени до краја тог месеца, па су потом он и Брнабићка недавно из Ниша поручили да ће рачуница бити готова до средине октобра, а сада је опет померају за његов крај.

Ако мислите да они из ММФ-а на које се министар позива не могу, са моћним софтфером који носе у лаптоповима, да проценте израчунају за највише пола дана, грдно се варате. Овде је очигледан циљ да се корисници, одлагањем, доведу у ситуацију да без озбиљног таласања прихвате да обећаног повећања неће бити у овој години.

Зашто? Зато што би било какво повећање у овој години сломило слабашну буџетску конструкцију, због малог раста БДП-а, од непуних 1,8 посто.

Но, не знам да ли им је та тактика баш добра и да ли ће мазање очију једнократним повећањима бити довољно. Ово Вујовићево померање рока за крај октобра моја мама, прокоментарисала је следећим речима: 

“Мисли ли овај човек да смо ми пензионери, баш сви, излапели?”

_____________________________________

 

  1. www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:688202-Petrovic-Povecanje-plata-i-penzija-u-2018-ali-do-pet-odsto
  2. Исто
  3. www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:687885-Vujovic-Povecanje-plata-i-penzija-bice-znacajno-cifre-krajem-oktobra
  4. Исто

Само пет дана након формирања Владе Републике Србије (формирана 29.07.2017), упркос објави председника републике Александра Вучића да ће премијерка Ана Брнабић бити задужена за економску политику, а министар спољних послова Ивица Дачић водити спољну политику, премијерка Брнабић је 3. јула дала интервју америчкој агенцији “Блумберг“, чији је преовлађујући садржај спољнополитички. Медији су се фокусирали на наслов дотичног интервјуа “Ако Србија буде морала да се определи између Русије и ЕУ, изабраће ЕУ“ (“Serbia Will Choose EU Over Russia If Forced“, July 3, 2017, 11:00 PM GMT, Bloomberg), објављеног у агенцијским вестима позивајући се на агенцију Блумберг, за који је накнадно установљено да је злонамерно и тендециозно лансиран. Циљ је као и небројено пута до сада био – бацање зле крви (нажалост, аутори овог “интервјуа“ су макар именом српског порекла – Миша Савић и Гордана Филиповић).

Реакције српске јавности на поменути наслов интервјуа премијерке Ане Брнабић биле су двојаке, потпуно поларизоване: оправдано осуђујуће, патриотске и жестоке, са једне стране, и одобравајуће и снисходљиве, од стране НАТО пешадије. Из спектра изјава јавних личности овим поводом наводимо само неке (искључујући најекстремније): “Брнабићева никако не би смела да остане на нивоу лепих жеља и пожељних изјава“– изјавио је Бојан Костреш; “изјава Брнабићеве оголила политику по којој, па и изнад саме Србије, стоји ЕУ“– Милош Јовановић;  “руско – српски односи нису претња било коме“– министар одбране РС Александар Вулин; “суштина мудре политике је да не дођемо у дилему“– министар спољних послова РС Ивица Дачић; “ на европском смо путу, али имамо став“– председник републике Александар Вучић.

Кампања овим поводом је своју кулминацију доживела након сусрета премијерке Ане Брнабић са амбасадором Руске Федерације у Београду, г.Чепурином (6.јула ове године), приликом које је премијерка усмено образложила амбасадору Чепурину комплетну новонасталу ситуацију, и у прилог томе лично предала стенограм поменутог “интервјуа“ (“Захарова: Брнабићева тврди да је њена изјава погрешно пренета, Чепурину предала транскрипт интервјуа“, дневни лист Политика, 7.7.2017).

Након пријатељског дипломатског сусрета на највишем нивоу, чија сврха је била разјашњење недоумица које је изазвао тенденциозни интервју, уследила је лавина негативних критика на рачун премијерке Брнабић. Стављена је на стуб срама само због  жеље да не дозволи да се уруши нешто што је стварано вековима – коректне и братске односе Руског и Српског народа. Издвајамо две критике, велике специфичне тежине. “Не схватам тај чин да се она (премијерка Ана Брнабић) некоме правда“- изјавио је новопечени министар у влади Бранко Ружић (“Завршена прича – није потребан стенограм“– дневни лист Курир, 11.07.2017).  “Потпредседница Владе РС Зорана Михајловић очитала је лекцију председнику владе РС Ани Брнабић“, искритиковавши је због правдања руском амбасадору уместо достављања садржаја интервјуа Влади Србије – истог дана након изјаве министра Ружића (“Рат-Зорана ударила на Ану“– дневни лист Курир, 11.07.2017).

Да ли је потребно посебно коментарисати релацију у којој потпредседник Владе критикује и “очитава лекцију“ председнику Владе Републике Србије??

Анализа овог интервјуа поново упозорава на то да се подмукла субверзивна политика Запада према Србији није уопште променила и да се не мења, упркос томе што након петооктобарског преокрета Србију предводе “демократизовани“ кадрови, чије једно ухо слуша Вашингтон, а друго Брисел. Евидентно је да је и такво дванаестогодишње подаништво према Западу под сумњом и Вашингтона и Брисела и последњих пет година, уз салве константних провокација чији је смисао омаловажавање крајње транспарентних и коректних  српско-руских билатералних односа који су у успону.

Објашњење наведеног неповерења и злурадог подметања можда лежи у чињеници што је актуелна власт Републике Србије знатно унапредила намерно атрофирану сарадњу Србије са Руском Федерацијом (период 2000. – 2012.). Посебно треба похвалити то што Србија упорно одбија “препоруке“, односно ултимативне захтеве Запада који се тичу увођењу санкција Руској Федерацији. Ојачана сарадња између Републике Србије и Руске Федерације, између осталог снажно доприноси јачању одбрамбене моћи и способности Србије, која у условима војне неутралности треба и мора да одговори постојећим и могућим спољним, али и унутрашњим изазовима и претњама сопственој безбедности. Само неко ко је непријатељ Србије може бити против нарастајуће разноврсне сарадње Србије и Русије, јер Србија оснажује своју оружану силу са искључивим циљем да брани и одбрани сопствено становништво и сопствену територију.

Држава Србија то чини руковођена богатим искуством о томе да оружани сукоби наносе максималну штету њеном одрживом развоју, а будући да такву могућност жели и свим земљама региона на тај начин доприноси очувању регионалног мира и безбедности. Имајући у виду наведене чињенице запрепашћује захтев америчког Конгреса, који је усвајањем посебне мере наложио Министарству одбране САД да му достави извештаје у руско-српској војној сарадњи. Медијима је то саопштио високи члан Комеитета за спољна питања Представничког дома Конгреса, Елиот Енџел (Танјуг, Спутњик, Новости, 15.07.2017). Енџел у наставку обајшњава да је “мера коју је Представнички дом Конгреса  усвојио део Закона о националној одбрани 2018.“. Он даље наводи да је “Русија недавно поклонила Србији оружје вредно 600 милиона долара, укључујући шест авиона МиГ-29 Фулкрум, 30 тенкова Т-72 и 30 оклопних извиђачких возила БРДМ-2“. Посебну забринутост њујоркшког конгресмена изазива чињеница да Србија сада поручује системе противваздохопловне одбране С-300, али и долазеће политичке одлуке. „Искрено, све ме више брину избори које Београд прави кад је реч о војним и безбедносним питањима. Зато сам и написао данашњи амандман“, прецизирао је Енџел. (Танјуг, Спутњик, Новости, 15.07.2017).

Коментаришући поменуте мере Конгреса и период српског доношења неких стратешких одлука, бивши амерички амбасадор у Београду Монтгомери, изнео је отворену претњу:  “Јер, импликације те одлуке сносиће народ Србије а не САД! “,  која је у контексту недавне оцене вашингтонске администрације да се Србија налази на линији ватре.

Да ли претходно наведени догађаји значе да САД, уз пример малигне манипулације агенције “Блумберг“, сматрају државу Србију својим двориштем у коме треба спроводити хирове, тако лечећи сопствене глобалне страхове? Очигледно није довољно што упорно покушавају да направе другу лажну албанску терористичку државу на српској земљи –  тзв. “Косово“. И тај процес им касни.

-

Београд је јутрос освануо са бројним припадницима полицијских снага на улицама центра града. Око 10 сати, када су први учесници Параде поноса почели да се окупљају, улице престонице су постале шареније. Заставе дугиних боја, балони, музика и око 300 учесника окупило се на Цветном тргу, одакле креће овогодишњи Прајд под слоганом „За промену“. Премијерка Ана Брнабић и министри у њеној влади Зоран Ђорђевић и Бранко Ружžић, као и градоначелник Београда Синиша Мали, придружили су се учесницима. Параду је отворила почасна кума певачица Јелена Карлеуша, а затим је уследити шетња Улицом краља Милана, Теразијама, Коларчевом до Трга Републике. Представник организационог одбора Горан Милетић најавио је да ће Парада наредне године бити одржана у истој недељи између 10. и 16. септембра.

На улицама је појачано присуство униформисане полиције, као и возила и опреме Жандармерије.

14.10 – „Парада и догодине у истој недељи септембра“

Представник организационог одбора Параде поноса Горан Милетић најавио је данас да ће Парада наредне године бити одржана у истој недељи измедју 10. и 16. септембра и да очекује још већи број учесника него данас, када их је било око хиљаду.

– Позивам вас да нас следеће године буде још више, а ми ћемо се потрудити да направимо још бољи програм – рекао је Милтић.

Он је захвалио свим организацијама и удружењима као и волонтерима који су учествовали у организацији Прајда и којих је било 120.

14.00 – Ни пљусак није зауставио учеснике

Пљусак који се око 14 сати сручио на Београд растерао је велики део део учесника Параде поноса која се свакако завршила. Међутим део људи остао је на тргу, где плешу и веселе се уз музику и не обазиру се на време које се нагло покварило. Ди-џеј наставља да пушта музику на тргу.

13.45 – Завршена шетња, учесници Параде поноса стигли на Трг Републике

Колона учесника Параде поноса у Београду стигла је око 13.30 на Трг Републике, где ће им се, како је најављено, обратити представници ЛГБТ заједнице и гости Прајда. Шетња је почела на Цветном тргу, а око 1.000 људи прошло је Улицом краља Милана, Теразијама и Коларчевом улицом.

Учесници носе шарене балоне, заставе дугиних боја и играју уз музику са разгласа.

13.47 – Колона учесника Параде поноса у Београду стигла је на Трг Републике, где ће им се обратити представници ЛГБТ заједнице и гости Прајда. Учесници носе шарене балоне, заставе дугиних боја и играју уз музику са разгласа.

13:37 – Током шетње, код Игуманове палате, полиција је одмах привела једног младића који је притрчао узвикујући: „Содомија – кривични законик!“.

13:37 – Током шетње, код Игуманове палате, полиција је одмах привела једног младића који је притрчао узвикујући: „Содомија – кривични законик!“. 

Десетак грађана који су протестовали против Параде поноса, полиција је раније зауставила нешто даље, код Радио Београда. Међу њима су била и два свештеника и једна калуђерица, с државним и црквеним заставама, сликом Светог Саве и транспарентом против Параде.

13.25 – Контрамитинг код Цркве Светог Марка

Верници који организују литије за Грачаницу окупили су се код Цркве Светог Марка на контрамитингу који је организовао монах Антоније из Ваљева, који је истеран из цркве. Они кажу да чекају да се парада заврши а онда ће отићи до Трга „да га окаде“.

13.20 – Ухапшен један мушкарац!

На Прајду је дошло до инцидента када је један мушкарац кренуо ка маси код Трга Николе Пашића и викао на учеснике. Њега је пресрело неколико полицајца и он је одмах приведен, јављају репортери „Блица“ са лица места.

13.15 – Чедомир Јовановић на Прајду са супругом

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић на Параду поноса дошао је са супругом.

Он је, такође, на челу колоне Прајда.

13.10 – На челу колоне премијерка и званичници

Колона учесника Параде поноса у Београду, са око 1.000 људи, кренула је ка Тргу Републике, на челу са званичницима и премијерком Србије Аном Брнабић. Колона се креће иза камиона са којег се чује музика, учесници носе шарене балоне, заставе дугиних боја, а атмосфера је као на забави. На транспарентима пише „За промену“ и „На Прајд се долази, на Прајд се не позива“.

Поруке активиста и организатора су да би Парада требало да, између осталог, допринесе томе да се представници ЛГБТИ заједнице осећају прихваћеним, слободним и безбедним на улицама свог града, да их подстакне да се декларишу као ЛГБТИ, и да они који то још нису учинили, то признају и објасне својим породицама.

13.00 – Селфи премијерке и градоначелника са Прајда

Ана Брнабић и Синиша Мали усликали су заједнички селфи на Паради поноса.

12.50 – Карлеуша: Поносна сам што сам овде

Јелена Карлеуша је овогодишња кума Прајда и када је изашла на бину дочекана је громогласним аплаузом и врисцима. Добила је од организатора симболични тањирић на ком пише „кума није дугме“.

– Јако ми је драго што сам данас са вама, веома сам поносна што сам данас овде. Ја нисам политичар и немам припремљене говоре, већ ћу вам из срца рећи шта имам. Борба за људска права је морална обавеза сваког од нас, нарочито јавних особа. Бити рођен другачији не сме да буде циљ нечијег напада. Ја сам мајка двоје деце и научила сам шта је љубав и како волети. Своју децу сам учила да ако је мајка леворука, не треба нико да је тера да пише десном руком – рекла је Јелена Карлеуша, кума Прајда.

12.45 – Формирање колоне и ишчекивање куме Прајда

Окупљенима су се обратили организатори. Очекује се долазак куме Прајда, певачице Јелене Карлеуше. Како јављају репортери „Блица“ са лица места, тренутно се формира колона и диже се шарена застава.

12. 35 – Мали: Београд поштује различитости

Градоначелник Београда Синиша Мали изјавио је данас да очекује да ће Парада поноса показати да сви градјани имају једнака права.

– Мени је као градоначелнику Београда дужност и обавеза да посећујем све важне манифестације у граду и ево четврта година сам на овом догађају и мислим да је то важно за све нас. Три године уназад све је било у најбољем реду, исто ће бити и ове године, где ће Београд опет потврдити да сви његови грађани имају једнака права, погитово право на сигурну будућност. И да ћемо једном за свагда престати да правимо вест од тога да је неко другачији – рекао је Мали за „Блиц“.

12.25 – Ружић: Сваке године направимо искорак ка напред

– На овај начин пропрагирамо толеранцију и чињеницу да Србија просто није хомофобично друштво и то је основни мотив Прајда. Оно што је такође важно је право на различитост, а наше друштво сваке године све више показује зрелост. Имамо и два прајда годишње, тако да мислим да је напредак могућ, без великих мера обезбеђења која су била ранијих година, још увек су потребне и због других грађана. Ово је скуп као и скупови било ког другог удружења. Мислим да сваке године правимо искорак напред и да је он видљив – рекао је министар Бранко Ружић.

12.20 – На прајд у војничком оделу

Емин (20) стигао је из Босне и Херцеговине први пут у српску престоницу и то само због Прајда. Несвакидашње, то је учинио у војничком оделу.

– Стигао сам у маскирној униформи иако нисам војно лице да бих показао да војна служба и ЛГБТ заједница могу заједно. Људи нас увек перципирају као „девојчице“, као некога ко није „прави“ мушкарац и моја жеља је била да то оповргнем. Код нас у Сарајеву још увек постоји јако много проблема око организације параде, а сем у Београду био сам и у Љубљани и могу рећи да је ситуација у Словенији знатно боља – рекао је Емин за „Блиц“.

12.00 – Брнабић: Људи имају право да шетају, драго ми је што су Београд и Србија то показали

Премијерка је рекла да јој је јако драго што је испред Владе дошла на Параду поноса.

– То што су ту министри Ружић и Ђорђевић, као и градоначелник је први сигнал да заједно можемо више, да поштујемо различита осећања, да о томе разговарамо, да нема физичког злочина и мржње. Важно је да пошаљемо слику да је све ово Србија. Људи имају право да шетају и јако сам срећна што су Београд и Србија показали да могу – рекла је Брнабић. Она је додала да је ове године мање обезбеђења и да је што се безбедносних мера тиче сваке године боља ситуација.

11.50 – „Све је то Србија“Премијерка Србије Ана Брнабић стигла је на Прајд, вечерас иде и на утакмицу

Премијерка Србије стигла је на Параду поноса и рекла да јој је јако драго што се окупио велики број људи из медија, јер је то јако важно, као и то што су на Прајд дошли министри и градоначелник-

– Говоре мржње и физичке нападе не смемо да имамо и Влада ће то санкционисати – рекла је Брнабић, а потом је додала да ће вечерас ићи на утакмицу и пружити подршку кошаркашима.

– Све је то Србија. И прајд и спорт – рекла је она.

11.20 – Алеx Електра најавила журку

Велику журку најавила је Алеx Електра, која наступа на данашњем Прајду.

– Осећам се одлично, очекујем велику журку и да се све лепо дешава. Очекујте скакање и ломљаву – рекла је Алеx која наступа као драг квин од 2014. године.

Организатори и учесници Параде поноса почели су да се окупљају на Цветном тргу, са којег ће кренути шетња, а тај трг је окићен шареним балонима и заставама дугиних боја. На Цветном тргу постављени су и транспаренти са мотоом Параде.

12.03 – Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права Мехо Омеровић рекао је да ће данашња Парада поноса бити само један обичан дан у којем сви у друштву показују да поштују људска права. Додао је да је добро што ће у Паради учествовати више представника Владе Србије него што је то уобичајено.

Омеровић је рекао и да му је жао што су и данас присутне јаке безбедносне снаге. Напоменуо је да је присуствовао Паради поноса када то многи нису чинили и додао да му је жао што нема више грађана на тој манифестацији.

11.00 – Весела атмосфера, дугине боје, насмејани учесници и велики број полицајаца

– Атмосфера за долазак на Прајд се доста поправила, сада је много опустеније, људи долазе са децом, са псима, около кафици нормално раде, људи пију кафу,одлазе до маркета, улице нису толико затворене, све протице у најбољем реду. Отприлике увек дође око 2000 људи, надамо се да це се бар толико појавити и овог пута, мада наравно желели бисмо да их је и више.

Осим сто се поправила ситуација око самог Прајда, од прва параде наовамо било је и доста законодавних иницијатива, 2009. донет је и Закон о забрани дискриминације. Ова година је знацајна и због подрске високих политицких актера, премијерке Брнабић, монистара Ђорђевица и Ружића, а потврђен је и долазак Синише Малог. Јадранка Јоксимовић иако је било најава ипак неће моћи да дође, као ни Нела Кубуровић која је такође изразила жељу да дође – каже Милетић, један од организатора Прајда.

10.00 – Почело окупљање учесника

На Цветном тргу, одакле ће почети шетња, почели су да се окупљају учесници, а сам трг је окићен шареним балонима и заставама дугиних боја.

Како јавља репортер „Блица“ са лица места, велики број полицајаца је у оклоним улицама и бране грађанима пролаз до Цветног трга.

9.55 – Стефановић: Очекујем нормалну атмосферу

– Безбедносну процену је радила Дирекција полиције, формиран је штаб који се тиме бави, ми смо у сталној комуникацији са свима, све тече у складу са законом и у складу са проценама које смо имали раније. Очекујем једну сасвим нормалну атмосферу – рекао је Стафановић.

9.50 – Милетић: На прајду људи из 20 земаља

Представник организационог одбора Параде поноса Горан Милетић рекао је данас агенцији Бета да ће овогодишњем Прајду присуствовати учесници из око 20 земаља, медју којима ће бити представници свих држава региона.

Он је додао да ће осим оних који су на списку гостију београдског Прајда сваке године, према њиховим информацијама, још 200 људи о свом трошку дошло да подржали Прајд.

Милетић је рекао да је задовољан тиме што је ове године знатно мање полиције и што није било инцидената пре догађаја.

9.45 – Почело затварање улица

Улица краља Милана од 9.30 затворена је за саобраћај, а за њом и Кнеза Милоша. У центру града постављају се и огромне рампе које ће спречити Београђане да се њима провозају.

9.30 – Ребић: Очекујем да Прајд протекне без проблема

Параде поноса у Београду су последње три године протекле без било каквих инцидената, а директор полиције Владимир Ребић, рекао је јутрос да очекује да и овогодишњи Прајд протекне без проблема.

– Полиција је ту да обезбеди јавни ред и мир и сигурност за грађане и верујем да ће мере које смо предузели, али и промена свести код грађана, допринети да манифестација прође без проблема – рекао је Ребић за РТС.

9.15 – Програм ће трајати до три сата

Осим што ће, због радова на Славији, шетња бити померена за пар стотина метара, више улазних пунктова ће бити једина промена, најављује Милетић.

– Цео програм ће трајати два до три сата, а где ће бити улазни пунктови знаће се наредних дана – каже.

Парада поноса одржава се у недељу у Београду, а из Владе Србије је најављено да ће у шетњи учествовати премијерка Ана Брнабић и министри Бранко Ружић и Зоран Ђорђевић. А хоће ли Прајд бити безбедан? На питање које се поставља из године у годину и полиција и организатори одговарају: нема разлога да шетња буде отказан, јер се нереди не очекују.

Парада поноса је у 21. веку четири пута била забрањена, а пет пута одржана. Да би ове године због безбедности, ЛГБТ шетња могла бити отказана – нема ни назнака.

„Мислим да безбедност више није тема, да забране више нису тема“, рекао је Горан Милетић из организациног одбора Параде.

Ипак, то не значи да ће се заставе дугиних боја 2017. у Београду орити у неконтролисаним условима. Центар престонице биће под блокадом и на параду неће моћи ко како хоће. Они који желе да шетају до Цветног трга, где је старт поворке, моћи ће само преко Славије, улица тик уз Народну банку Србије, као и преко Ресавске на углу са Крунском и Призренске. Иако ће полиције и те како бити, организатори тумаче да је добро што је чувара реда сваке године све мање.

„Ја мислим да је то сада већ дошло у период када је полиција превентивно на улици, а не некако спремна да сада реагује превише активно. Напросто, то је тај начин обезбеђивања који би требао да буде“, каже Милетић.

Колико ће полицајки и полицајаца дежурати током ЛГБТ шетње министар унутрашњих послова не открива. Стефановић кратко каже: ресор којим шефује има посебан штаб за Параду чија је процена, по свој прилици, да нереда бити неће.

„Све тече, рекао бих, у складу са законом и све тече у складу са оним проценама које смо имали раније. Дакле, очекујем једну нормалну атмосферу“, рекао је Стефановић.

Баш каква је била у јуну када је ЛГБТ заједница без иједног инцидента прошетала центром престонице у паради коју група удружења организује као алтернативу већ традиционалном, септембарском Прајду.

(Агенције)

 

www.nspm.rs/hronika/u-beogradu-se-danas-odrzava-parada-ponosa-centar-grada-bice-pod-blokadom-policija-ima-poseban-stab-za-paradu.html